Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, kojom se osporava odluka o nesprovođenju istrage. Pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom da će se krivični postupak sprovesti i okrivljeni osuditi; to pravo pripada okrivljenom.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Aleksandrova iz sela Musulj, opština Bosilegrad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Aleksandrova izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2224/09 od 20. oktobra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Slobodan Aleksandrov iz sela Musulj, opština Bosilegrad, podneo je Ustavnom sudu 1. februara 2010. godine ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2224/09 od 20. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na zabranu diskriminacije, prava na sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje i prava na zabranu diskriminacije nacionalnih manjina, zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 32. i 76. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva zajemčeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.
3. Podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. 2224/09 od 20. oktobra 2009. godine. Navedenim rešenjem je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Vranju Kv. 265/09 od 9. jula 2009. godine, kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv S.K. zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer „nema dokaza iz kojih proizilazi da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni ..., učinio navedeno krivično delo“, jer ''se uvidom u spise predmeta ... ne potvrđuje da je S.K. prekršio zakon u nameri da podnosiocu zahteva za sprovođenje istrage nanese štetu''.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovim zakonikom utvrđena su pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Odredbom člana 241. stav 1. Zakonika propisano je da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a odredbom člana 243. stav 7. - da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće, kao i da protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja.
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage, sud ispituje uslove za dalje vođenje postupka.
5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao supsidijarnom tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage, optužni predlog ili optužnica, obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno. Naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zakonom propisani način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom zahtevu oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, ako je bilo uslova za vođenje postupka, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga, Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosilac povredu prava na zabranu diskriminacije, prava na sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda i prava na zabranu diskriminacije nacionalnih manjina zajemčenih odredbama čl. 21, 22. i 76. Ustava u suštini zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ove istaknute povrede.
Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić