Povreda prava na imovinu zbog neisplaćenog potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Podnosiocu nije namireno potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada, utvrđeno u stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom, što predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11583/2017
21.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. I . iz sela J, kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. I . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14 podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenih za iznose koji su mu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. I . iz sela J, kod Leskovca, podneo je Ustavnom sudu , 15. decembra 201 7. godine, preko punomoćnika D . M, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, te tražio troškove ustavnosudskog postupka.

Ustavnom žalbom se ističe povreda označenih prava u navedenom stečajnom postupku, kao i postupcima koji su mu prethodili (izvršni i parnični). Podnosilac navodi da mu je Privredni apelacioni sud, rešenjem R4. St. 17/16 od 23. novembra 2016. godine, a po njegovom zahtevu od 31. decembra 2015. godine, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14 i u prethodno vođenom izvršnom postupku, te naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve potrebne mere da se postupak okonča. Podnosilac ističe da je radi isplate zarade koju je ostvario kod poslodavca, nad kojim je kasnije otvoren stečajni postupak, vodio dva parnična postupka pred Opštinskim sudom u Leskovcu, koji su okončani presudom P . 2347/05 od 21. juna 2005. godine (postala je izvršna 15. jula 2005. godine), te presudom P1. 166/08 od 11. aprila 2008. godine, koja je postala izvršna 12. maja 2008. godine. Predlog za izvršenje presude P. 2347/05 od 21. juna 2005. godine podneo je 14. januara 2008. godine, a Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 129/08 od 17. januara 2008. godine usvojio predloženo izvršenje , dok je radi izvršenja presude P1. 166/08 od 11. aprila 2008. godine isti sud doneo rešenje I. 1974/08 od 3. septembra 2008. godine. Podnosilac ukazuje da izvršenje pred Opštinskim sudom u Leskovcu nije sprovedeno u oba izvršna predmeta, da je nakon otvaranja stečajnog postupka podneo prijavu potraživanja i da mu je stečajni sud zaključkom od 24. marta 2015. godine priznao potraživanja u iznosu od 993.792,26 dinara. Podnosilac smatra da mu je zbog nesprovođenja izvršenja, te „bezrazložnog odugovlačenja izvršnog postupka, koji sa parničnim postupkom traje duže od šest godina“ povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu. Takođe, u ustavnoj žalbi ističe zahteve za naknadu nematerijalne zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i materijalne štete - iznose neisplaćenih zarada koje su utvrđenje presudama Opštinskog suda u Leskovcu, a koje nije naplatio. Traži troškove postupka u ustavnosudskom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 14. januara 2008. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „L .“ d.o.o, Leskovac, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog a suda P. 2347/05 od 21. juna 2005. godine (presuda je bila izvršna 15. jula 2005. godine), a kojom je obavezan tuženi H . „L .“ d.o.o, Leskovac, da tužiocu B . I . na ime neisplaćenih zarada isplati određen e novčan e iznose bliže opredeljen e izrekom navedene presude, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. R ešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 129/08 od 17. janura 2008. godine usvojen je njegov predlog za izvršenje.

Takođe, podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. „L .“ d.o.o, Leskovac, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 166/08 od 11. aprila 2008. godine, a kojom je obavezan tuženi H . „L .“ d.o.o, Leskovac, da tužiocu B . I . na ime neisplaćenih zarada isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1974/08 od 3. septembra 2008. godine usvojen je njegov predlog za izvršenje.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 219/11 od 10. juna 2011. godine otvorio stečajni postupak nad privrednim društvom H. „L.“ d.o.o, Leskovac, u kome nije bilo ispitivanja prijave potraživanja i postupak je zaključen bez namirenja podnosioca kao stečajnog poverioca. Novi stečajni postupak nad H . „L .“ d.o.o, Leskovac, otvoren je rešenjem od 13. novembra 2014. godine i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14, u kome je podnosilac prijavio svoje potraživanje i isto mu je zaključkom od 24. marta 2015. godine priznato u iznosu od 993.792,26 dinara i svrstano je u treći isplatni red.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 17/16 od 23. novembra 2016. godine, u postupku odlučivanja o zahtevu predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnetom 31. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču povređeno prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 40/14 i u prethodno vođenom izvršnom postupku; stavom drugim izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere i radnje kako bi se stečajni postupak što pre okončao, a trećim stavom izreke je delimično usvojen zahtev predlagača i utvrđeno pravo predlagača na pr imerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1 0.000,00 dinara, te dosuđen iznos od 6.780,00 dinara na ime troškova postupka; stavom četvrtim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu u iznosu od 140.000,00 dinara; stavom petim izreke odbačen je zahtev predlagač a da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava i isplati iznos 993.792,26 dinara, kao nedozvoljen. Podnosilac ustavne žalbe nije izjavio žalbu Vrhovnom kasacionom sudu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 17/16 od 23. novembra 2016. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da podnosiocu ustavne žalbe namiri potraživanje po osnovu neisplaćene zarade koje mu je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika AD „L.“ - u stečaju Leskovac, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 40/14, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ocenjujući povredu prava na suđenje u razumnom roku, a krećući se u granicama postavljenog zahteva u ustavnoj žalbi, te sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je, najpre, utvrdio da navodi podnosioca „o trajanju izvršnog postupka, zajedno sa parničnim postupkom, duže od šest godina “ i neizvesnom končanju izvršnog postupka , a kojima obrazlaže povredu ovog prava, ne odgovaraju činjenicama , te Sud nalazi da se takvi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je redovni sud u ovom slučaju usvojio zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postuku, kao i izvršnom koji mu je prethodio, sagledavajući dužinu trajanja vođenih sudskih postupka kao jednu celinu, te podnosiocu dosudio primerenu naknadu. Navodima podnosioca o izostaloj oceni dužne trajanja i parničnih postupaka, koji su prethodili izvršnim postupcima, nema mesta, jer su oba parnačna postupka okončana u najkraćem roku, presudama zbog propuštanja, a podnosilac je oba izvršna postupka pokrenuo u 2008. godini , iako je prva parnična presuda postala izvršna 2005. godine, a druga 2008. godine. Pored iznetog, rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 17/16 od 23. novembra 2016. godine , pravnosnažno je rešeno o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima je trebalo sporvesti izvršenje navedenih pravnosnažnih sudskih odluka , kao i u stečajnom posutpku.

Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 17/16 od 23. novembra 2016. godine, a protiv koga nije izjavljivao žalbu, čime je iskazao saglasnost sa primerenom naknadom, određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje razumnom roku, kao i to da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neisplaćenog potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti