Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja redovnih sudova kojima je odbijen zahtev za sprovođenje istrage protiv sudije. Sud navodi da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već zahteva preispitivanje zakonitosti, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slađane Petrović iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slađane Petrović izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Somboru Kv. 43/08 od 26. februara 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 590/08 od 13. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slađana Petrović iz Sombora izjavila je Ustavnom sudu 6. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Somboru Kv. 43/08 od 26. februara 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 590/08 od 13. marta 2008. godine, zbog „povrede prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava - pravo na pravično suđenje, članom 149. stav 1. Ustava - nezavisnost sudije, članom 23. Ustava - dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, članom 64. st. 1, 3. i 5. Ustava - prava deteta i članom 66. stav 1. Ustava - posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta“. Podnositeljka navodi da je u svojstvu oštećene kao tužioca podnela zahtev za sprovođenje istrage protiv parničnog sudije Opštinskog suda u Somboru M. P, zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika. Veće Okružnog suda u Somboru donelo je osporeno rešenje, kojim je utvrdilo da nema mesta sprovođenju istrage, a Vrhovni sud Srbije je, takođe osporenim rešenjem, prvostepeno rešenje potvrdio. Smatra da su joj osporenim rešenjima povređena navedena prava, jer ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu hteli da utvrde pravo činjenično stanje i krivičnu odgovornost sudije M. P, već su „isključivo štitili nasilnika u porodici ne postupajući po odredbama Porodičnog zakona“. Predložila je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i da naloži da se sudiji M. P. sudi za učinjeno krivično delo.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu, kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Iz navoda ustavne žalbe i uvidom u osporena rešenja, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava, već se ponavljaju razlozi koje je podnositeljka iznela u žalbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije protiv osporenog rešenja Okružnog suda u Somboru. Navedenim razlozima se ukazuje da prvostepeni i drugostepeni sud nisu pravilno utvrdili postojanje krivične odgovornosti M. P, pa se, po oceni Ustavnog suda, ustavnom žalbom od ovog Suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih rešenja redovnih sudova, što ne spada u nadležnosti Ustavnog suda utvrđene odredbama čl. 167. i 170. Ustava.
Prema odredbama člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
4. Imajući u vidu da predmetna žalba po svojoj sadržini nema karakter ustavne žalbe, jer se u njoj ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud je ocenio da nije nadležan za odlučivanje, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić