Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda parničnih sudova. Podnosilac nije izneo ustavnopravne razloge koji bi ukazali na pristrasnost sudija, niti je tražio njihovo izuzeće. Neuspeh u imovinskom sporu sam po sebi ne predstavlja povredu prava na imovinu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1159/2011
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Ljubisavljevića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 5. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milorada Ljubisavljevića izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 848/01 od 26. februara 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4045/10 od 19. januara 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milorad Ljubisavljević iz Beograda izjavio je 15. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 848/01 od 26. februara 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4045/10 od 19. januara 2011. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

Nakon izjavljivanja ustavne žalbe, a u okviru propisanog roka za njeno izjavljivanje, Milorad Ljubisavljević je podneo dopunu svoje ustavne žalbe. Podnosilac je naveo da neke od sudija koje su postupale u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe nisu bile nepristrasne. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporene pojedinačne akte.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu usvojen tužbeni zahtev tužioca D.P. prema podnosiocu ustavne žalbe, a da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu odbijena žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv osporene prvostepene presude.

4. Odredbom člana 58. Ustava, na koju se podnosilac u ustavnoj žalbi izričito poziva, jemči se pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli da ukazuju na povredu nekog od Ustavom zajemčenih prava.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da neke od sudija koje su odlučivale u predmetnoj parnici nisu bile nezavisne i nepristrasne. Međutim, podnosilac pri tome ne ističe razloge koji bi mogli izazvati opravdanu i razumnu sumnju u nezavisno i nepristrasno odlučivanje tokom postupka koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe. Takođe, podnosilac ustavne žalbe nije izneo tvrdnje i dostavio dokaze da je u toku parničnog postupka tražio izuzeće nekih od sudija koje su, prema njegovim navodima, pristrasno postupale, niti je obrazložio zbog čega to nije zahtevao.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za neku od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna od stranaka u takvoj situaciji neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U svim imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, povreda imovinskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na garancije prava na pravično suđenje. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da o njegovom pravu nije pravično odlučivano, odnosno da o njegovom pravu nije odlučivao nezavisan i nepristrasan sud, Ustavni sud je ocenio da ne postoje ustavnopravno prihvatljivi razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je njemu povređeno pravo na imovinu.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim presudama povređeno neko od Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve izloženo Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 4952/2019: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu
• Už 4019/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja činjeničnog stanja
• Už 925/2011: Neprihvatanje inicijative za ocenu zakonitosti Uredbe o sredstvima posebne namene
• Už 841/2011: Rešenje Ustavnog suda o žalbi povodom utvrđivanja prava svojine na pomoćnom objektu
• Už 3955/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju nedopuštene ustavne žalbe
• Už 3178/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda
• Už 1978/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede prava