Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina. Utvrđeno je da je podnositeljka, kao okrivljena, prevashodno doprinela dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mileve Vuković iz Čačka na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća, održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mileve Vuković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu K. 66/07 i K. 83/09.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mileva Vuković iz Čačka je 23. juna 2009. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu K. 66/07 i K. 83/09.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi hronološki izlaže tok krivičnog postupka koji se pred Opštinskom sudom u Guči protiv nje vodio od 2000. godine, navodeći da razlog za dužinu trajanja postupka nije složenost predmeta, niti je „nezakonitost u postupanju kako prvostepenog suda tako i drugostepenog suda samo posledica neznanja, već unapred postignutog dogovora“ da postupak protiv nje traje što duže.

Podnositeljka ustavne žalbe se sa dva podneska, naslovljena kao dopuna ustavne žalbe i urgencija, obraćala Ustavnom sudu ponavljajući prethodno iznete navode o povredi prava na suđenje u razumnom roku i obavestila je Sud da je navedeni krivični postupak okončan nakon devet godina, donošenjem presude kojom je optužba protiv nje pravnosnažno odbijena u celini.

Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i „nadoknadi štetu za duševne patnje zbog suđenja u nerazumno dugom roku“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbom člana 82. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje na razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i izvršenog uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Guči K. 66/07 i K. 83/09, utvrdio sledeće:

Po zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Guči (u daljem tekstu: OJT u Guči) KT. 120/99od 6. aprila 2000. godine, protiv osam lica, pored ostalih i podnositeljke ustavne žalbe, istražni sudija Opštinskog suda u Guči (u daljem tekstu: istražni sudija) je nakon saslušanja podnositeljke i ostalih sedam osumnjičenih, 26. juna 2000. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 14/2000 protiv osam lica, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila dva produžena krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS i krivično delo zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. KZ RS. U periodu od 7. novembra 2000. godine do 14. maja 2001. godine istražni sudija je saslušao devet svedoka, dok su dva svedoka, po zamolnici, saslušana od strane istražnog sudije Opštinskog suda u Čačku, a pored toga je izvršeno veštačenje i dopunsko veštačenje veštaka ekonomske struke.

OJT u Guči je 14. maja 2002. godine podiglo optužnicu Kt. 120/99 protiv četiri okrivljena, među kojima i protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS, krivično delo zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. KZ RS i krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz član 139. stav 1. tač. 2) i 3) KZ RS, dok je OJT u Guči dopisom Kt. 120/99 od 16. maja 2001. godine obavestilo istražnog sudiju da, pored ostalog, odustaje od krivičnog gonjenja protiv podnositeljke ustavne žalbe u odnosu na jedno krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS, te je istražni sudija 23. maja 2002. godine doneo rešenje Ki. 14/00 kojim je obustavio istragu protiv podnositeljke zbog ovog krivičnog dela.

Podnositeljka ustavne žalbe je 1. oktobra 2002. godine izjavila prigovor na optužnicu Kt. 120/99 OJT u Guči od 14. maja 2002. godine, kao i zahtev za izuzeće OJT u Guči, koji je odbijen rešenjem Okružnog javnog tužilaštva u Čačku Ktr. 192/02 od 14. oktobra 2002. godine.

Odlučujući o prigovoru na optužnicu okrivljenog Š.B. i podnositeljke ustavne žalbe, Opštinski sud u Guči je 24. februara 2003. godine doneo rešenje Kv. 42/02 kojim je vratio optužnicu radi stavljanja zahteva za dopunu istrage u cilju izvođenja dokaza, kao i rešenje Kv. 42/02 kojim je, odlučujući o prigovoru na optužnicu podnositeljke ustavne žalbe i branioca okrivljene D.J, obustavio krivični postupak i rešio da nema mesta optužbi protiv podnositeljke ustavne žalbe i okrivljene D.J. da su kao saizvršioci izvršile krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 2) i 3) KZ RS. Rešavajući o žalbi OJT u Guči, Okružni sud u Čačku je rešenjem Kv. 92/03 od 13. maja 2003. godine uvažio žalbu i preinačio rešenje Opštinskog suda u Guči Kv. 42/02 od 24. februara 2003. godine tako što je našao da ima mesta optužbi protiv podnositeljke ustavne žalbe i okrivljene D.J. za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 2) i 3) KZ RS.

OJT u Guči je 28. februara 2003. godine stavilo predlog za dopunu istrage Kt. 120/99. Opštinski sud u Guči je 5. novembra 2003. godine doneo rešenje Kv. 43/03 da nema mesta dopuni istrage saslušanjem podnositeljke ustavne žalbe zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS.

U periodu od 28. maja 2004. godine do 15. marta 2005. godine, Opštinski sud u Guči je sedam puta zakazivao glavni pretres koji nije održan zbog nedolaska okrivljenih, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe.

Na glavnom pretresu zakazanom za 15. mart 2005. godine, podnositeljka ustavne žalbe je obavestila sud da nije primila rešenje Opštinskog suda u Guči Kv. 43/03 od 5. novembra 2003. godine, te da nije koristila pravo žalbe, kojom prilikom joj je ovo rešenje i uručeno. Odlučujući o žalbi podnositeljke protiv navedenog rešenja, Okružni sud u Čačku je 13. maja 2005. godine odbacio žalbu kao nedozvoljenu.

Dopisom Opštinskog suda u Guči K. 62/02 od 13. jula 2005. godine, spisi krivičnog predmeta K. 62/02 su dostavljeni Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku, radi prosleđivanja Republičkom javnom tužilaštvu, a povodom molbe podnositeljke ustavne žalbe za podizanjem zahteva za zaštitu zakonitosti. Spisi predmeta su vraćeni u Opštinski sud u Guči 21. septembra 2005. godine.

Glavni pretres zakazan za 8. maj 2006. godine nije održan zbog nedolaska okrivljene D.J. i svedoka, kao i branioca podnositeljke ustavne žalbe koji je svoj nedolazak opravdao drugim zakazanim suđenjima. Na glavnom pretresu održanom 5. juna 2006. godine, pored ostalog, saslušani su podnositeljka ustavne žalbe i ostala tri okrivljena, a na glavnom pretresu održanom 29. avgusta 2006. godine, 15. i 22. novembra 2006. godine nastavljen je dokazni postupak saslušanjem svedoka.

Opštinski sud u Guči je 22. novembra 2006. godine doneo presudu K. 62/02 kojom je, stavom prvim izreke, pored ostalog, podnositeljku ustavne žalbe oglasio krivom za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS, za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz član 139. stav 1. tač. 2) i 3) KZ RS i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od godinu dana, dok je stavom trećim izreke podnositeljka ustavne žalbe oslobođena optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, a stavom četvrtim izreke prema podnositeljki je odbijena optužba za krivično delo zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. KZ RS.

Odlučujući o žalbama OJT u Guči, branilaca okrivljenih i podnositeljke ustavne žalbe, Okružni sud u Čačku je 16. maja 2007. godine doneo rešenje Kž. 191/07 kojim je uvažio žalbe i po službenoj dužnosti ukinuo presudu Opštinskog suda u Guči K. 62/02 od 22. novembra 2006. godine u osuđujućem i oslobađajućem delu (u stavu 1, 2. i 3. izreke presude) i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, dok je prvostepena presuda u odbijajućem delu (stav 4. izreke presude) ostala nepromenjena.

U ponovnom postupku, glavni pretres zakazan za 29. jun 2007. godine nije održan zbog, pored ostalog, nedolaska podnositeljke ustavne žalbe koja je bila nepoznata na prijavljenoj adresi, a glavni pretres zakazan za 18. septembar 2007. godine nije održan, pored ostalog, zbog nedolaska uredno pozvane podnositeljke ustavne žalbe, kao i njenog branioca koji je svoj izostanak opravdao drugim suđenjima.

Opštinski sud u Guči se dopisima od 22. novembra 2007. godine i 17. decembra 2007. godine obraćao Policijskoj upravi Čačak sa molbom da preduzme radnju dostavljanja poziva za glavni pretres podnositeljki ustavne žalbe, a dopisom od 17. decembra 2007. godine je od Zdravstvenog centra Čačak zatražio da sudu dostavi izveštaju o tome da li je podnositeljka ustavne žalbe u periodu od 18. oktobra do 13. decembra 2007. godine lečena na Internom odeljenju i koliko dana. Zdravstveni centar Čačak je dopisom od 25. decembra 2007. godine obavestio Opštinski sud u Guči da je podnositeljka ustavne žalbe lečena dana 18. oktobra 2007. godine – jednodnevna hospitalizacija, a dopisom Policijske uprave Čačak broj 230-2053/07 od 25. decembra 2007. godine sud je obavešten da je podnositeljka više puta potraživana na navedenoj adresi, ali da na istoj nije nađena.

Glavni pretres zakazan za 22. januar 2008. godine nije održan, pored ostalog, jer nije pristupila podnositeljka ustavne žalbe, a za koju sud nije imao dokaz da je uredno pozvana. Na glavnom pretresu održanom 18. februara 2008. godine saslušana su sva tri okrivljena, među kojima i podnositeljka ustavne žalbe, i određeno je izvođenje dokaza naknadnim veštačenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke. Na glavnom pretresu održanom 28. marta 2008. godine, 18. aprila 2008. godine i 9. maja 2008. godine nastavljen je dokazni postupak, a glavni pretres zakazan za 30. maj 2008. godine nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Glavni pretres zakazan za 22. septembar 2008. godine nije održan zbog nedolaska, pored ostalih, podnositeljke i njenog branioca, koji je podneskom od 20. oktobra 2008. godine obavestio sud da zbog službenog puta i zastupanja u inostranstvu neće pristupiti glavnom pretresu zakazanom za 30. oktobar 2008. godine.

Na glavnom pretresu održanom 19. novembra 2008. godine sud je doneo rešenje da glavni pretres počinje iznova zbog proteka vremena, saslušao okrivljene i pročitao ranije date iskaze svedoka, nalaz i mišljenje veštaka.

Opštinski sud u Guči je 21. novembra 2008. godine doneo rešenje Su. 38/08-8 kojim je odbio kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće postupajuće sudije u predmetu K. 66/07, a Okružno javno tužilaštvo je 25. novembra 2008. godine donelo rešenje Ktr. 220/08 kojim je odbilo kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila izuzeće Opštinskog javnog tužioca u Guči.

Na glavnom pretresu održanom 27. novembra 2008. godine nastavljen je i završen dokazni postupak. Opštinski sud u Guči je 1. decembra 2008. godine doneo presudu K. 66/07 kojom je, stavom prvim izreke, podnositeljka ustavne žalbe oglašena krivom za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz član 283. stav 1. tačka 4) KZ i za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i uslovno osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci koja se neće izvršiti ukoliko podnositeljka ustavne žalbe za vreme od jedne godine ne izvrši novo krivično delo, dok je stavom drugim izreke podnositeljka oslobođena optužbe za dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS, a stavom četvrtim izreke prema podnositeljki je odbijena optužba za dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS.

Odlučujući o žalbama branioca podnositeljke ustavne žalbe, podnositeljke ustavne žalbe i okrivljene D.J, Okružni sud u Čačku je 20. maja 2009. godine doneo rešenje Kž. 127/09 kojim je uvažio žalbe i po službenoj dužnosti ukinuo presudu Opštinskog suda u Guči K. 66/07 od 1. decembra 2008. godine u stavu prvom izreke (u osuđujućem delu) u celosti i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, dok je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom ostala nepromenjena.

U ponovnom postupku, glavni pretres zakazan za 20. jul 2009. godine nije održan zbog, pored ostalog, nedolaska branioca podnositeljke ustavne žalbe koji je svoj izostanak opravdao drugim suđenjima, a glavni pretres zakazan za 7. septembra 2009. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenog M.M. Na glavnom pretresu održanom 25. septembra 2009. godine saslušana su tri okrivljena, među kojima i podnositeljka ustavne žalbe i sproveden dokazni postupak.

Presudom Opštinskog suda u Guči P. 83/09 od 28. septembra 2009. godine, stavom prvim izreke, odbijena je optužba prema podnositeljki ustavne žalbe za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz član 139. stav 1. tač. 2) i 3) KZ RS. Rešenjem Opštinskog suda u Guči K. 83/09 od 23. decembra 2009. godine ispravljen je izvornik i prepis presude tog suda K. 83/09 od 28. septembra 2009. godine u delu koji sadrži lične podatke o podnositeljki ustavne žalbe, dok je u ostalom delu presuda K. 83/09 od 28. septembra 2009. godine nepromenjena. Prvostepena presuda Opštinskog suda u Guči P. 83/09 od 28. septembra 2009. godine je dostavljena OJT u Guči 29. oktobra 2009. godine, a podnositljki ustave žalbe 31. oktobra 2009. godine. Protiv navedene prvostepene presude OJT u Guči nije izjavilo žalbu. Navedeno rešenje o ispravci presude je podnositeljki ustavne žalbe dostavljeno 29. decembra 2009. godine, a OJT u Guči 25. decembra 2009. godine. Sud je više puta pokušao dostavljanje rešenja o ispravci presude braniocu okrivljene D.J, ali kako nema dokaza o urednoj dostavi, sud je 23. februara 2010. godine oglasio pravnosnažnost navedenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) bilo je propisano: da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja, kao i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud je konstatovao da je period ocene razumnosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje u razumnom roku o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.

Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Guči Ki. 14/2000 od 26. juna 2000. godine, a da je okončan 29. decembra 2009. godine. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak pokrenut protiv osam lica, među kojima i protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da su izvršili veći broj krivičnih dela. Konkretno, protiv podnositeljke ustavne žalbe, istraga je sprovedena zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila dva produžena krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS i krivično delo zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. KZ RS. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnositelje pokrenut za šest krivičnih dela, te da je pored nje pokrenut postupak protiv još sedam lica za veći broj krivičnih dela, a da je kasnije sud odlučivao o optužbama protiv četiri okrivljena lica zbog više krivičnih dela, nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka kao okrivljena, nesumnjivo imala opravdani interes za efikasno odvijanje krivičnog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku.

Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe, i pored interesa da se postupak okonča u razumnom roku, svojim radnjama bitno doprinela dužem trajanju krivičnog postupka. Naime, ni podnositeljka kao okrivljena, niti njen branilac, nisu preduzeli sve što je u njihovoj moći da se postupak okonča efikasno i brzo. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je u periodu od 28. maja 2004. godine pa do 15. marta 2005. godine sud sedam puta zakazivao pretres, ali da on nije održan zbog nedolaska okrivljenih, pored ostalih i podnositeljke, te je tako glavni pretres zakazan za 11. novembar 2004. godine odložen zbog nedolaska uredno pozvane podnositeljke, a pretres zakazan za 7. februar 2005. godine zbog nedolaska njenog branioca.

Ustavni sud je utvrdio i da je u ponovnom postupku bilo više odlaganja glavnog pretresa, pored ostalog i zbog nedolaska podnositeljke i njenog branioca. Tako je sud nekoliko puta pokušao da podnositeljki dostavi poziv za glavni pretres na prijavljenu adresu, ali kako na istoj nije nađena, glavni pretres zakazan za 29. jun 2007. godine i 22. januara 2008. godine je stoga odložen, dok je glavni pretres zakazan za 18. septembar 2007. godine odložen zbog nedolaska uredno pozvane podnositeljke ustavne žalbe i njenog branioca. Ustavni sud je utvrdio i da je pretres zakazan za 22. septembar 2008. godine odložen zbog nedolaska, pored ostalih i podnositeljke i njenog branioca, koji je podneskom od 20. oktobra 2008. godine obavestio sud da zbog službenog puta i zastupanja u inostranstvu neće pristupiti ni na glavni pretres zakazan za 30. oktobar 2008. godine. Takođe, Ustavni sud je utvrdio i da je podnositeljka u dva navrata tražila izuzeće OJT u Guči, odnosno izuzeće postupajućeg sudije, koji zahtevi su odbijeni, a što je, po oceni Ustavnog suda, imalo uticaja na duže trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, Opštinski sud u Guči nije ni bio u situaciji da delotvorno i efikasno postupa, jer je u tome bio onemogućen radnjama činjenja, odnosno još više nečinjenja na strani podnositeljke ustavne žalbe i njenog branioca. Njihovo postupanje u predmetnom krivičnom postupku može se okarakterisati kao postupanje koje nije bilo u skladu sa zakonskim pravilima postupka i koje je suštinski suprotno i interesu same podnositeljke da se krivični postupak protiv nje okonča u što kraćem roku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj stav prema kojem se i podnosilac sam mora ponašati u skladu s pravilima postupka koji osporava, kako bi se u postupku po ustavnoj žalbi pozvao na povredu prava na pravično suđenje u razumnom roku. Kako, u konkretnom slučaju, podnositeljka i njeni izabrani branioci nisu postupali u skladu s pravilima postupka, budući da je pretres više puta odložen upravo zbog njihovog nedolaska, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe prevashodno i najznačajnije doprinela neopravdano dugom trajanju osporenog krivičnog postupka.

Ocenjujući ponašanje suda u ovom krivičnom postupku, Ustavni sud je našao da je trajanju navedenog postupka u predmetu K. 66/07 i 83/09 svojim postupanjem delimično doprineo i Opštinski sud u Guči. Međutim, bez obzira na činjenicu da je u dva navrata drugostepeni sud ukidao prvostepenu presudu i predmet vraćao na ponovni postupak, Ustavni sud je ocenio da su složenost konkretnog predmeta i ponašanje podnositeljke ustavne žalbe u osporenom krivičnom postupku odlučujuće doprineli dugom trajanju postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu K. 66/07 i K. 83/09 nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

 

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 46b stav 1 i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.                                                                                                   

PREDSEDNIK VEĆA

 

dr Dragiša B. Slijepčević