Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Poništena je presuda Višeg suda u Prokuplju, jer je sud proizvoljno zaključio da potvrda o konverziji devizne štednje u obveznice nije dokaz o postojanju duga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11627/2018
24.03.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . Z . iz Prokuplja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Z . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju P. 3485/15 od 18. januara 2016. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. Z . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 3485/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Z . iz Prokuplja podnela je Ustavnom sudu, 12. oktobra 2018. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 3485/15, kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da je vlasnik hartije od vrednosti na ime čiji je emitent Republika Srbija; da izdavalac hartije od vrednosti, Republika Srbija, nije isplatila dospele rate odnosno anuitete , t e da je tužilja podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; rešenjem o izvršenju Osnovnog sud a u Prokuplju Iv. 282/15 od 26. juna 2015. godine, dozvoljeno je predloženo izvršenje; da je na osnovu zahteva izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti, rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju Iv. 282/15 od 21. jula 2015. godine stavljeno van snage navedeno rešenje o izvršenju i da je postupak dalje nastavljen po pravilima parničnog postupka kao po prigovoru protiv platnog naloga; da je predmet parničnog postupka isplata duga po hartiji od vrednosti na ime; da je danom izdavanja hartije od vrednosti nastao obligacioni odnos između vlasnika hartije o vrednosti (tužilje) i em itenta odnosno dužnika (tuženog); da je u konkretnom slučaju irelevantna primena Zakona o regulisanju javnog duga SRJ, jer se na odnose države i građana po osnovu izdate hartije od vrednosti primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima; da su tužilji u skladu sa članom 5. navedenog Zakona o regulisanju javnog duga SRJ emitovane obveznice koje glase na ime, koje su prenosive i isplaćuju se u evrima ili na zahtev vlasnika u dinarima, te da su navedene obveznice nakon izdavanja reemitovane u obveznice Republike Srbije i izdata potvrda o registraciji istih na vlasničkom računu u Centralnom registru hartija od vrednosti, te da je neprihvatljivo stanovište suda da je tužilja kao dokaz o postojanju d uga morala da dostavi štednu knjižicu. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju P. 3485/15 i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe podnela je Osnovnom sudu u Prokuplju, 25. juna 2015. godine, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (potvrde emitenta o konverziji devizne štednje u obveznice Republike Srbije-hartije od vrednosti) protiv izvršnog dužnika Republike Srbije.

Osnovni sud u Prokuplju je rešenjem Iv. 282/15 od 26. juna 2015. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Postupajući po zahtevu izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti od 16. jula 2015. godine, Osnovni sud u Prokuplju je rešenjem Iv. 282/15 od 21. jula 201 5. godine usvojio prigovor izvršnog dužnika i stavio van snage rešenje istog suda Iv. 252/15 od 26. juna 2015. godine u delu u kome je određeno izvršenje i odredio da se postupak nastavi kao prigovor protiv platnog naloga, a spise predmeta dostavio parničnom odeljenju istog suda na dalji postupak.

Nakon tri održana ročišta, Osnovni sud u Prokuplju doneo je presudu P. 3485/15 od 18. januara 2016. godine kojom je, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju da joj na ime glavnog duga isplati iznos od 769 evra , u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu valutu na dan ispunjenja i u mestu ispunjenja sa kamatom utvrđenom po stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka za evro počev od 9. juna 2014. godine i iznos od 846 evra , u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu valutu na dan ispunjenja i u mestu ispunjenja sa kamatom utvrđenom po stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka za evro počev od 9. juna 2015. godine do isplate; stavom drugim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Osporenom presudom Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P. 3485/15 od 18. januara 2016. godine. Iz obrazloženja navedene presude proizlazi: da je tužilja kao izvršni poverilac 25. juna 2015. godine , Osnovnom sudu u Prokuplju podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv tužene, kao izvršnog dužnika, radi naplate duga u iznosu od 769 evra i 846 evra, u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka za evro; da je Osnovni sud u Prokuplju dozvolio predloženo izvršenje , rešenjem Iv. 282/15 od 26. juna 2015. godine, na koje rešenje je tužena kao izvršni dužnik izjavila prigovor ; da je rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju Iv. 252/15 od 21. jula 2015. godine usvojen prigovor izvršnog dužnika, stavljeno van snage rešenje o izvršenju i ukinute sve sprovedene radnje nakon čega je postupak nastavljen po pravilima parničnog postupka kao po prigovoru protiv platnog naloga. U toku postupka je utvrđeno: da je tužilji izdata potvrda o konverzij i štednje u obveznice Republike Srbije i njihovoj registraciji na računu hartija od vrednosti u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, od 23. septembra 2002. godine sa brojem računa obveznice 400-000016894; da je, p rema navedenoj potvrdi, Republika Srbija emitovala obveznice u vrednosti od 6.972 evra sa datumom emisije 19. avgust 2002. godine i krajnjim rokom dospeća istih 31. maj a 2016. godine, s tim što je kao ovlašćena banka navedena P . banka, a na dan emisije navedene potvrde stara devizna štednja iznosila je 5.807,30 era i da na navedenoj potvrdi stoji naznaka da ista služi kao dokaz o registraciji obveznica na računu hartija od vrednosti u Centralnom registru hartija od vrednosti i za ostvarivanje prava iz člana 14. navedenog Zakona.

Drugostepeni sud je, primenom odredbi Zakona o regulisanju javnog duga S avezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, broj 36/02) ,našao da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan imajući u vidu da potvrda o izvršenoj konverziji ne predstavlja dokaz o postojanju duga tužene, već dokaz da je samo izvršena registracija obveznica na računu hartija od vrednosti, te da je tužilja istu mogla da koristi za ostvarivanje prava iz člana 14. navedenog zakona, a da je kao dokaz o postojanju duga morala dostaviti štednu knjižicu . Osporenom presudom je navedeno da tužilja pravo na isplatu novčanih iznosa iz potvrda u rokovima iz istih može ostvarivati po osnovu računa otvorenog u Centralnom registru i na osnovu devizne knjižice, odnosno na osnovu obveznica koje su joj izdate prilikom konverzije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: „SRJ“) po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, br. 36/02, 80/04 i 101/05) propisano je: da se ovim zakonom uređuju uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu devizne štednje građana iz člana 2. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, br. 59/98, 44/99 i 53/01) koja je, u skladu sa članom 4. Zakona, pretvorena u oročeni depozit kod ovlašćenih banka i postala javni dug Savezne Republike Jugoslavije (član 1.); da će radi regulisanja javnog duga SRJ koji je postao dug Republike Srbije i Republike Crne Gore, Republika Srbija i Republika Crna Gora, u skladu sa odredbama ovog zakona, emitovati obveznice, koje glase na evro, da se obveznice iz stava 1. ovog člana emituju u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu i registruju kod Narodne banke Jugoslavije – Zavod a za obračun i plaćanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, da obveznice iz stava 1. ovog člana glase na ime i prenosive su, a isplaćuju se u evrima ili, na zahtev vlasnika tih obveznica – u dinarima i da osnovne elemente obveznice, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica, propisuju vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore (član 5.); da se obveznicama iz člana 5. ovog zakona regulišu obaveze prema deviznim štedišama utvrđene u smislu člana 4. tog zakona, osim obaveza koje su izvršene do dana emisije obveznica iz člana 5. ovog zakona, da se obaveze prema deviznim štedišama utvrđene u smislu člana 4. ovog zakona regulišu na dan emisije obveznica iz stava 1. ovog člana – konverzijom štednih uloga građana u obveznice i da propisima iz člana 5. stav 4. ovog zakona, vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore utvrđuju rok dospeća obveznica kojima se regulišu obaveze koje dospevaju u 2002. godini , a nisu izmirene do dana emisije obveznica iz tog člana (član 6.); da se vrednost izvršene konverzije štednih uloga građana u obveznice evidentira u štednim knjižicama i registruje u Centralnom registru – na računu hartija od vrednosti, a deviznom štediši se o tome uručuje potvrda, da na osnovu računa otvorenog u Centralnom registru, devizni štediša ostvaruje prava iz obveznica – isplatu u rokovima iz ovog zakona, prenos vlasništva, trgovinu i druga prava i da devizna knjižica iz stava 1. ovog člana služi deviznom štediši kao dokaz da je njegov štedni ulog konvertovan u obveznice (član 7); da bliže uslove i način vršenja konverzije štednih uloga građana u obveznice u smislu ovog zakona, način njihovog knjigovodstvenog evidentiranja, kao i način registracije obveznica u Centralnom registru, propisuje Narodna banka Jugoslavije (član 9.); da inicijalni vlasnik obveznica iz člana 5. ovog zakona može te obveznice koristiti pre roka dospeća, i to za plaćanje troškova lečenja, za nabavku lekova, za plaćanje troškova sahrane i u drugim slučajevima – do iznosa stvarnih troškova, pod uslovima i do iznosa koje propišu republičke vlade i da se inicijalnim vlasnikom iz stava 1. ovog člana smatra devizni štediša čije je štednja konvertovana u obveznice u smislu člana 6. stav 2. ovog zakona (član 14.).

Na osnovu člana 9. Zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, br oj 36/02) , guverner Narodne banke Jugoslavije don eo je Odluku o bližim uslovima i načinu vršenja konverzije štednih uloga građana u obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore („Službeni list SRJ“, br. 44/02), kojom je propisano: da se ovom odlukom utvrđuju bliži uslovi i način vršenja konverzije štednih uloga građana u obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore koje će se emitovati radi regulisanja duga Republike Srbije i Republike Crne Gore iz člana 3. Zakona o regulisanju javnog duga S RJ po osnovu devizne štednje građana, način knjigovodstvenog evidentiranja tih obveznica, kao i način njihove registracije kod Narodne banke Jugoslavije – Zavoda za obračun i plaćanja – Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti ( tačka 1.); da konverziju devizne štednje iz stava 1. ove tačke obavljaju banke iz člana 8. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, 59/98, 44/99 i 53/01), banke koje su usled statusnih promena postale pravni sledbenici tih banaka, kao i banke koje, u skladu sa propisima kojima se uređuju sanacija, stečaj i likvidacija banaka, preuzimaju poslove u vezi sa isplatom devizne štednje građana položene kod ovlašćenih banaka iz tog člana nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije (tačka 2. stav 2.); da podatke o obračunu konverzije devizne štednje u obveznice – banke iz tačke 2. stav 2. ove odluke dostavljaju Narodnoj banci Jugoslavije (tačka 5.); da banke iz tačke 2. stava 2. ove odluke, iznos devizne štednje konvertovan u obveznice u smislu ove odluke evidentiraju deviznim štedišama u deviznoj štednoj knjižici, odnosno na deviznom računu – nakon usklađivanja stanja devizne štednje na deviznoj štednoj knjižici, odnosno deviznom računu sa stanjem u svojoj evidenciji, da o izvršenoj konverziji iz stava 1. ove tačke banke iz tog stava izdaju deviznim štedišama potvrde – na obrascu koji je priložen uz ovu odluku i njen je sastavni deo, da ako se pri evidentiranju konverzije, deviznom štediši istovremeno isplaćuju i dospele obveznice – banka je dužna da podatke o tim isplatama navede u potvrdi iz stava 2. tačke ove odluke (stav 6. tačka 1, 2. i 3.); da prilikom konverzije, banka deviznom štediši otvara račun hartija od vrednosti – kao podračun svog računa hartija od vrednosti koji se vodi u Centralnom registru, i to tako što mu u okviru šifre banke dodeljuje broj podračuna i upisuje ga u potvrdu iz tačke 6. ove odluke, a istovremeno, banka podatke iz te potvrde elektronski prenosi Centralnom registru – prema specifikaciji za razmenu podataka (stav 7.).

Članom 1044. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano da se u štednu knjižicu unose sve uplate i podizanja novca, da su upisi u knjižicu potvrđeni pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica dokaz o uplatama odnosno podizanjima u odnosima između banke i ulagača i da je suprotan sporazum ništav.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redov ni sudovi protumačili pozitivno-pravne propise, sem ukoliko odluke tih sudova povređuju ili uskraćuju ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovni sud pogrešno protumačio ili primenio neko ustavno pravo, ili zanemario to pravo, ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava, ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava. Takođe, Ustavni sud naglašava da je van njegove nadležnosti da procenjuje kvalitet zaključaka redovnih sudova, ukoliko se ova ocena ne čini prima facie proizvoljnom, ali da njegov zadatak jeste da oceni da li su redovni sudovi primenili odredbe zakona proizvoljno ili ne. Polazeći od toga, Ustavni sud ukazuje da je potrebno ispitati da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnosioca.

Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnositeljka smatra da je u konkretnom slučaju neprihvatljivo stanovište izraženo u osporenoj presudi da potvrda o konverziji štednog uloga u obveznice ne predstavlja dokaz o postojanju potraživanja.

Polazeći od odredbi Zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana , Ustavni sud nalazi da su istim uređeni uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu devizne štednje građana iz člana 2. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana koja je u skladu sa članom 4. Zakona pretvorena u oročeni depozit kod ovlašćenih banaka i postala javni dug SRJ. Navedenim zakonom je u članu 4. utvrđena dinamika izvršenja obaveza prema deviznim štedišama, tako da poslednja rata dospeva za isplatu 31. maja 2016. godine. Radi regulisanja javnog duga emitovane su obveznice koje glase na evro, a prema članu 5. stav 1. ovog z akona. Obveznice su registrovane kod Narodne banke Jugoslavije – Centralnog registra hartija od vrednosti. Prema članu 7. istog zakona predviđeno je da se vrednost izvršene konverzije štednih uloga građana u obveznice evidentira u štednim knjižicama i registruje u Centralnom registru na računu hartija od vrednosti, a da se deviznom štediši o tome uručuje potvrda. Na osnovu računa otvorenog u Centralnom registru, devizni štediša ostvaruje prava iz obveznica i sve to u rokovima iz Zakona, prenos vlasništva, trgovinu i druga prava , dok devizna knjižica služi deviznom štediši kao dokaz da je njegov štedni ulog konvertovan u obveznice.

Prema nalaženju Ustavnog sud a, Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja konverzije štednih uloga građana u obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore, upravo je doneta na osnovu člana 9. Zakona o regulisanju javnog duga S RJ po osnovu devizne štednje građana, te da je istom u tački 6. stav 1. utvrđeno da banke iznos devizne štednje konvertovan u obveznice u smislu ove odluke evidentiraju deviznim štedišama u deviznoj knjižici, odnosno na deviznom računu – nakon usklađivanja stanja devizne štednje na deviznoj štednoj knjižici, odnosno deviznom računu sa stanjem u svojoj evidenciji. Navedenom Odlukom je u stavu 2. tačke 6. utvrđeno da o izvršenoj konverziji banke izdaju deviznim štedišama potvrde - na obrascu koji je priložen uz ovu odluku i njen je sastavni deo. Takođe je, tačkom 7. Odluke utvrđeno da prilikom konverzije banka deviznom štediši otvara račun hartija od vrednosti – kao podračun svog računa hartija od vrednosti koji se vodi u Centralnom registru, i to tako što mu u okviru šifre banke dodeljuje broj podračuna i upisuje ga u potvrdu iz tačke 6. ove odluke i istovremeno podatke iz te potvrde banka elektronski prenosi Centralnom registru – prema specifikaciji za razmenu podataka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da drugostepeni sud nije dao jasne, precizne i lo gične zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, zbog čega je prihvatio ocenu prvostepenog suda da samo devizna knjižica predstavlja dokaz o postojanju duga tužene, a da potvrda o izvršenoj registraciji banke isključivo predstavlja dokaz o izvršenoj registracij i obveznica na računu hartija od vrednosti. Ovo posebno iz razloga što Zakon o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana i Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja konverzije štednih uloga građana u obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore predviđ aju da banka po izvršenom sravnjenju devizne štednje na deviznoj štednoj knjižici, odnosno devizom računu i evidenciji same banke deviznom štediši izdaje potvrdu o izvršenoj konverziji. Navedeno stanovište u osporenoj presudi bi imalo dejstvo da se radi o bankarskim novčanim depozitima gde je članom 1044. Zakona o obligacionim odnosima propisano da štedna knjižica služi kao dokaz o potraživanju koje postoji između ulagača i banke, dok prema Zakonu o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, koja je pretvorena u oročeni depozit kod ovlašćenih banaka i postala javni dug SRJ, odnosno obaveza Republike Srbije i Republike Crne Gore – srazmerno visini devizne štednje građana čije je prebivalište na teritoriji tih republika, po izvršenoj konverziji štednog uloga i njegovom evidentiranju u štednoj knjižici, banka izdaje potvrdu o izvršenoj konverziji i registruje obveznice na računu hartija od vrednosti u Centralnom registru hartija.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je stanovište izraženo u osporenoj presudi doneto na osnovu proizvoljnog pravnog zaključivanja drugostepenog suda, a na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je osporenom presudom podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je presudom Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1994/16 od 21. juna 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju P. 3485/15 od 18. januara 2016. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da je podnositeljki utvrđena povreda prava na pravično suđenje, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavn e žalb e u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 58. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je imao u vidu i istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 3485/15, ali je našao da se trajanje parničnog postupka od tri godine ne može smatrati nerazumno dugim .

Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je imajući u vidu sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti