Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je razdvajanjem odlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka na deo koji se odnosi na sud i deo koji se odnosi na javnog izvršitelja, povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11623/2021
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V . V . iz Surdulice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine , doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. V . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), a koji je kasnije ustupljen na sprovođenje javnom izvršitelju M . R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/20.

O b r a z l o ž e nj e

1. V . V . iz Surdulice podneo je Ustavnom sudu, 10. avgusta 2021. godine, preko punomoćnika M . S , advokata iz Surdulice , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je, u stavu prvom izreke, odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe u delu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), dok je, u stavu drugom izreke, odbačen isti podnosiočev prigovor u delu radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka koji je kasnije nastavljen pred javnim izvršiteljem M. R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/20, a, u stavu treće izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je predl ožio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 i u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Surdulici je osporenim rešenjem R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine, u stavu prvom izreke, odbio prigovor podnosioca ustavne žalbe u delu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), dok je, u stavu drugom izreke, odbacio isti podnosiočev prigovor u delu radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka koji je kasnije nastavljen pred javnim izvršiteljem M. R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/20, a, u stavu trećem izreke, odbio je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova postupka. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni sud do ustupanja predmeta javnom izvršitelju sprovodio izvršne radnje u razumnom roku, a za ocenu prigovora u delu koji se odnosi na postupanje javnog izvršitelja je utvrđeno da se prigovor može podneti sudu koji vodi postupak, a nadzor na radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo. U pouci o pravnom leku sadržanom u osporenom rešenju je utvrđeno sledeće: da se protiv odluke iz stava jedan izreke može podneti žalba Višem sudu u Vranju, a da protiv odluke iz stava dva izreke žalba nije dozvoljena.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo žalbu zbog neodlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), a koji je kasnije ustupljen na sprovođenje javnom izvršitelju M. R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/ 20, te je tražio da sud usvoji žalbu i utvrdi da je podnosiocu u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici, a koji je kasnije ustupljen na sprovođenje javnom izvršitelju M. R . iz Vranja, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Viši sud u Vranju je rešenjem Ržg. 137/21 od 17. avgusta 2021. godine, u stavu prvom izreke, odbio žalbu i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine, dok je, u stavu drugom izreke, odbacio žalbu zbog neodlučivanja o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni sud do ustupanja predmeta javnom izvršitelju sprovodio izvršne radnje u razumnom roku, kao i da je nedozvoljen prigovor zbog neodlučivanja o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici, jer je sud u zakonskom roku odlučio o prigovoru.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine kojim je, u stavu prvom izreke, odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe u delu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), dok je, u stavu drugom izreke, odbačen isti podnosiočev prigovor u delu radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka koji je kasnije nastavljen pred javnim izvršiteljem M. R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/20, a, u stavu trećem izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova postupka. U pouci o pravnom leku sadržanom u osporenom rešenju je utvrđeno sledeće: da se protiv odluke iz stava jedan izreke može podneti žalba Višem sudu u Vranju, a da protiv odluke iz stava dva izreke žalba nije dozvoljena.

Ustavni sud zatim ukazuje da je nakon donošenja rešenje Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine, po žalbi podnosioca, doneto rešenje Višeg suda u Vranju Ržg. 137/21 od 17. avgusta 2021. godine, a podnosilac nije proširio ustavnu žalbu i na navedeno rešenje Višeg suda u Vranju.

Ustavni sud, međutim, nalazi da podnosilac nije podneo žalbu protiv odluke iz stava jedan izreke osporenog rešenja Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine , odnosno protiv odluke kojim je odbijen njegov prigovor u delu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), a koji pravni lek mu je utvrđen u pouci o pravnom leku, već je podneo sasvim drugi pravni lek – žalbu zbog neodlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), a koji je kasnije ustupljen na sprovođenje javnom izvršitelju M. R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/20, a koji pravni lek mu nije nije utvrđen u pouci o pravnom leku. U podnetoj žalbi podnosilac kao predmet pobijanja nije označio odluku kojom se odbija njegov prigovor radi ubrazavanja postupka pred sudom iz stava jedan izreke osporenog rešenja Osnovnog suda u Surdulici, žalbeni navodi se uopšte ne odnose na pravni stav suda o odbijanju prigovora i u postavljenom zahtevu u žalbi je izričito traženo da se utvrdi da je podnosiocu u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici, a koji je kasnije ustupljen na sprovođenje javnom izvršitelju M. R , povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku (nije tražio preinačenje ili ukidanje prvostepenog rešenja). Ustavni sud, takođe, nalazi da podnosilac nije imao ni pravni interes da osporava odluku kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen samo pred izvršnim sudom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je Viši sud u Vranju morao, a krećući se u granicama postavljenog zahteva i navoda, da donose odluku o žalbi koja je podneta - žalba zbog neodlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja postupka pred sudom i javnim izvršiteljem, a odluka po takvoj žalbi bi predstavljala novu vrstu odluke. Umesto toga, Viši sud je rešenjem, u stavu prvom izreke, odbio žalbu i potvrdio osporeno rešenje Osnovnog suda u Surdulici, takođe, bez meritornog pravnog stava o trajanju izvršnog postupka u celini pred javnim izvršiteljem i sudom , što, po oceni Suda, predstavlja njegovu grešku. Ustavni sud ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da posledice bilo koje greške koju je učinio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (vid. presudu u predmetu Radchikov protiv Rusije, broj predstavke 65582/01, od 24. maja 2007. godine, stav 50.).

Ustavni sud, zatim, ukazuje da podnosilac nije podneo žalbu protiv odluke iz stava prvog izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine, a kojom je odbijen podnosiočev prigovor u delu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19). U vezi sa navedenim, Ustavni sud najpre ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjuje u konkretnom postupku , bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, stoga, ocenjuje, da predlagači imaju pravo da se njima u postupku po prigovoru ceni trajanje izvršnog postupka u celini, bez obzira pred kojim organom izvršnog postupka se trenutno vodi izvršenje, a ne da se faza izvršnog postupka koja j e vođen a pred izvršnim sud om i faza izvršnog postupka koja se vodi pred javnim izvršiteljem tretiraju kao dve odvojene celine. To naravno podrazumeva donošenja jedinstvene odluke suda o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka, a kojom odlukom bi bilo obuhvaćeno trajanje izvršnog postupka u njegovom ukupnom trajanju . To, posledično, daje pravo predlagaču da pravnim lekom-žalbom pobija odluku kojim se odbija njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u celini i da u žalbenom postupku traži preinačenje takve odluke, tako što bi mu se utvrdila povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u njegovom ukupnom trajanju. Ustavni sud nalazi da samo u takvoj situaciji postoji pravo i pravni interes predlagača da izjavi žalbu protiv odluke o prigovoru i u takvoj situciji se ostvaruje zakonski cilj tog pravnog leka , a što je u konkretnom slučaju izostalo.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv pravni stav prvostepenog suda da se faza izvršnog postupka koja j e vođen a pred izvršnim sud om i faza izvršnog postupka koja se vodi pred javnim izvršiteljem tretiraju kao dve odvojene celine, a povodom kojih faza postupka su donete dve različite odluke po istom prigovoru i povodom kojih odluka su date različite pouke o pravnom leku .

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Surdulici R4I. 50/21 od 26. jula 2021. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I. 188/16 (I. 150/19), a koji je kasnije ustupljen na sprovođenje javnom izvršitelju M. R . iz Vranja u predmetu I.I. 362/20 , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno rešenje i naložio otklanjanje štetnih posledica povrede prava na pravično suđenje , to se nije posebno bavio pitanjem povrede prava na prava na imovinu.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti