Odbijanje ustavne žalbe zbog pravilne primene Zakona o parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu JP PK "Kosovo" protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena. Vrhovni sud je pravilno primenio novi ZPP, koji zahteva da reviziju izjavi advokat, jer je prvostepena presuda doneta nakon njegovog stupanja na snagu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1158/2009
06.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi JP "Elektroprivreda Srbije" - JP PK "Kosovo" - Obilić i Veljka Kovačevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba JP "Elektroprivreda Srbije" - JP PK "Kosovo" - Obilić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev II. 479/09 od 8. aprila 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Veljka Kovačevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev II. 479/09 od 8. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" - JP PK "Kosovo" - Obilić je, preko punomoćnika Veljka Kovačevića, dipl. pravnika iz Beograda, podnescima od 22. juna i 23. oktobra 2009. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev II. 479/09 od 8. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije. Istim podneskom punomoćnik podnosioca je izjavio ustavnu žalbu protiv navedenog rešenja Vrhovnog suda Srbije i u svoje ime, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. i prava na rad iz člana 60. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev II. 479/09 od 8. aprila 2009. godine odbačena kao nedozvoljena revizija JP PK "Kosovo" - Obilić, koju je preduzeće izjavilo preko punomoćnika - diplomiranog pravnika Veljka Kovačevića, protiv presude Okružnog suda u Prištini Gž. 61/05 od 29. marta 2009. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda P1. 681/97, sa obrazloženjem da revizija nije izjavljena preko advokata, a s pozivom na član 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04). Podnosilac smatra da je Vrhovni sud Srbije bio dužan da u konkretnom slučaju primeni član 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da će se u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona odlučivati po pravilima postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koja nisu nalagala podnošenje revizije od strane advokata. Predlaže se da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije i naloži tom sudu ponovno odlučivanje o izjavljenoj reviziji.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Članom 83. Zakon o Ustavnom sudu propisano je da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, a da ustavnu žalbu u ime lica iz stava 1. ovoga člana, na osnovu njegovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda (st. 1. i 2.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku od Osnovnog suda u Nišu zatražio na uvid spise predmeta Opštinskog suda u Prištini P1. 681/97, ali je od Osnovnog suda u Nišu obavešten da se traženi predmet ne nalazi u tom sudu, niti je naveden u zapisniku o primopredaji predmeta Opštinskog suda u Prištini. Stoga je Ustavni sud iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene kopije osporenog revizijskog rešenja, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Prištini P1. 681/97 od 1. marta 2005. godine, stavom pravim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa su poništeni rešenje disciplinskog organa tuženog JP "Elektroprivreda Srbije" - JP PK "Kosovo" - Obilić od 4. avgusta 1997. godine, kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i odluka Upravnog odbora od 4. septembra 1997. godine, doneta po prigovoru; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto na kome se nalazio pre prestanka radnog donosa ili na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, sa svim pravima iz rada i po osnovu rada, počev od dana prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 15.000 dinara.

Presudom Okružnog suda u Prištini Gž. 61/05 od 29. marta 2006. godine žalba tuženog je odbijena kao neosnovana, a prvostepena odluka je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što reviziju tuženi nije izjavio preko advokata, već je to učinio preko punomoćnika koji nije advokat, a koji je reviziju i potpisao.

Polazeći od odredbe člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, kao i odredbe člana 84. stav 2. istog zakona, Vrhovni sud Srbije je odbio reviziju kao nedozvoljenu, s obzirom na to da u konkretnoj pravnoj stvari tuženi reviziju nije izjavio preko advokata.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat (član 402. stav 2. tačka 2)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud (član 404.). Članom 491. istog zakona je propisano da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima (stav 1.), da će se danom stupanja na snagu ovog zakona postupak u kome je određeno mirovanje nastaviti po odredbama ovoga zakona (stav 2.), da će se ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovesti po ovom zakonu (stav 3.), da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (stav 4.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi JP "Elektroprivreda Srbije" - JP PK "Kosovo" - Obilić u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev II. 479/09 od 8. aprila 2009. godine, da je na reviziju u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koje ne propisuju obavezu izjavljivanja revizije od strane advokata, Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku koje uređuju vremensko važenje zakona. Naime, u prelaznoj odredbi člana 491. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dotadašnjim propisima. Kako je u konkretnom slučaju prvostepena presuda doneta 1. marta 2005. godine, dakle, nakon stupanja važećeg Zakona o parničnom postupku na snagu, u drugostepenom postupku po žalbi protiv prvostepene presude je, takođe, odlučivano primenom odredbi novog Zakona o parničnom postupku. Iako odredba člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku propisuje da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu tog zakona, to se u konkretnom slučaju odnosi na odredbe koje uređuju sam institut revizije kao vanrednog pravnog sredstva, i to u pogledu vrednosti predmeta spora i vrste sporova u kojima je revizija dozvoljena po ranije važećim pravilima parničnog postupka, a ne i na druga pitanja vezana za reviziju, pa ni na odredbe Zakona o parničnom postupku o obaveznom zastupanju stranke od strane advokata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev II. 479/09 od 8. aprila 2009. godine JP "Elektroprivreda Srbije" - JP PK "Kosovo" - Obilić nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu, kao u tački 1. izreke.

Ovakav stav u pogledu primene odredbi člana 491. Zakona o parničnom postupku Ustavni sud je zauzeo u više do sada donetih odluka, kao što je npr. Odluka Už-559/2008.

6. S obzirom na to, da prema odredbama Ustava i Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu može izjaviti samo fizičko i pravno lice o čijim pravima i obavezama je odlučeno osporenim pojedinačnim aktom, a iz ustavne žalbe proizlazi da Veljko Kovačević nije bio stranka o čijim pravima i obavezama je odlučeno u konkretnom parničnom postupku, Ustavni sud je ustavnu žalbu Veljka Kovačevića, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka

4. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje (tačka 2. izreke).

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog pravilne primene Zakona o parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti