Ustavni sud utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe više podnosilaca i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih protiv preduzeća koje je privatizovano. Državi je naloženo da podnosiocima isplati materijalnu štetu u visini dosuđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11584/2017
24.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. S , S. M . i N . S, svi iz Vučja, B. M . iz sela D . kod Leskovca, S. S . i St . S, oboje iz sela B . kod Leskovca, Đ . M . iz sela Š . kod Leskovca, i S . M . iz sela B . kod Miroševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbi je, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 9730/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe M. S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9730/10 od 4. novembra 2010 . godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba S . M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 9185/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9185/10 od 17. avgusta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba N . S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 9173/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

6. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe N. S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9173/10 od 18. avgusta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba B . M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 4012/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 3850/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

8. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe B. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 4012/10 od 9. decembra 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvaja se ustavna žalba S . S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 3642/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 3672/08) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

10. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S. S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 3642/10 od 13. septembra 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Usvaja se ustavna žalba Đ . M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 9172/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

12. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe Đ. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9172/10 od 10. septembra 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskov cu u predmetu I. 2246/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 3314/06) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

14. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe S. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 2246/10 od 30. juna 2010 . godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. Usvaja se ustavna žalba St . S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskov cu u predmetu I. 8892/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije,

16. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe St. S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 8892/10 od 6. jula 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . S . iz Vučja i drugi podnosioci navede ni u uvodu i izreci ovog rešenja podneli su Ustavnom sudu, u periodu od 15. decembra 2017. do 10. januara 2018. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u izvršnim postupcima navedenim u izreci.

Ustavnim žalbama se ističe po vreda prava na imovinu u izvršnim postupcima u vezi kojih je Viši sud u Leskovcu pravnosnažno u tvrdio povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava, kao i pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u navedenim izvršnim postupcima, kao i naknadu za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Viši sud u Leskovcu je rešenjima: R4. I 669/15 od 25. januara 2016. godine (za predlagača M . S .); R4. I. 164/15 od 23. decembra 2015. godine (za predlagača B. M .); R4. I. 497/15 od 10. decembra 2015. godine (za predlagača S. S); R4. I. 490/15 od 28. oktobra 2015. godine (za predlagača Đ . M .); R4. I. 492/15 od 25. januara 2016. godine (za predlagača S. M .); R4. I. 474/15 od 25. septembra 2015. godine (za predlagača P. M .); R4. I. 161/15 od 13. jula 2015. godine (za predlagača St. S .); R4. I. 491/15 od 10. decembra 2015. godine (za predlagača N . S .) – utvrdio da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavn ih žalbi, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava u izvršnim postupcima navedenim u izrekama ovih rešenja, naložio nadležnom sudu da se stečajni postupak okonča u najkraćem roku, delimično usvojio zahtev predlagača da im se dosudi pravična naknada zbog utvrđene povrede prava i po tom osnovu dosudio im određene novčane iznose , te predlagačima dosudio troškove postupka.

Izvršni poverilac P. M . je umro 15. juna 2015. godine, a njegovo nenaplaćeno potraživanje po pravosnažnoj i izvršnoj presudi Opštinskog suda u Leskovcu P. 717/98 od 9. aprila 1998. godine, na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 2246/10 od 30. juna 2010. godine, nasledio je kao zakonski naslednik njegov sin, ovde podnosilac ustavne žalbe S . M , po prav nosnažnom rešenju Osnovnog suda u Leskovcu O. 1767/15 od 29. jula 2015. godine.

4. Analizirajući navode ustavnih žalbi kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenim izvršnim postupcima koji se vode pred Privrednim sudom u Leskovcu, Ustavni sud je pošao od svog stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke , kojom je potraživanje dosuđeno predsta vlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije, Burdov protiv Rusije ).

Ustavni sud je takođe imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, te 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu, prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom, ratione personae, za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Pored navedenog, Evropski sud za ljudska prava je 13. januara 2015. godine doneo presudu u predmetu Jovičić i drugi protiv Srbije, kojom je utvrdio da su član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju povređeni kada se radi o presudama podnosilaca predstavke za isplatu zarada, regresa za godišnji odmor, doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih potraživanja, koje su postale pravnosnažne pre konačne privatizacije dužnika. Dalje je utvrdio da čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 1. njenog Protokola 1 nisu povređeni kada se radi o presudama koje su postale pravnosnažne posle konačne privatizacije.

Što se tiče statusa privrednog društva „F.“ a.d, V, koje je izvršni dužnik u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Društveno preduzeće p . „F .“, sa potpunom odgovornošću, Vučje, privatizovano u drugoj polovini 2003. godine, na šta ukazuje podatak da je rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu Fi. 920/03 od 26. novembra 2003. godine promenjen njegov status u Akcionarsko društvo za proizvodnju mašina „F.“, V, pod kojim imenom je ovo privredno društvo prevedeno u Registar privrednih subjekata tokom 2005. godine. Reč je, dakle, o pravnom licu koje se od 2003. godine više ne nalazi u isključivom ili pretežnom državnom vlasništvu. Uzimajući u obzir napred iznete stavove Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 10 3/15), odlučeno kao u tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13 i 15 . izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14. i 16. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih navedenim rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno naplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavn ih žalbi bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koje je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

5. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalb i za naknadu troškova na ime sastava njihovih ustavnih žalb i, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti