Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Utvrđena je odgovornost prvostepenog suda za nedelotvorno postupanje i podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. A . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. A. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u Beogradu u predmetu P. 45951/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijaln e štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. A . iz Beograda podneo je, 31. decembra 2013 . godine, preko punomoćnika N. A , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u Beogradu u predmetu P. 45951/10.

Podnosilac navodi da mu je označeno ustavno pravo povređeno time što je predmetni postupak trajao 1 5 godina , te ukazuje na okolnosti za koje smatra da su doprinele njegovoj dužini. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45951/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Ž. A , ovde podnosilac ustavne žalbe, podne o je 23. oktobra 199 8. godine tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog V. B, radi isplate određenog novčanog iznosa na ime sniženja kupoprodajne cene zbog materijalnog nedostatka prodatog stana (manje površine).

Do donošenja prve prvostepene presude P. 6632/98 od 28. septembra 2006. godine, kojom je dilimično usvojen tužbeni zahtev, a koja je iz suda otpravljena 16. februara 2007. godine, od ukupno zakazana 34 ročišta, 12 nije održano. Zbog sprečenosti sudije nisu održana četiri ročišta, jedno ročište nije održano zbog nepotpunog sastava sudskog veća, a šest ročišta nije održano zbog nedolaska tuženog, odnosno nedostatka dokaza o njegovom pozivanju. U ovom delu postupka izveden je dokaz građevinskim i ekonomsko-finansijskim veštačenjem (na okolnost površine stana i iznosa razlike u ceni, te prosečne cene stanova) i saslušana su dva svedoka.

Pomenuta presuda u usvajajućem delu ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž.6350/07 od 27. juna 2007. godine.

U ponovnom postupku, od ukupno 17 zakazanih ročišta, pet nije održano – dva zbog štrajka zaposlenih u sudu, jedno zbog sprečenosti sudije, a dva zbog nedolaska tuženog, odnsno nedostatka dokaza o njegovom pozivanju. Pored svedoka koji su prethodno saslušani, saslušana su još dva svedoka i parnične stranke, a pribavljeno je i izjašnjenje sudskog veštaka ekonomske struke.

Druga po redu prvostepena presuda je doneta 22. decembra 2010. godine, a iz suda je otpravljena 24. maja 2011. godine.

Postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1461/12 od 6. juna 201 3. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao preko 14 godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu da iz utvrđenih činjenica ne proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem na bilo koji način doprineo njegovom trajanju niti da su postojale takve objektivne okolnosti za čije postojanje prvostepeni sud ne može biti odgovoran, a koje su onemogućavale okončanje spora u kraćem roku. Ovakva ocena proizlazi iz činjenice da ukupno osam ročišta nije održano iz razloga na strani suda (sprečenosti sudije, štrajka zaposlenih i nepotpunog sastava sudskog veća) i da je sudu trebalo preko 14 godina da utvrdi odlučne činjenice za presuđenje – šta je bio predmet ugovora i da li je imao materijalne neodstatke, iako za njihovo utvrđivanje nije sprovođen obiman dokazni postupak.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da s e pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi laca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", b roj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti