Odluka Ustavnog suda o odbacivanju zahteva za ponavljanje prekršajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja prekršajnih organa kojima je odbačen predlog za ponavljanje postupka. Potvrđeno je da teret pribavljanja podataka o okrivljenom leži na podnosiocu zahteva, a ne na sudu, pre pokretanja prekršajnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1169/2009
22.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Autorskog akcionarskog društva "Kontakt film" a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba "Kontakt film" a.d. Beograd izjavljena protiv rešenja Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 30. marta 2009. godine i rešenja Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba "Kontakt film" a.d. Beograd izjavljena protiv naloga Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 20. septembra 2007. godine, rešenja Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 5. juna 2008. godine, rešenja Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 8569/08 od 24. decembra 2008. godine, "trajne radnje" Gradskog sudije za prekršaje u prekršajnom postupku broj 100-Up. 234327/07 i "trajne radnje" Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Autorsko akcionarsko društvo "Kontakt film" iz Beograda je 24. juna 2009. godine, preko punomoćnika Jovanke Jović Trifunović, advokata iz Beograda, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata i radnji navedenih u izreci. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 9. jula 2007. godine podneo Gradskom sudiji za prekršaje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsednika i sekretara Vrhovnog suda Srbije, zbog prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 6. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da je primio nalog Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 20. septembra 2007. godine, kojim je traženo uređenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i da je, postupajući po nalogu, u podnesku od 12. oktobra 2007. godine, naveo da pravno lice može imati svojstvo oštećenog zbog povrede ličnog prava, da je dopunio lične podatke okrivljenih, ali da je uputio predlog postupajućem sudiji za prekršaje da ostale lične podatke sam pribavi po službenoj dužnosti, kao i da je traženo od Ministarstva unutrašnjih poslova dostavljanje navedenih podataka. Dalje navodi da je Gradski sudija za prekršaje doneo rešenje broj 100-Up. 234327/07 od 5. juna 2008. godine, kojim je odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe zato što nije postupljeno po nalogu od 20. septembra 2007. godine, te da je protiv navedenog rešenja o odbacivanju zahteva podneo žalbu, koja je rešenjem Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 8569/08 od 24. decembra 2008. godine, odbijena kao neosnovana. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 10. marta 2009. godine podneo predlog za ponavljanje prekršajnog postupka, ali da je rešenjem Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 30. marta 2009. godine, navedeni predlog odbačen, sa obrazloženjem da činjenice iznete u predlogu nisu podobne da se na osnovu istih dozvoli ponavljanje postupka. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je protiv prvostepenog rešenja kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka blagovremeno podneo žalbu, o kojoj do dana podnošenja ustavne žalbe nije odlučeno. Podnosilac ustavne žalbe osporava i "trajne radnje" Gradskog sudije za prekršaje u prekršajnom postupku broj 100-Up.234327/07, kojima odbija da sam prikupi lične podatke o okrivljenom, čime ne vrši svoju službenu dužnost, kao i "trajne radnje" Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, kojima odbija da izvrši traženu proveru identiteta lica okrivljenih u prekršajnom postupku i da o rezultatima provere obavesti podnosioca ustavne žalbe. Pored toga, traženo je da Ustavni sud utvrdi da su odredba člana 177. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima i odredbe člana 156. stav 1. tačka 3) i stav 3. navedenog Zakona neustavne. Podnosilac ustavne žalbe je uz dopunu žalbe od 1. jula 2009. godine dostavio rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv rešenja Gradskog sudije za prekršaje broj 11-112/08-826 od 22. aprila 2008. godine, a kojim je odbijen zahtev za pristup kopiji potvrde o podnetoj prijavi osiguranja, čime je, po njegovom mišljenju, podneo dokaz da sam ne može pribaviti podatke o okrivljenom, jer nema ovlašćenja državnog organa. U dopuni ustavne žalbe od 31. jula 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je naveo da je Veće za prekršaje u Beogradu rešenjem Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine, odlučilo po žalbi podnetoj protiv rešenja kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka, te da je žalba odbijena kao neosnovana. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je navedenim aktom povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku. Pored toga, podnosilac ustavne žalbe je tražio da Ustavni sud utvrdi da su odredba člana 81. stav 2. i člana 87. stav 2. Zakona o prekršajima neustavne.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajamčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvšio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 9. jula 2007. godine, preko punomoćnika Jovanke Jović Trifunović, advokata iz Beograda, podneo Gradskom sudiji za prekršaje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv predsednika i sekretara Vrhovnog suda Srbije, zbog prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 6. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Gradski sudija za prekršaje je 20. septembra 2007. godine naložio punomoćniku podnosioca ustavne žalbe da u skladu sa članom 177. Zakona o prekršajima uredi zahtev, u roku od 15 dana od dana prijema ovog akta, tako što će precizno navesti osnovne podatke o okrivljenima, u smislu člana 177. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima, navesti precizno činjenični opis radnje, sa sadržinom informacija koje su tražene i razdvojiti činjenični opis radnje koja se stavlja na teret prvookrivljenoj u odnosu na činjenični opis koji se stavlja na teret drugookrivljenoj, uz napomenu da je podnosilac ustavne žalbe pružio dokaze da su obe informacije tražene od prvookrivljene, pod pretnjom odbacivanja zahteva, ukoliko ne postupi po nalogu sudije u ostavljenom roku. Pored toga je ukazano da Autorsko akcionarsko društvo "Kontakt film" iz Beograda nema svojstvo oštećenog u smislu člana 138. Zakona o prekršajima, te da postoji "promašaj" aktivne legitimacije podnosioca, jer ovo svojstvo može imati samo M.J., zakonski zastupnik i direktor Autorskog akcionarskog društvo "Kontakt film" iz Beograda, ukoliko je njegovo lično ili imovinsko pravo oštećeno.
Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je u podnesku od 12. oktobra 2007. godine naveo sledeće: da je Autorsko akcionarsko društvo "Kontakt film" iz Beograda podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, s obzirom da jednako i fizičko i pravno lice ima lično pravo da mu se izda fotokopija dokumenta koji sadrži informaciju od javnog značaja i da mu to pravo bude povređeno, u slučaju kada mu organ vlasti ne uputi fotokopiju traženog dokumenta ili ne donese rešenje o odbijanju tog zahteva; da pored osnovnih podataka o okrivljenima (ime i prezime, adresa državnog organa u kome su zaposlene i funkcije koje obavljaju u tom državnom organu), koje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka od 9. jula 2007. godine već sadrži, navodi i da obe okrivljene imaju državljanstvo Republike Srbije, da su po zanimanju diplomirani pravnici i da su punoletne, a da za pribavljanje ostalih podataka o okrivljenima nema zakonsko ovlašćenje za pribavljanje, ali da je podneo zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za dostavljanje tih podataka, te da ih sam sudija za prekršaje može pribaviti po službenoj dužnosti; da je zahtevom od 9. jula 2007. godine već navedeno da je fotokopija dokumenata tražena od organa javne vlasti - Vrhovnog suda Srbije, a ne od prvookrivljene lično i da organ javne vlasti - Vrhovni sud Srbije nije uputio fotokopiju traženog dokumenta i nije doneo rešenje o odbijanju zahteva, te da su okrivljene samo ovlašćena lica organa javne vlasti - Vrhovnog suda Srbije (predsednik i sekretar suda) i na njih je usmereno kažnjavanje po članu 46. stav 1. tačka 6. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zbog odgovornosti za prekršaj koji je izvršio organ javne vlasti, jer državni organi ne mogu biti odgovorni za prekršaj.
Gradski sudija za prekršaje je, postupajući po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, doneo osporeno rešenje 100-Up. br. 234327/07 od 5. juna 2008. godine kojim je odbacio zahtev Autorskog akcionarskog društva "Kontakt film" iz Beograda, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen zbog prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 6. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zato što nije postupljeno po nalogu sudije i nisu otklonjeni nedostaci u zahtevu. U obrazloženju je navedeno da Autorsko akcionarsko društvo "Kontakt film" iz Beograda ne može imati, saglasno članu 138. stav 1. Zakona o prekršajima, svojstvo oštećenog, a da se zbog nedostataka u odnosu na činjenični opis radnji ne može utvrditi, pre pokretanja prekršajnog postupka, koje je eventualno imovinsko pravo navedenog pravnog lica povređeno ili ugroženo prekršajem. Dalje je navedeno da podnosilac zahteva nije postupio po nalogu i razdvojio činjenične opise prekršajnih radnji i nije naveo sadržinu informacija koje su tražene, te je iz napred navedenih razloga zahtev odbačen kao neuredan, saglasno članu 180. stav 1. tačka 6. u vezi člana 178. Zakona o prekršajima.
Podnosilac ustavne žalbe je 21. jula 2008. godine podneo žalbu protiv rešenja Gradskog sudije za prekršaje 100-Up. br. 234327/07 od 5. juna 2008. godine. Rešavajući po žalbi, Veće za prekršaje u Beogradu je donelo osporeno rešenje Vp. 8569/08 od 24. decembra 2008. godine, kojim je žalbu odbilo kao neosnovanu. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je navedeno drugostepeno rešenje primio 25. februara 2009. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je 10. marta 2009. godine podneo Gradskom sudiji za prekršaje zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka, uz koji je, kao razlog za ponavljanje, dostavio obaveštenje Kabineta ministra Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 4195/07-7 od 26. novembra 2007. godine, koje, po mišljenju podnosioca, sadrži novu činjenicu: da po članu 77. stav 3. Zakona o policiji, lične podatke o okrivljenima koji su neophodni za vođenje prekršajnog postupka, Ministarstvo unutrašnjih poslova može dostaviti samo Gradskom sudiji za prekršaje, kao ovlašćenom državnom organu i to samo po njegovom zahtevu, a ne i po zahtevu oštećenog u prekršajnom postupku koji nema ovlašćenja državnog organa. Postupajući po podnetom zahtevu za ponavljanje prekršajnog postupka, Gradski sudija za prekršaje u Beogradu je doneo osporeno rešenje broj 100-Up. 234327/07 od 30. marta 2009. godine kojim je odbacio zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka, iz razloga što iznete činjenice u aktu Kabineta ministra Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 4195/07-7 od 26. novembra 2007. godine nisu same za sebe podobne da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje.
Protiv navedenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu 29. aprila 2009. godine. Osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine, žalba je odbijena kao neosnovana. U obrazloženju rešenja je navedeno da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je odbacio zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka i naveo da prekršajni organ ne obavezuju odredbe Zakona o policiji, koji se odnosi na delokrug rada policije, već da prekršajne organe isključivo obavezuju odredbe Zakona o prekršajima, kao i da prekršajni organ nije obavezan da pre pokretanja postupka pribavlja bilo kakve podatke o okrivljenima, odnosno o licima koji se terete za neki prekršaj, već je iste dužan da pribavi podnosilac zahteva, te da se prekršajni organ ne može upustiti u postupak dok ne dobije potpuni zahtev za pokretanje postupka, kako to odredbe zakona nalažu i obavezuju podnosioca zahteva, bez obzira da li je u pitanju ovlašćeno lice kao podnosilac zahteva ili oštećeno lice koje treba da dostavi organu koji vodi postupak sve podatke o licima koja se terete za određeni prekršaj. Takođe je navedeno da mišljenja, tumačenja, shvatanja i preporuke ministarstva ili bilo kog drugog državnog organa ne obavezuju organ za prekršaje, tako da ni akt koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije dostavio punomoćniku podnosioca ustavne žalbe nije osnov za ponavljanje prekršajnog postupka, koji prethodno nije ni započet usled odbačaja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).
Odredbom člana 266. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89, "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98 i 44/98, "Službeni list SRJ", broj 62/01 i "Službeni glasnik RS", br. 65/01, 55/04, 101/05 i 116/08) propisano je da se prekršajni postupak završen pravnosnažnim rešenjem o prekršaju može ponoviti ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drukčijeg rešenja da su bili poznati u ranijem postupku.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja, navedena u tački 1. izreke, doneta od strane zakonom ustanovljenih organa, koji su u sprovedenom postupku utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučili primenom merodavnih odredaba Zakona o prekršajima, za šta su naveli ustavnopravno prihvatljive razloge. Naime, Gradski sudija za prekršaje, a potom i Veće za prekršaje, kao drugostepeni organ koji je odlučivao po žalbi, utvrdili su da nema mesta ponavljanju prekršajnog postupka po osnovu navedene odredbe Zakona o prekršajima, jer činjenice koje su iznete kao razlog za ponavljanje postupka nisu same za sebe podobne da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje, s obzirom da je u aktu Kabineta ministra Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 4195/07-7 od 26. novembra 2007. godine navedeno da jedino Gradski sudija za prekršaje, kao državni organ, može tražiti lične podatke o licima protiv kojih je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ali da ta činjenica nije podobna za ponavljanje postupka iz razloga što prekršajni organ nije dužan da pre pokretanja postupka pribavlja bilo kakve činjenice ili podatke, već je to dužan da učini sam podnosilac zahteva. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog i procesnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporenih rešenja Gradskog sudije za prekršaje broj 100-Up. 234327/07 od 30. marta 2009. godine i Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine. Ovo tim pre što se može dozvoliti samo ponavljanje postupka završenog pravnosnažnim rešenjem o prekršaju, koji u konkretnom slučaju nije ni vođen, jer je procesnim rešenjem odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenih lica, zbog nepostupanja po nalogu prekršajnog organa za otklanjanje neurednosti podneska. Iz navedenog proizlazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka podnet 10. marta 2009. godine, a da je navedeni zahtev odbačen prvostepenim rešenjem Gradskog sudije za prekršaje broj 100-Up. 234327/07 od 30. marta 2009. godine, odnosno u roku od 20 dana od dana podnošenja zahteva. Drugostepeni prekršajni organ je o žalbi podnetoj 29. aprila 2009. godine odlučio rešenjem Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine, dakle u roku od 27 dana od dana njenog izjavljivanja i osporeno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 17. jula 2009. godine, nakon nepuna dva meseca od dana donošenja. Imajući u vidu da je postupak po zahtevu za ponavljanje prekršajnog postupka trajao ukupno nešto više od četiri meseca, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, iz razloga što je podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja Gradskog sudije za prekršaje broj 100-Up. 234327/07 od 30. marta 2009. godine kojim je odbačen zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka, o kojoj je Veće za prekršaje, kao drugostepeni organ, odlučilo osporenim rešenjem Vp. 4913/09 od 26. maja 2009. godine.
6. Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
U pogledu osporenih pojedinačnih akata navedenih u tački 2. izreke, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporeno rešenje Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 8569/08 od 24. decembra 2008. godine, a kojim je odlučeno po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 5. juna 2008. godine, primio 25. februara 2009. godine, što je konstatovano uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 24. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio.
U pogledu osporenog naloga Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 100-Up. 234327/07 od 20. septembra 2007. godine kojim je zahtevano od podnosioca da uredi podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, Ustavni sud ocenjuje da se radi o procesnom aktu koji se ne može samostalno osporavati ustavnom žalbom pred ovim Sudom, jer njime nije odlučivano o Ustavom zajemčenim pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe.
Takođe, u pogledu osporenih "trajnih radnji" Gradskog sudije za prekršaje, kojima ovaj prekršajni organ odbija da sam pribavi podatke o licima protiv kojih je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, čime, po navodima podnosioca ustavne žalbe, ne vrši svoju službenu dužnost, kao i "trajnih radnji" Ministarstva unutrašnjih poslova, kojima to Ministarstvo odbija davanje traženih podataka podnosiocu ustavne žalbe, kao i da izvrši proveru identiteta određenih lica, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer podnosilac ustavne žalbe nije obrazložio niti konkretizovao svoje tvrdnje, niti je pružio dokaze da su iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu eventualno povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom pre podnošenja ustavne žalbe. Suštinski, podnosilac osporava konkretna postupanja navedenih državnih organa u vezi i tokom predmetnog prekršajnog postupka, koji je okončan osporenim aktima organa prekršajnog odlučivanja, bez obzira na njegovu formulaciju da se radi o navodnim trajnim radnjama nečinjenja državnih organa.
U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za ocenu ustavnosti odredbe člana 177. stav 1. tačka 3), člana 156. stav 1. tačka 3). i stav 3, člana 81. stav 2. i člana 87. stav 2. Zakona o prekršajima, Ustavni sud je utvrdio da ovaj zahtev predstavlja inicijativu za ocenu ustavnosti navedenih odredaba Zakona, koja je izdvojena iz ovog predmeta i po njoj formiran poseban predmet u Ustavnom sudu u upisniku "IU".
7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. stav 1. i člana 36. stav 1. tačka 4), u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbacivanju zahteva za ponavljanje prekršajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti