Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku protiv stečajnog dužnika

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda i Višeg trgovinskog suda. Predlog za izvršenje odbačen je jer je nad dužnikom otvoren stečajni postupak, što isključuje mogućnost pojedinačnog prinudnog izvršenja, čak i za razlučne poverioce.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-117/2010
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenica predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Krivokapića iz Karađorđeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

  

Odbacuje se ustavna žalba Radosava Krivokapića izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici I. 144/2009 od 16. jula 2009. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Iž. 2170/09 od 20. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radosav Krivokapić iz Karađorđeva je 6. januara 2010. godine izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici I. 144/2009 od 16. jula 2009. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Iž. 2170/09 od 20. oktobra 2009. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
       
U ustavnoj žalbi je navedeno da je Trgovinski sud u Subotici predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe odbacio kao nedozvoljen pozivanjem na odredbu člana 73. Zakona o stečajnom postupku, jer se izvršni dužnik nalazio u postupku stečaja. Podnosilac ustavne žalbe navodi da se u konkretnom izvršnom postupku koji je pokrenut po njegovom predlogu za izvršenje nisu mogle primeniti navedene odredbe zakona, jer je on kao razlučni poverilac stekao založno pravo na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige, te da na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o stečajnom postupku ima pravo odvojenog namirenja.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170 Ustava.
   
Iz navedenih odredaba Ustava i zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine određenog prava ili slobode ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Trgovinski sud u Subotici osporenim rešenjem I. 144/2009 od 16. jula 2009. godine predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe odbacio kao nedozvoljen saglasno odredbama člana 73. i člana 83. st. 1. i 2. Zakona o stečajnom postupku, uz obrazloženje da je nad izvršnim dužnikom AD „Krivaja“ iz Krivaje, otvoren postupak stečaja rešenjem Trgovinskog suda u Subotici St. 396/03 od 1. oktobra 2004. godine i da se zbog toga ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Viši trgovinski sud je osporenim rešenjem Iž. 2170/09 od 20. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Subotici I. 144/2009 od 16. jula 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilnom primenom člana 73. Zakona o stečajnom postupku odbacio predlog za izvršenje poverioca, jer je pre podnošenja predloga za izvršenje nad izvršnim dužnikom rešenjem Trgovinskog suda u Subotici St. 396/03 od 1. oktobra 2004. godine otvoren postupak stečaja, kada su nastupile pravne posledice stečaja, a da je predlog za izvršenje podnet 10. jula 2009. godine; da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka (član 73. stav 1.); da se postupak stečaja, kao postupak generalnog izvršenja u cilju kolektivnog namirenja poverilaca i izvršni postupak individualnog - pojedinačnog izvršenja, međusobno isključuju i u situaciji kada se radi o razlučnom pravu, jer Zakon o stečajnom postupku izričito propisuje da se pokretanjem stečajnog postupka, razlučno pravo ostvaruje isključivo u stečajnom postupku (član 66. stav 2.); da kada je u pitanju prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao u ovom slučaju, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu te imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, ali ne u izvršnom postupku, već isključivo u stečajnom postupku.

4. Zakonom o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05), čije su se odredbe primenjivale u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se pokretanjem stečajnog postupka razlučno pravo ostvaruje isključivo u stečajnom postupku (član 66. stav 2.), kao i da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka (član 73. stav 1.).
   
5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je Trgovinski sud u Subotici trebalo da odredi i sprovede postupak izvršenja nad izvršnim dužnikom predstavlja njegovo subjektivno mišljenje koje nema utemeljenje u relevantnim zakonskim odredbama, pa samim tim ne može biti dokaz o povredi Ustavom zajemčenog prava.
   
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da u ustavnoj žalbi nisu dati ustavnopravni razlozi koji bi ukazali na to da je osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno pravično suđenje. Ustavni sud je stoga, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
        
6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 4283/2016: Odbijanje ustavne žalbe zbog propuštanja prijave potraživanja u stečaju
• Už 1525/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nedostatka aktivne legitimacije
• Už 127/2011: Odbacivanje ustavne žalbe; obustava izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja
• Už 849/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o izvršenju