Usvajanje žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak je trajao preko devet godina, tokom kojih dužnik nije bio obavešten o postupku, što je dovelo do uvećanja duga zbog kamate.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Tatjana Đurkić, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 744272/10 .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Beograda izjavio je Ustavnom sudu, 18. decembra 2017. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 744272/10 .

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da mu je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 744272/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da je predmetni postupak započet 2008 . godine, podnošenjem predloga za izvršenje od strane JKP „B.“ Beograd, protiv podnosioca, kao izvršnog dužnika, a okončan nakon devet godina i osam meseci, pri čemu podnosilac nikada nije dobio rešenje o izvršenju, niti je imao saznanja o postojanju predmetnog postupka. Naime, podnosilac dalje navodi da je on za postojanje rešenja o izvršenju saznao tek kada mu je uručen zaključak Prvog osnovnog suda kojim je postupak obustavljen i nastavljen pred javnim izvršiteljem, nakon čega je on zaključio sporazum o plaćanju duga na rate i izmirio potraživanje izvršnog poverioca, kako po osnovu glavnog dug a, tako i po osnovu zatezne kamate koja je pripisana glavnom dugu za sve vreme trajanja predmetnog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 744272/10, kao i spise predmeta javnog izvršitelja J . S . I. Ivk. 885/17 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

JKP „B.“ Beograd podnelo je 16. aprila 2008. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga (neplaćene fakture na ime duga za pružene usluge), protiv podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog dužnika.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Iv. 11044/08 od 9. oktobra 2008. godine usvojio predlog i odredio predloženo izvršenje popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenje o izvršenju dostavljeno je izvršnom poveriocu 4. marta 2009. godine.

Izvršnom dužniku nije dostavljeno navedeno rešenje o izvršenju, niti u spisima predmeta postoje dokazi o tome da je dostava uopšte i pokušana.

Nakon toga izvršni sud punih osam i po godina nije preduzimao nikakve radnje u postupku.

Zaključkom Prvog osnovnog suda Iv. 744272/10 od 21. septembra 2017. godine, u stavu prvom izreke, obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Iv. 11044/08 od 9. oktobra 2008. godine u delu kojim je određeno sprovođenje izvršenja pred sudom; u stavu drugom izreke usvojen je zahtev izvršnog poverioca da postupak sprovođenja izvršenja određen rešenjem o izvršenju navedenim u stavu prvom izreke, nastavi javni izvršitelj Jelena Stojanović.

Nakon toga, javni izvršitelj J. S . je donela zaključak I. Ivk. 885/17 od 2. oktobra 2017. godine kojim je određen predujam na ime naknade za rad javnog izvršitelj a.

Javni izvršitelj J. S . dostavila je 28. novembra 2017. godine izvršnom dužniku rešenje o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 11044/08 od 9. oktobra 2008. godine, kao i zaključak Iv. 744272/10 od 21. septembra 2017. godine .

Narednog dana, 29. novembra 2017. godine, sa izvršnim dužnikom je zaključen sporazum o plaćanju predmetnog duga (glavnog duga sa pripisanom zateznom kamatom i naknadom za rad izvršitelja) čime je predmetni izvršni postupak okončan .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak započet podnošenjem predloga za izvrše nje od strane izvršnog poverioca, 16. aprila 2008. godine, Prvom osnovnom sudu u Beogradu i da je postupak okončan zaključenjem sporazuma o plaćanju duga na rate između javnog izvršitelja i izvršnog dužnika u novembru 2017. godine, dakle nakon devet godina i sedam meseci.

Imajući u vidu da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje nadležnih sudova i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, u konkretnom slučaju, ne može biti opravdanje za skoro desetogodišnje trajanje izvršnog postupka koji je po svojoj prirodi hitan. Ovo posebno imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije svojim postupanjem doprineo odugovlačenju postupka, već da on, naprotiv , o postojanju tog postupka nije imao nikakva saznanja sve dok mu rešenje o izvršenju, zajedno sa zaključkom o obustavi istog nije dostavljeno u novembru 2017. godine od strane javnog izvršitelja .

Ustavni sud napominje da je za sve vreme trajanja izvršnog postupka, o kome podnosilac ustavne žalbe nije imao saznanja, tekla zatezna kamata koja je pripisana glavnom dugu, te da je podnosilac odmah po saznanju za vođenje izvršnog postupka zaključio sporazum sa javnim izvršiteljem o plaćanju duga na rate i isti izmirio.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove oluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja izvršnog postupka i činjenicu da nema doprinosa podnosioca ustavne žalbe, koji nije ni znao za njegovo postojanje, već i životni standard građana u državi, kao i to da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna od karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda građana u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine.

U konkretnom slučaju, Sud je, pored navedenog, posebno imao u vidu specifične okolnosti ovog slučaja. Naime, podnosilac nije aktivno učestvovao u predmetnom izvršnom postupku (sve do prijema rešenja o izvršenju 28. novembra 2017. godine), zbog čega u tom periodu objektivno nije ni mogao da trpi nematerijalnu štetu. Međutim, Sud ukazuje na to da se trajanje predmetnog izvršnog postupka nikako ne može pripisati u krivicu podnosioca, koji je danom prijema rešenja o izvršenju, nakon više od devet godina od njegovog donošenja i saznanja za visinu duga , koji je u međuvremenu uvećan više od tri puta zbog pripisane zakonske zatezne kamate (a za koji je podnosilac odmah po prijemu rešenja o izvršenju sa javnim izvršiteljem zaključio sporazum o plaćanju na rate), svakako doveden u stanje koje opravdava dosuđivanje nematerijalne štete u navedenom iznosu za koji Sud nalazi da se u konkretnom slučaju može smatrati razumnim. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja suda, te je stoga odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.