Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Zorana Ilića izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su osporena rešenja doneta u zakonitom postupku, da sadrže jasne i individualizovane razloge, te da trajanje pritvora nije bilo prekomerno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Ilića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. septembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Ilića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kr. 799/09 od 1. decembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 3874/09 od 23. decembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Zoran Ilić iz Beograda, preko punomoćnika Zorana Tanaskovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 1. februra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kr. 799/09 od 1. decembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 3874/09 od 23. decembra 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenog odredbom člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da mu je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kr. 799/09 od 1. decembra 2009. godine produžen pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tač. 2) i 5) ZKP, jer, po mišljenju suda, osobite okolnosti ukazuju da bi boravkom na slobodi podnosilac ustavne žalbe mogao ometati istragu uticajem na svedoke i saosumnjičene; da iz zahteva za sprovođenje istrage, kao i iz iskaza ostalih saosumnjičenih, ne proizlazi bilo kakva veza podnosioca ustavne žalbe sa saosumnjičenima i 17 predloženih svedoka, na koje bi eventualno mogao uticati, niti u osporenom rešenju o produženju pritvora ima razloga o tome koje su to osobite okolnosti, u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP, koje opravdavaju produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe; da u osporenom rešenju o produženju pritvora nema valjano obrazloženih niti individualizovanih razloga u vezi pritvorskog osnova iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, jer se ukupna šteta pričinjena krivičnim delom iz „člana 359. st. 4, 3. i 1. KZ“, u iznosu od 69.310.518,38 dinara ne odnosi na njega, koji se tereti da je izdavanjem sedam lažnih računa pribavio svom preduzeću protivpravnu imovinsku korist u iznosu od nešto preko 2.000.000 dinara, i to u pogledu robe koja se odnosi na reprezentaciju i kancelarisjko poslovanje, a ne na pružanje navodnih ugostiteljskih usluga oštećenom „Želvozu“; da opravdanost produženja pritvora, sa stanovišta vođenja krivičnog postupka, nije obrazložena ni u jednom osporenom rešenju; da je Vrhovni sud Srbije, odlučujući o žalbi protiv osporenog rešenja o produženju pritvora, doneo 23. decembra 2009. godine osporeno rešenje Kž. II 3874/09, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu, a koje „ponavlja identične i stereotipne razloge iz prvostepenog rešenja...izostavljajući ocenu žalbenih razloga“; da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen bez valjanog obrazloženja i individualizacije razloga, i bez ocene osnovanosti, nužnosti i primerenosti daljeg njegovog zadržavanja u pritvoru, u smislu člana 142. stav 1. tač. 2) i 5) ZKP, čime mu je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava. Podnosilac predlaža da Ustavni sud utvrdi povrede označenog prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Okružnim sudom u Smederevu protiv podnosioca ustavne žalbe i šest drugih lica vođen je krivični postupak (istraga) za više krivičnih dela, započet 16. septembra 2009. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu Kio. 59/09, prema kome se podnosiocu stavlja na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ) u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ.

Podnosiocu je pritvor određen rešenjem o određivanju pritvora istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu Kri. 220/09 od 13. septembra 2009. godine, koji mu se računa od 11. septembra 2009. godine, kada je lišen slobode, iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2) i 5) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Vrhovni sud Srbije je 1. decembra 2009. godine doneo osporeno rešenje Kr. 799/09 kojim je svim okrivljenim produžio pritvor za još tri meseca, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP – s obzirom da još uvek nisu saslušana dvojica osumnjičenih, koji su u bekstvu, kao ni 17 predloženih svedoka, što predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogli uticati na nesaslušane osumnjičene i svedoke, i tako ometati dalji tok istrage, i na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP – jer visina propisane kazne za predmetna krivična dela iznosi preko deset godina zatvora, a da okolnosti krivičnog dela koje im se stavlja na teret, na način opisan u zahtevu za sprovođenje istrage (da su pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara i da je ukupna šteta za pravno lice 69.310.518,38 dinara), koje kao takve predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, u svojoj međusobnoj povezanosti opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru. Stoga je svim okrivljenim pritvor produžen za još tri meseca, kako bi se obavile neophodne istražne radnje i time okončala istraga u tom predmetu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 3874/09 od 23. decembra 2009. godine, između ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora, i u svemu prihvaćeni razlozi iz pobijanog prvostepenog rešenja. Prema obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret u vreme, na mestu i na način opisan u zahtevu za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužioca u Smederevu, pa, imajući u vidu da još uvek nisu saslušana dvojica saosumnjičenih koji su u bekstvu i za kojima je raspisana potraga, kao ni 17 svedoka predloženih u zahtevu za sprovođenje istrage – navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogli uticati na nesaslušane osumnjičene i svedoke i na taj način ometati dalji tok istrage, zbog čega je opravdano njihovo dalje zadržavanje u pritvoru na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP – radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. U vezi osnova za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, drugostepeni sud je smatrao da iz podataka u spisima predmeta proizlazi osnovana sumnja da su okrivljeni počinili krivična dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora preko deset godina, i da je pritvor opravdan zbog postojanja posebno teških okolnosti krivičnih dela – da je ukupan iznos pričinjene štete 69.310.518,38 dinara, odnosno da su okrivljeni pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji znatno prelazi iznos donjeg imovinskog cenzusa neophodnog za postojanje kvalifikovanog oblika osnovnog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja od 1.500.000,00 dinara.

4. Odredbom člana 31. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), pored ostalog, propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti, čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141.stav 1. do 3.). Odredbama člana 142. stav 1. Zakonika propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo: ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)); ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 3)).

Članom 357. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), propisano je krivično delo falsifikovanje službene isprave pa je, između ostalog, predviđeno: da će se službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina (stav 1.); da će se odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se kaznom propisanom za to delo (stav 3.). Odredbama člana 359. ovog zakonika propisano je krivično delo zloupotreba službenog položaja i ovaj član, između ostalog, predviđa: da će se službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.); da će se, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina (stav 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, Odluku u predmetu: Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama člana 31. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije, po podnetom predlogu istražnog sudije nadležnog suda, ispitao opravdanost produženja pritvora okrivljenima, odnosno utvrdio je i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da legalni i legitimni ciljevi pritvora prema svakom od pritvorenih lica i dalje postoje. Nadležni sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru i da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) ne može ostvariti drugom merom.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Okružnim sudom u Smederevu složen, kako zbog brojnosti okrivljenih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da su ih okrivljeni izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da razjasni tokom istrage, kako bi postupajući javni tužilac doneo odluku o daljem gonjenju okrivljenih kroz podizanje optužnice ili o odustajanju od krivičnog gonjenja. Do donošenja osporenog rešenja o produženju pritvora krivični postupak je trajao oko dva i po meseca, odnosno četiri i po meseca do podnošenja ustavne žalbe, što skupa sa napred navedenim ne ukazuje na neažurnost suda u postupanju pa, po oceni Ustavnog suda, trajanjem pritvora od četiri i po meseca nije došlo do povrede prava podnosioca u vezi trajanje pritvora.

Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u zakonito sprovedenom postupku, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela može produžiti pritvor, i u njima su dati jasni i dovoljno individualizovani razlozi za za dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru. Razloge zbog kojih Vrhovni sud Srbije u oba osporena rešenja smatra opravdanim dalje zadržavanje u pritvoru okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe (osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao uticati na nesaslušane osumnjičene i svedoke i na taj način ometati dalji tok istrage iz člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP, kao i postojanje posebno teških okolnosti krivičnog dela iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP), Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim i nearbitrernim.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno pravo u vezi trajanje pritvora zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević