Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust državnih organa da obezbede izvršenje pravnosnažne presude u izvršnom i stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ . iz sela Š . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Leskovcu u predmetu I. 2757/09, kao i u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 3/11, umanjenog za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz sela Š . kod Leskovca je , 9 . februara 2017 . godine, preko punomoćnika T. B. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2757/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi o pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/1 1, te protiv reše nja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1178/16 od 27. oktobra 201 6. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2258/15 od 30. juna 201 6. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava.

Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u izvršnom postupku i postupku stečaja u vezi koj ih su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno u tvrdili povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 15. jula 2009. godine, u svojstvu izvršn og poveri oca, podnela Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršn og dužnika DP „ J.“, Leskovac, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 2776/08 od 13. marta 200 9. godine, radi prinudnog izvršenja novčanih potraživanja dosuđenih na ime neisplaćenih minimalnih zarada i uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje . Predloženo izvršenje je određeno rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 2757/09 od 3. novembra 2009. godine.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 3/11 od 3. juna 2011. godine otvorio stečajni postupak nad DP „J .“, Leskovac .

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 2258/15 od 30. juna 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača S. Đ, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sud om u Leskovcu u predmetu I. 2757/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 10.000 dinara, te dosuđeni troškovi postupka povodom zahteva u iznosu od 6.780 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.200 evra.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 1178/16 od 27. oktobra 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda potvrdio u st. III (odluka o troškovima postupka), IV i V izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđenog u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja ima o državni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6 . Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni s ud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim navodima isti če nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nalož ili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosu dili joj naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete.

Navod kojim se ukazuje da je donošenjem Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji garantuje minimalnu naknadu od 300 evra na ime pravičnog zadovoljenja, podnositeljka ustavne žalbe stavljen a u nejednak položaj u odnosu na lica koja zaštitu prava na suđenje u razumnom roku traže po tom zakonu, Ustavni sud smatra, ratione materiae, nespojivim sa osporenim rešenjima u delu kojim se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom ( videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti