Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u radnom sporu povodom otkaza ugovora o radu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku. U preostalom delu, žalba protiv sudskih presuda i akata poslodavca je odbačena, jer nisu ispunjene procesne pretpostavke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu 2P. 28/06.

2. Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv delimične presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 876/09 od 24. juna 2009. godine, rešenja direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-1301 od 16. decembra 2005. godine, rešenja direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-135 od 24. februara 2006. godine, odluke Školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-16 od 11. januara 2006. godine i odluke Školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-203 od 16. marta 2006. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mara Šiljak iz Kragujevca izjavila je Ustavnom sudu 9. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu, koja je dopunjena podnescima od 13. novembra 2008. godine, 23. marta 2009. godine, 6. aprila 2009. godine i 27. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu 2P. 28/06, kao i protiv akata navedenih u tački 2. izreke, zbog povrede prava iz čl. 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 32, 34, 35, 36. i 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama se navode i u celosti ponavljaju razlozi iz žalbe izjavljene protiv prvostepene delimične presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine i revizije izjavljene protiv drugostepene presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine. Takođe se navodi da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu 2P. 28/06 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku jer je ona tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu podnela 13. januara 2006. godine, a postupak nije okončan do dana podnošenja ustavne žalbe. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud uvaži njenu ustavnu žalbu i poništi delimičnu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine, presudu Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine, presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. 876/09 od 24. juna 2009. godine, rešenje direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-1301 od 16. decembra 2005. godine, rešenje direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-135 od 24. februara 2006. godine, odluku Školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-16 od 11. januara 2006. godine i odluku Školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-203 od 16. marta 2006. godine, kao i da „Ustavni sud utvrdi zastarelost otkaza ugovora o radu i da utvrdi da je direktor Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu na nezakonit način preinačio rešenje broj 01-1301 Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu od 16. decembra 2005. godine“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. januara 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tužene Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu.

Delimičnom presudom Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila da se ponište akti tužene Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu i to - rešenje direktora broj 01-1301 od 16. decembra 2005. godine, rešenje direktora broj 01-135 od 24. februara 2006. godine, odluka Školskog odbora broj 01-16 od 11. januara 2006. godine i odluka Školskog odbora broj 01-203 od 16. marta 2006. godine, kao i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad.

Tokom postupka pred prvostepenim sudom, između ostalog, izvedeni su dokazi saslušanjem deset svedoka, saslušanjem tužilje kao parnične stranke, kao i veštačenjem od strane tima sudskih veštaka.

Tužilja je podneskom od 3. oktobra 2008. godine predložila Vrhovnom sudu određivanje drugog stvarno i mesno nadležnog suda za postupanje u predmetu koji se po njenoj žalbi na delimičnu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine vodi u Okružnom sudu u Kragujevcu, pod brojem Gž1. 365/08.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 901/08 od 19. novembra 2008. godine odbijen je predlog tužilje za određivanje drugog stvarno i mesno nadležnog suda za postupanje u predmetu Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine odbijena je žalba tužilje - ovde podnositeljke ustavne žalbe i potvrđena delimična presuda Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine presuda.

Tužilja je 27. aprila 2009. godine izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 876/09 od 24. juna 2009. godine odbijena je revizija tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Saglasno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da su u osporenom postupku postupali Ustavom i zakonom ustanovljeni sudski organi, koji su u sprovedenom postupku utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučili primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena relevantnog materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje iznetog pravnog stava u ovoj građanskopravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje presuda sudova svih instanci u predmetnom postupku.

Analizirajući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u predmetnoj parnici povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kome se ima ceniti povreda prava na suđenje u razumnom roku otpočeo 13. januara 2006. godine, podnošenjem tužbe podnositeljke ustavne žalbe nadležnom opštinskom sudu. Osporeni postupak je okončan 24. juna 2009. godine donošenjem revizijske odluke, odnosno u roku od tri godine i šest meseci od dana podnošenja tužbe. Po oceni Ustavnog suda, redovni sudovi su u osporenom postupku postupali dovoljno delotvorno, pri čemu je prvostepeni sud nakon obimnog dokaznog postupka presudu doneo u roku od dve godine i sedam meseci, da bi nakon toga Okružni sud u Kragujevcu doneo drugostepenu presudu u roku od šest meseci, s tim što je u tom periodu podnositeljka podnela i predlog za određivanje drugog stvarno i mesno nadležnog žalbenog suda, koji je rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 901/08 od 19. novembra 2008. godine odbijen. Nakon toga, presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 876/09 kojom je odlučivano o reviziji podnositeljke, doneta je za nepuna dva meseca.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda (izraženoj u Odluci broj Už-490/2008 i dr.), a imajući u vidu da je postupak vođen i okončan pred opštinskim, okružnim i Vrhovnim sudom Srbije u periodu od tri godine i šest meseci, potvrđuje da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, zbog čega je njena žalba u ovom delu odbijena kao neosnovana.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe u pogledu osporavanja delimične presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 876/09 od 24. juna 2009. godine, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i priloga koji su uz nju dostavljeni, utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ponavlja već iznete razloge u žalbi na delimičnu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu P. 28/06 od 28. avgusta 2008. godine i u reviziji izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 365/08 od 13. marta 2009. godine, odnosno prvenstveno osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane sudova i utvrđeno činjenično stanje na kome se te presude zasnivaju. Takođe, podnositeljka ustavne žalbe zahteva da Ustavni sud izvodi dokaze i samostalno utvrđuje činjenice, te da odluči o tužbenom zahtevu podnositeljke. Na taj način se od Ustavnog suda u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i da preispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova, bez navođenja ustavnopravnih razloga koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnositeljka poziva.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe došlo do povrede ili uskraćivanja njegovih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u svojim rešenjima (Už. 1466/08 od 30. aprila 2009. godine i dr.) kojima je odbacio ustavne žalbe kada je utvrdio da se u njima od Suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na opštinske sudove, okružne sudove i Vrhovni sud Srbije.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Suda.

7. Razmatrajući dopuštenost ustavne žalbe u pogledu rešenja direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-1301 od 16. decembra 2005. godine, rešenja direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-135 od 24. februara 2006. godine, odluke Školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-16 od 11. januara 2006. godine i odluke Školskog odbora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kragujevcu broj 01-203 od 16. marta 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine. Imajući u vidu da su osporeni akti donete pre stupanja na snagu Ustava, Sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za ocenu da li je osporenim aktima iz tačke 2. izreke učinjena povreda Ustavom zajmečenih prava podnositeljke iz čl. 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 32, 34, 35, 36. i 60. Ustava.

9. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić