Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer drugostepeni sud nije obrazložio očiglednu protivrečnost između izreke i obrazloženja prvostepene presude u delu o troškovima postupka, na koju je u žalbi ukazano.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić , Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Agencije „R.“ Paraćin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Agencije „R.“ Paraćin i utvrđuje da je presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 5103/13 od 10. decembra 2014. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 5103/13 od 10. decembra 2014. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 6498/11 od 3. aprila 2013. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Agencija „R.“ Paraćin podnela je Ustavnom sudu, 18. februara 2015. godine, preko punomoćnika N. S , advokata iz Paraćina, ustavnu žalbu protiv presude Privrednog apelacionog suda navedene u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da je vodio postupak radi isplate duga u kome je doneta prvostepena presuda, čijim stavom drugim izreke je određeno da je podnosilac, kao tužilac, u obavezi da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 597.000,00 dinara, dok je u obrazloženju te presude navedeno da je sud dosudio troškove u iznosu od 121.916,00 dinara , sa tačnom specifikacijom troškova, a na šta je ukazano i žalbom izjavljenom protiv te presude. Međutim, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu, iako je u pitanju očigledna povreda odredaba parničnog postupka, budući da je izreka prvostepene presude protivrečna obrazloženju. Podnosilac predlaže da Sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da poništi osporenu drugostepenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu P. 6498/11 i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Presudom Privrednog suda u Beogradu P. 6498/11 od 3. aprila 2013. godine, stavom prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, tražio da se tuženi obaveže da mu plati iznos od 611.603,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom opredeljenom na pojedinačne iznose od dospelosti obaveze plaćanja do isplate, te je rešenje o izvršenju tog suda Iv. 42592/10 od 28. decembra 2010. godine, ukinuto u celini; stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 597.500,00 dinara. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je odluku o troškovima parničnog postupka prvostepeni sud doneo na osnovu čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, pa je tuženom na opredeljeni zahtev dosudio troškove parničnog postupka u iznosu od 121.916,00 dinara, i to na ime sastava dva podneska po 9.000,00 dinara, na ime pristupa na osam održanih ročišta po 10.500,00 dinara, na ime pristupa na jedno odloženo ročište 6.000,00 dinara i na ime takse na prigovor 13.916,00 dinara, sve prema AT i TT.

Tužilac je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu, pored ostalog, i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, navodeći da je nepravilna odluka o troškovima postupka, zbog protivrečnosti izreke i obrazloženje prvostepene presude, sa predlogom da Privredni apelacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 5103/13 od 10. decembra 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu P 6498/11 od 3. aprila 2013. godine. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da u donošenju prvostepene presude nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1), 2), 5), 7) i 9 ) Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud je zaključio da je pravilna odluka o troškovima parničnog postupka, koja je doneta na osnovu odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, prema važećoj Taksenoj i Advokatskoj tarifi.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 28. januara 2015. godine tražio ispravku stava drugog izreke presude Privrednog suda u Beogradu P 6498/11 od 3. aprila 2013. godine, zbog očigledne greške u računanju.

Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje P. 6498/11 od 3. marta 2015. godine kojim je odbio zahtev tužioca za ispravku navedene prvostepene presude u pogledu troškova postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u osporenom parničnom postupku, bilo je propisano: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova (član 149. st. 1. i 2.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, da o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti, a ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 150.) ; da pogreške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne pogreške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispraviće predsednik veća, odnosno sudija pojedinac u svako doba, da će se ispravljanje izvršiti posebnim rešenjem i uneće se na kraju izvornika, a strankama će se dostaviti prepis rešenja (član 349. st. 1. i 2.) .

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ukazuje na to da postoji neslaganje između iznosa koji je utvrđen izrekom prvostepene presude i koji na ime troškova parničnog postupka podnosilac mora da plati tuženom, sa iznosom koji proizlazi iz obrazloženja prvostepene presude u delu koji se odnosi na troškove postupka. Ustavni sud je dalje konstatovao da je podnosilac na pomenuto neslaganje ukazao žalbom, ističući očiglednu povredu odredbi parničnog postupka, ali da je, prema mišljenju podnosioca, u drugostepenoj presudi izostalo obrazloženje tog žalbenog navoda. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da je iz odredaba člana 362. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koji se primenjivao u osporenom parničnom postupku, proizlazila mogućnost ispravke pismeno izrađene presude, pored ostalog, i u slučaju očiglednih greški u imenima i brojevima. Takođe, iz odredbe člana 362. navedenog Zakona sledi da se ispravka presude može izvršiti u svako doba, dakle i nakon što žalilac u svojoj žalbi na takav nedostatak ukaž e. Podnosilac je navedenu mogućnost koristio, podnošenjem zahteva za ispravku navedene prvostepene presude u pogledu troškova postupka, ali je ovaj zahtev odbijen. Imajući u vidu napred izloženo, Ustavni sud je postojanje povrede prava na pravično suđenje cenio s aspekta prava na obrazloženu sudsku odluku.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava odnosi i na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, broj predstavke 18390/91, od 9. decembra 1994. godine, stav 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Georgiadis protiv Grčke, broj predstavke 21522/93, od 29. maj 1997. godine, stav 43.). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van der Hurk protiv Holandije, broj predstavke 16034/90, od 19. aprila 1994. godine, stav 61.).

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da iz izreke prvostepene presude koja se tiče troškova postupka proizlazi da je Privredni sud u Beogradu obavezao podnosioca ustavne žalbe da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 597.500,00 dinara, a da iz obrazloženja iste presude proizlazi da je prvostepeni sud tuženom dosudio troškove u iznosu od 121.916,00 dinara. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosilac u žalbi izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude, pored ostalog, ukazao na protivrečnost izreke i obrazloženja te presude u delu koji se odnosi na odluku o troškovima postupka. Međutim, po oceni Ustavnog suda, Privredni apelacioni sud u osporenoj presudi na lapidaran način obrazložio zbog čega je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka, ukazujući da je „pravilna odluka o troškovima parničnog postupka, koja je doneta na osnovu odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, prema važećoj Taksenoj i Advokatskoj tarifi“. Iz sadržine osporene drugostepene presude se ne može zaključiti da li se Privredni apelacioni sud upuštao u razmatranje žalbenih navoda podnosioca da ne postoji podudarnost između iznosa koji na ime troškova parničnog postupka mora da plati tuženom utvrđenog stavom drugim izreke presude Privrednog suda u Beogradu P. 6498/11 od 3. aprila 2013. godine i iznosa koji proizlazi iz obrazloženja te presude u delu koji se odnosi na troškove postupka . S tim u vezi, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud u osporenoj presudi trebalo da obrazloži da li se, u konkretnom slučaju, radi o očiglednoj grešci u pisanju brojeva . Ukoliko se radilo o očiglednoj grešci u pisanju brojeva, drugostepeni sud je trebalo žalbu izjavljenu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 6498/11 od 3. aprila 2013. godine, u delu koji se odnosi na troškove postupka, da smatra zahtevom za ispravku pismeno izrađene odluke i vrati prvostepenom sudu da je, u smislu odredbe člana 349. Zakona o parničnom postupku, ispravi i usaglasi . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je tačkom 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede, tako što je poništio osporenu drugostepenu presudu, u delu koji se odnosi na troškove postupka, uz određivanje da Privredni apelacioni sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 6498/11 od 3. aprila 2013. godine .

U vezi istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo razloge, nije pružio dokaze o tome da postoje različite sudske odluke u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a što predstavlja pretpostavku za ocenu osnovanosti navoda o povredi pra va iz člana 36. stav 1. Ustava, zbog čega se i nije bavio ovom povredom prava.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na obrazloženu sudsku odluku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti