Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 12 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 12 godina. Podnositeljki je dodeljena naknada nematerijalne štete, uz konstataciju da je neefikasnost sudova, uključujući višestruko ukidanje presuda, glavni uzrok odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1168/2010
18.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Mišić iz Jagodine , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Mišić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu P. 1156/07, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljiljane Mišić protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1390/10 od 17. avgusta 2010. godine i presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Mišić iz Jagodine podnela je 2. februara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu P . 352/99, kao i dopune ustavne žalbe od 22. novembra 2010. godine i 15. novembra 2011. godine protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1390/10 od 17. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo i prava na mirno uživanje imovine zajemčenih čl. 32, 36. i 58. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je kao zakonska naslednica pok. M.J. iz Jagodine, koji je bio tuženi u parničnom postupku, stupila u parnicu koja je vođena radi utvrđivanja naknade za deeksproprisanu nepokretnost; da je postupak prvo pokrenut pred organom uprave; da je zatim vođen vanparnični postupak, koji je obustavljen, a stranke su upućene na parnicu; da parnični postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan. U dopunama ustavne žalbe od 22. novembra 2010. godine i 15. novembra 2011. godine podnositeljka je osporila presudu Opštinskog suda u Jagodini P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1390/10 od 17. avgusta 2010. godine, i istakla da su joj osporenim presudama povređena označena Ustavom garantovana prava, između ostalog, zbog toga što su sudovi rešenje o eksproprijaciji, koje je, po njenom mišljenju, jedan prisilan akt donet bez saglasnosti vlasnika eksproprisane nepokretnosti, smatrali dvostrano teretnim ugovorom.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, kao i da joj se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Jagodini P. 8267/10 (ranije Opštinskog suda u Jagodini P. 1156/07, P. 119/07, P. 102/02 i P. 352/99) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Predlagač AD Holding industrija kablova Jagodina je 30. januara 1995. godine podneo Opštinskom sudu u Jagodini protiv protivnika predlagača M.J. iz Jagodine predlog radi utvrđivanja naknade za deeksproprisanu nepokretnost.

Po podnetom predlogu je formiran predmet R. 64/95. Opštinski sud u Jagodini je rešenjem R. 8/98 od 11. novembra 1998. godine obustavio vanparnični postupak, sa tim da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka pred istim sudom.

Stranke su izjavile žalbe protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 208/99 od 2. februara 1999. godine odbio kao neosnovane žalbe stranaka, a rešenje Opštinskog suda u Jagodini R. 8/98 od 11. novembra 1998. godine potvrdio. Po pravnosnažnosti rešenja predmet je preveden u parnični upisnik i dobio je broj P. 352/99.

Na ročištu od 14. jula 1999. godine punomoćnici parničnih stranaka su izjavili da je tuženi M.J. iz Jagodine preminuo i da je posle smrti tuženog sproveden ostavinski postupak u predmetu O. 330/98. U podnesku od 2. avgusta 1999. godine tužilac je kao tužene označio zakonske naslednike tuženog, i to: M.J. iz Jagodine, Ljiljanu Mišić iz Jagodine, ovde podnositeljku ustavne žalbe, i P. J. iz Jagodine.

Opštinski sud u Jagodini je 2. novembra 1999. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da postupak miruje najmanje tri, a najviše četiri meseca, počev od dana donošenja rešenja, sa obrazloženjem da na raspravu zakazanu za 2. novembar 1999. godine nije pristupio punomoćnik tužioca, iako je uredno pozvan, te su punomoćnici tuženih predložili mirovanje postupka. Sud je nastavio postupak na predlog punomoćnika tužioca i nakon sprovedenog dokaznog postupka u kojem je, između ostalog, obavljeno i ekonomsko veštačenje vrednosti deeksproprisane nepokretnosti, doneo presudu P. 352/99 od 23. aprila 2001. godine. Navedenom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate određeni novčani iznos do visine vrednosti svojih naslednih delova, kao i da tužiocu naknade parnične troškove.

Opštinski sud u Jagodini je rešenjem P. 352/99 od 2. novembra 2001. godine odbio kao neosnovan predlog tuženog P.J. iz Jagodine za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na ročište od 23. aprila 2001. godine.

Protiv navedenog rešenja tuženi je izjavio žalbu, a protiv prvostepene presude žalbe su izjavile sve parnične stranke.

Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 1/02 od 15. januara 2002. godine, u stavu prvom izreke, potvrdio rešenje Opštinskog suda u Jagodini P. 352/99 od 2. novembra 2001. godine, a žalbu tuženog P.J. iz Jagodine odbio kao neosnovanu, a u stavu drugom izreke ukinuo presudu Opštinkog suda u Jagodini P. 352/99 od 23. aprila 2001. godine i predmet vratio na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredbe člana 354. stav 2. tačka 14. Zakona o parničnom postupku, jer je izreka presude nejasna i neizvršiva, presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni i protivurečni samoj izreci, tako da se pravilnost iste nije mogla sa sigurnošću ispitati.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmetu je dodeljen broj P. 102/02. Sud je zakazao 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je odloženo 12 ročišta, zbog neuredne dostave poziva za ročište parničnim strankama, neprisustvovanja parničnih stranaka zakazanim ročištima, zbog neblagovremenog združivanja određenih sudskih spisa i iz tehničkih razloga. Opštinski sud u Jagodini je doneo i rešenja o novčanom kažnjavanju tuženih P. 102/02 od 2. aprila 2003. godine zato što nisu pristupili na zakazanu raspravu, a svoj izostanak nisu opravdali. Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 809/03 od 16. maja 2003. godine ukinuo navedena rešenja o novčanom kažnjavanju tuženih i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dalje suđenje.

Do donošenja sledeće presude obavljeno je veštačenje poljoprivredne i građevinske struke, stranke su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka, tužilac je precizirao tužbeni zahtev i tuženi su se o tome izjasnili.

Opštinski sud u Jagodini je presudom P. 102/02 od 11. jula 2006. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Tužilac je preko punomoćnika izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Opštinski sud u Jagodini je rešenjem P. 102/02 od 28. avgusta 2006. godine odbacio kao neblagovremen predlog tuženih za donošenje dopunske presude u pogledu odlučivanja o troškovima postupka.

Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 2617/06 od 22. januara 2007. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Jagodini P. 102/02 od 11. jula 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje i da uz pravilnu primenu materijalnog prava donese zakonitu odluku.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj P. 119/07.

Opštinski sud u Jagodini je 23. aprila 2007. godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je povučena tužba tužioca protiv tuženih zavedena kod Opštinskog suda u Jagodini pod brojem P. 119/07, sa obrazloženjem da na ročište nisu pristupili ni tužilac ni tuženi, iako su uredno pozvani.

Tužilac je podneo sudu predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Opštinski sud u Jagodini je rešenjem P. 119/07 od 13. jula 2007. godine odbio kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 2115/07 od 25. septembra 2007. godine preinačio rešenje Opštinskog suda u Jagodini P. 119/07 od 13. jula 2007. godine, tako što je usvojio predlog tužioca i dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, pa je ukinuo rešenje istog suda P. 119/07 od 23. aprila 2007. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predmetu je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom dodeljen broj P. 1156/07. Sud je do donošenja presude zakazao 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 9 ročišta odloženo iz procesnih razloga, jer su se spisi nalazili kod veštaka i zbog odsutnosti postupajućeg sudije.

Opštinski sud u Jagodini je osporenom presudom P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine, u stavu prvom izreke, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tužene da mu isplate određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 12. marta 2009. godine, u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, a u stavu trećem izreke odbio zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

Tužilac i tužena su izjavili žalbe protiv navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 1390/10 od 17. avgusta 2010. godine odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tužene Mišić Ljiljane i presudu Opštinskog suda u Jagodini P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine potvrdio u stavovima prvom i drugom, a ukinuo ožalbenu presudu u stavu trećem i vratio predmet Osnovnom sudu u Jagodini na ponovno suđenje.

Osnovni sud u Jagodini je rešenjem P. 8267/10 od 8. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka od 11. februara 2009. godine.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž. 1809/10 od 10. decembra 2010. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Jagodini P. 8267/10 od 8. oktobra 2010. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osnovni sud u Jagodini je rešenjem P. 8267/10 od 2. februara 2011. godine obavezao tužene da tužiocu naknade parnične troškove.

Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž. 324/11 od 28. oktobra 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika tužene Ljiljane Mišić iz Jagodine i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Jagodini P. 8267/10 od 2. februara 2011. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi i da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (član 210. st. 1. i 2.); da ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu (član 211.).

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003) propisano je da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je tužilac u podnesku od 2. avgusta 1999. godine označio zakonske naslednike tuženog među kojima i Ljiljanu Mišić, ovde podnositeljku ustavne žalbe, nakon čega je stupila u parnicu i da je parnični postupak okončan rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž. 324/11 od 28. oktobra 2011. godine, kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Jagodini P. 8267/10 od 2. februara 2011. godine , a kojim je odlučeno o troškovima postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome se «postupak kojim se određuje iznos troškova postupka mora sagledavati kao nastavak parnice o glavnom pitanju i, u skladu sa tim, kao deo utvrđivanja građanskih prava i obaveza» (videti presudu Robins protiv UK o d 23. septembra 1997. godine i odluke Ustavnog suda Už-3121/2010 od 16. januara 2013. godine i Už-1250/2010 od 13. marta 2013. godine, u tački 5. obrazloženja). Iz navedenog sledi da se garancije prava na suđenje u razumnom roku primenjuju i na deo postupka u kome je, nakon odlučivanja o glavnom tužbenom zahtevu, odlučivano o troškovima postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe trajao preko 12 godina.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u parničnom postupku koji je u odnosu na podnositeljku tr ajao preko 12 godina nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Jagodini snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje parnič nog postupka. Odgovornost ovog suda se ogleda u činjenici da su mu dve presude (P. 352/99 od 23. aprila 2001. godine, i P. 102/02 od 11. jula 2006. godine) ukinute rešenjima Okružnog suda u Jagodini (Gž. 1/02 od 15. januara 2002. godine i Gž. 2617/06 od 22. januara 2007. godine), zbog povrede pravila parničnog postupka, a treća presuda P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine, u delu odluke kojim je odlučeno o troškovima postupka. Pored navedenog, Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 2115/07 od 25. septembra 2007. godine preinačio rešenje Opštinskog suda u Jagodini P. 119/07 od 13. jula 2007. godine tako što je usvojio predlog tužioca i dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, pa je ukinuo rešenje istog suda P. 119/07 od 23. aprila 2007. godine kojim je bilo određeno da je tužba povučena i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i Okružni sud u Jagodini, jer je više puta ukidao prvostepene presude, a nije koristio ovlašćenje iz Zakona o parničnom postupku da na osnovu rezultata održane rasprave sam odluči o zahtevima stranaka. Prema stav u Evropskog suda za ljudska prava , činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine od 6. septembra 2005. godine).

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog postupanja Opštinskog i Okružnog suda u Jagodini .

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalb e, Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka imala legitiman interes da postupajući sudovi u razumnom roku odluče o osnovanosti podnete tužbe . Ispitujući njeno ponašanje, Ustavni sud je utvrdio da su tuženi, među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe, doprineli trajanju postupka time što su predložili sudu da odredi mirovanje postupka, jer tužilac nije pristupio na ročište od 2. novembra 1999. godine, pa je postupak mirovao tri meseca. Tuženi nisu pristupili na nekoliko ročišta, iako su poziv uredno primili, pa ni na ročište od 23. aprila 2007. godine na koje nije pristupio ni tužilac, zbog čega je sud rešenjem odredio da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu P. 1156/07.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za podnositeljku ustavne žalbe, postupanje sudova, ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka i navedeni doprinos podnositeljke ustavne žalbe dužem trajanju postupaka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela prevashodno zbog neadekvatnog i neažurnog postupanja suda.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda Ustava i Zakona, Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava.

Ustavni sud je našao da su osporene presude zasnovane na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na osnovu dokaznog postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, u kome je, između ostalog, utvrđeno: da je rešenjem Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne, građevinske i imovinskopravne poslove Opštine Jagodina br. 465-98/93-04 od 12. aprila 1994. godine poništeno pravnosnažno rešenje o ekspropijaciji Opštinskog komiteta za urbanizam i stambene i komunalne delatnosti opštine Svetozarevo broj 465-113/86-07 od 13. januara 1987. godine i da su eksproprisane nepokretnost i svi objekti na katastarskoj parceli 3899/2, KO Jagodina vraćeni u vlasništvo pravnom prethodniku podnositelja M.J, a da su katastarske parcele 3899/2, 3903/3 i 3884/2 vraćene na korišćenje, s tim da se naknada za deeksproprisanu nepokretnost odredi u posebnom postupku, koji je tužilac kao korisnik eksproprijacije pokrenuo 13. januara 1995. godine; da je pravni prethodnik tuženih, sada pok. M.J, primio novac za eksproprisanu nepokretnost 8. oktobra 1988. godine u iznosu od 57.526.980,00 dinara, a nakon izvršene deeksproprijacije tužiocu ovaj novac nije vraćen; da deeksproprijacija ima za posledicu vraćanje u pređašnje stanje, što znači da stranke po pravnosnažnosti rešenja o deeksproprijaciji moraju izvršiti povraćaj datog u smislu čl. 210. i 211. Zakona o obligacionim odnosima; da imajući u vidu da je pravni prethodnik tuženih primio naknadu za izvršenu eksproprijaciju, a da je rešenje o eksproprijaciji poništeno, proizilazi da su pravni sledbenici sada pok. M.J. iz Jagodine u obavezi da vrate naknadu koju je primio njihov pravni prethodnik, budući da odgovaraju za dugove ostavioca prema veličini naslednih delova, saglasno članu 222. Zakona o nasleđivanju.

Pored toga, drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio visinu duga, imajući u vidu kriterijume koji su uticali na utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost po rešenju Opštinskog suda u Svetozarevu R. 356/87 od 11. maja 1988. godine, te da je prvostepeni sud na osnovu istih kriterijuma utvrdio naknadu koja bi predstavljala ekvivalent naknade za deeksproprisanu nepokretnost prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, a prema stanju nepokretnosti iz vremena eksproprijacije, s tim da je sud obavezao tužene da na dosuđene iznose plate kamatu počev od dana presuđenja, s obzirom na to da je i rešenjem R. 356/87 od 11. maja 1998. godine pravnom prethodniku tuženih priznata kamata na utvrđenu vrednost eksproprisane nepokretnosti od dana donošenja rešenja o naknadi, a ne od dana veštačenja, pa je prvostepeni sud, primenom istih kriterijuma, shodno Zakonu o obligacionim odnosima tužiocu priznao kamatu na dosuđene iznose od dana donošenja presude, a odbio zahtev za kamatu na dosuđeni iznos od dana veštačenja do dana donošenja presude.

Kako su redovni sudovi dali detaljne i jasne razloge za svoje odluke, koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim ili diskriminatorskim, Ustavni sud smatra da tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje predstavljaju izraz njene subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Polazeći od napred date ocene o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da osporenim aktima podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, zbog toga što je utvrđeno da je kao pravna sledbenica dužnika u obavezi da vrati naknadu isplaćenu za eksproprisane nepokretnosti koju je primio njen pravni prethodnik, budući da odgovara za dugove ostavioca prema veličini naslednog dela prema Zakonu o nasleđivanju.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama, Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1390/10 od 17. avgusta 2010. godine i Opštinskog suda u Jagodini P. 1156/07 od 12. marta 2009. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke, prvi deo.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. Podnositeljka ustavne žalbe je imala i iskoristila pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepene odluke u žalbenom postupku.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 3. izreke.

9. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1394/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog arbitrerne primene procesnog prava
• Už 5004/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 530/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 1556/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku