Odbijena ustavna žalba povodom odluke o naknadi troškova parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca kojom se osporava odluka o troškovima postupka. Sudovi nisu priznali putne troškove advokata iz drugog grada, jer ti troškovi nisu bili nužni, s obzirom na mogućnost angažovanja lokalnog advokata.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dimitrija Pavlovića iz Futoga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dimitrija Pavlovića iz Futoga izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Valjevu P. 288/08 od 27. maja 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 5431/2008 od 23. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dimitrije Pavlović iz Futoga je, preko punomoćnika Sonje Hadži-Borjanović, Branke Vojinović i Rajka Bukmirovića, advokata iz Novog Sada, podneo 2. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Valjevu P. 288/08 od 27. maja 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 5431/2008 od 23. jula 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.
Ustavnom žalbom se osporava presuda Trgovinskog suda u Valjevu P. 288/08 od 27. maja 2008. godine u trećem stavu, kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupak plati iznos od 5.388,94 dinara i rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 5431/2008 od 23. jula 2008. godine, kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka i obavezan tuženi da naknadi troškove parničnog postupka tužiocu u iznosu 13.400,58 dinara, kao i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 4.000,00 dinara. Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je rešenjem Višeg trgovinskog suda u Beogradu samo delimično usvojena žalba i priznati delimično troškovi parničnog postupka, suprotno odredbama člana 149. Zakona o parničnom postupku, jer mu nisu priznati troškovi putovanja punomoćnika tužioca, sa obrazloženjem da je tužilac mogao angažovati advokate u Valjevu, te mu je na taj način povređeno i pravo na pravično, nepristrasno i zakonito suđenje. Predložio je da Ustavni sud poništi rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 5431/2008 od 23. jula 2008. godine i podnosiocu ustavne žalbe prizna pravo na naknadu štete koju je pretrpeo.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene odluke i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Osporenom presudom na osnovu priznanja Trgovinskog suda u Valjevu P. 288/08 od 27. maja 2008. godine, stavom trećim, obavezan je tuženi da tužiocu - ovde podnosiocu ustavne žalbe na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 5.388,94 dinara. U obrazloženju presude, u delu koji se odnosi na troškove postupka, navedeno je: da je odluka o troškovima postupka doneta na osnovu čl. 149, 150. i 153. i člana 159. st. 1. do 4. Zakona o parničnom postupku; da su tužiocu kao nužni troškovi za vođenje ovog spora priznati troškovi u ukupnom iznosu od 20.398,89 dinara, da je tužilac uspeo u sporu sa 29,75%, te da je tužiocu srazmerno uspehu u sporu priznat iznos od 6.064,59 dinara i troškovi veštačenja u celini, što ukupno iznosi 12.064,59 dinara; da su tuženom su kao nužni troškovi za vođenje ovog spora priznati troškovi na ime sastava odgovora na tužbu u iznosu 2.500,00 dinara, zastupanja na dva održana ročišta u iznosu od 3.000,00 dinara, zastupanja na jednom neodržanom ročištu u iznosu od 1.500,00 dinara, što čini iznos od 9.500,00 dinara, pa kako je tuženi uspeo u sporu sa 70,27% u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev, to mu je srazmerno uspehu priznat iznos od 6.675,65 dinara, pa je po preboju priznatih troškova tužiocu i tuženom, obavezan tuženi na isplatu iznosa iz izreke presude. Trgovinski sud nije priznao troškove putovanja punomoćnika tužioca od Novog Sada do Valjeva, jer se ne radi o nužnim troškovima, obzirom da u sedištu suda ima dovoljno advokata čijim angažovanjem bi ovi troškovi bili izbegnuti, a troškovi pristupa advokata su obuhvaćeni u priznatim troškovima zastupanja.
Viši trgovinski sud je osporenim rešenjem Pž. 5431/2008 od 23. jula 2008. godine, povodom žalbe tužioca izjavljene protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u trećem stavu izreke prvostepene presude, preinačio rešenje o troškovima postupka i obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.400,58 dinara, kao i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 4.000,00 dinara. Drugostepeni sud takođe nije priznao troškove prevoza za advokata - punomoćnika tužioca od Novog Sada, jer je našao da navodi iz žalbe da tužilac ima pravo na ove troškove nisu osnovani i da je pravilno prvostepeni sud odlučio da troškovi prevoza za punomoćnika nisu bili nužni, a za svoju odluku je dao razloge koje u potpunosti prihvata i drugostepeni sud.
4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da o tome koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova (član 149. stav 2.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja, da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu, a zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči, te da će o zahtevu za naknadu troškova sud odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom (član 159. st. 1, 2, 3. i 4.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je u sprovedenom postupku ocenio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud je utvrdio da su osporene akte doneli zakonom ustanovljeni organi sudske vlasti, u granicama svoje nadležnosti i u zakonito sprovedenom postupku, kao i da osporeni akti sadrže ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima se donete odluke zasnivaju. Prvostepeni sud je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o parničnom postupku obavezao tuženog da tužiocu - ovde podnosiocu ustavne žalbe naknadi troškove postupka, s obzirom na to da je imperativnom zakonskom normom određeno da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tuženi priznao tužbeni zahtev, po oceni Ustavnog suda, prvostepeni sud je dao ustavnopravno prihvatljive razloge kada je u osporenoj odluci, ceneći sve okolnosti o tome koji su troškovi bili potrebni radi vođenja parnice, odmerio i odredio visinu parničnih troškova, pri čemu nije priznao troškove prevoza advokata - punomoćnika tužioca od Novog Sada do Valjeva, pošto je našao da ovi troškovi nisu bili potrebni ni nužni radi vođenja parnice, imajući u vidu da je tužilac mogao angažovati advokata iz sedišta suda i na taj način izbeći ovu vrstu troškova. Suprotni navodi podnosioca ustavne žalbe izraz su njegove subjektivne ocene o tome koji su troškovi bili nužni i potrebni za vođenje konkretnog parničnog postupka. Odluku prvostepenog suda je u tom delu potvrdio i drugostepeni sud donošenjem osporenog rešenja, rešavajući po žalbi podnosioca, takođe u skladu sa svojim ovlašćenjima iz navedenog Zakona. Naime, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da sudovi prilikom odlučivanja o naknadi troškova postupka, a na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, cene sve okolnosti o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i visinu tih troškova, a za troškove za koje postoje propisane tarife, visinu troškova određenu u skladu sa tim tarifama. Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da angažuje advokata po svom izboru, ali traženi troškovi na ime putnih troškova njegovog punomoćnika od Novog Sada do Valjeva se ne mogu staviti na teret tuženog u parnici koja je vođena, jer to nisu bili nužni troškovi parničnog postupka.
S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da korišćenjem svojih procesnih prava propisanih zakonom učestvuje u postupku, preduzima zakonom dopuštene radnje i ulaže pravne lekove, Ustavni sud je utvrdio da nije bilo povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1, u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijena ustavna žalba povodom odluke o naknadi troškova parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti