Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini krivičnog postupka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac, zajedno sa drugim okrivljenima, svojim ponašanjem i zloupotrebom procesnih ovlašćenja prevashodno doprineo dugotrajnosti postupka koji je trajao preko devet godina.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. T . iz Sremske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. T . izjavljena zbog povrede prav a na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu K. 8/15 (ranije pred Opštinskim sud om u Inđiji u predmetu K. 273/07 i Osnovnim sud om u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 560/10), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. V. T . iz Sremske Kamenice podneo je Ustavnom sudu, 4. januara 201 7. godine, preko punomoćnika G. K , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu K. 8/15 . Podnosilac je istakao i povredu prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 35. i 36. Ustava.
Ustavnom žalbom se osporava dužina trajanja krivičnog postupka koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe i još četiri lica, zbog više krivičnih dela u saizvršilaštvu, od kojih su neka u produženom trajanju, a koji je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno okončan odbijanjem optužbe usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo prikrivanja, koje mu je bilo stavljeno na teret .
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je predmetni krivični postupak vođen više od deset godina; da su sud i tužilaštvo kasnili sa preduzimanjem radnji i bespotrebno odugovlačili postupak. Podnosilac je naveo da usled takvog rada pravosudnih organa on ne može očekivati jednaku zaštitu prava, a samim tim je obesmišljeno i njegovo pravo na pravno sredstvo da bi se odlučilo o njegovom pravu u krivičnom postupku.
Podnosilac je istakao zahtev da se utvrdi povreda označenih prava, da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i da se obav eže Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji i Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi da mu isplati iznos od 200.000,00 dinara na ime nematerijalne štete.
2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljena ustavna žalba kao izuzetno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda sledi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet na štetu lica koje podnosi ustavnu žalbu, jer samo takvim aktom može doći do povrede ustavnih prava. Takođe, navodi ustavne žalbe se moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potkrepljuju tvrdnje o povredi označenog prava.
3. U sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije, te na osnovu uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Zahtevom za proširenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Inđiji Kt. 321/06 od 10. novembra 2006. godine podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret postojanje osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prikrivanje u saizvršilaštvu iz člana 221. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.
Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji Ki. 356/06 od 12. februara 2007. godine odlučeno je da se sprovede istraga protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela prikrivanja po zahtevu za proširenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Inđiji Kt. 321/06 od 10. novembra 2006. godine.
Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji Kv. 31/07 od 13. februara 2007. godine odbijen je kao neosnovan predlog javnog tužilaštva za određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe.
Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Inđiji Kt. 321/06 od 7. juna 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe i još četvorici okrivljenih stavljeno je na teret izvršenje četiri različita krivična dela (prvo i drugookrivljeni su optuženi za izvršenje krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu i produženom trajanju, prvookrivljeni za jedno krivično delo lažno prijavljivanje, trećeokrivljeni je optužen za jedno krivično delo tešk a krađa u produženom trajanju, četvrtookrivljeni i podnosilac ustavne žalbe, kao petookrivljeni za jedno krivično delo prikrivanje u saizvršilaštvu ).
Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji Kv. 13/08 od 20. februara 2008. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Inđiji Kt. 321/06 od 7. juna 2007. godine.
Prvi put glavni pretres bio je zakazan za 6. oktobar 2010. godine, pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici , koji je osnovan Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) i na koji je prešla nadležnost za vođenje predmetnog krivičnog postupka 1. januara 2010. godine, kada je navedeni Zakon počeo da se primenjuje. Glavni pretres 6. oktobra 2010. godine nije započeo jer nisu pristupili podnosilac ustavne žalbe, drugookrivljeni i njegov branilac, kao ni svedok, a svi su bili uredno pozvani.
U narednom periodu od nepune tri godine , a do donošenja prvobitne prvostepene presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10 od 12. jula 2013. godine, glavni pretres je bio zakazan 15 puta, a da pri tome nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za njegovo održavanje čak 11 puta, zbog nemogućnosti suda da obezbedi prisustvo pojedinih okrivljenih (među njima i podnosioca ustavne žalbe) i njihovih branilaca, pri čemu je sud prema podnosiocu ustavne žalbe, nakon neuspešnog pozivanja i prinudnog dovođenja odredio pritvor (2 2. februara 2012. godine), po kojem on nije bio lišen slobode, te je sud 21. septembra 2012. godine doneo rešenje o suđenju u odsustvu podnosiocu ustavne žalbe, koje je postalo pravnosnažno 4. decembra 2012. godine.
Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10 (kasnije Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15) utvrđeno je da glavni pretres, u napred navedenom periodu, nije mogao da se održi iz sledećih razloga: 11. marta 2011. godine, zbog neopravdanog nedolaska uredno pozvanog četvrtooptuženog A.M. i njegovog branioca, a 8. aprila 2011. godine glavni pretres je održan, na kojem su saslušani optuženi i pročitani pisani dokazi; 29. aprila 2011. godine, zbog nedolaska uredno pozvanog prvookrivljenog N.B , koji je svoj izostanak pravdao zdravstvenim razlozima preko svog branioca; 27. maja 2011. godine, zbog nedolaska uredno pozvanog prvookrivljenog N.B i petooptužen og, ovde podnosioca ustavne žalbe i uredno pozvanih svedoka ; 9. septembra 2011. godine, zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, za kojeg je branilac saopštio da se nalazi u pritvoru Okružnog zatvora u Novom Sadu, i svedoka; 11. novembra 2011. godine, zbog neopravdanog nedolaska četvrtookrivljenog A.M , prema kojem je sud odredio pritvor i naredio raspisivanje poternice, koju je povukao kada je obavešten da se četvrtookrivljeni nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, dok je 18. januara 2012. godine glavni pretres bio održan, kada je ispitano dva svedoka i naređeno saobraćajno-tehničko veštačenje; 22. februara 2012. godine, zbog neopravdanog nedolaska uredno pozvanog podnosioca ustavne žalbe, prema kojem je sud odredio pritvor i naredio raspisivanje poternice; 27. aprila 2012. godine, zbog nedolaska četvrtookrivljenog A.M , koji nije mogao biti doveden iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici zbog „nedostatka službenih vozila“ i podnosioca ustavne žalbe, koji nije bio lišen slobode po rešenju o određivanju pritvora, te iako nisu bile ispunjene pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, sud je, u cilju ekonomičnosti postupka i uz saglasnost prisutnih stranaka, doneo rešenje da se van glavnog pretresa ispita sudski veštak saobraćajne struke; 4. juna 2012. godine, zbog nedolaska sudskog veštaka i prvookrivljenog N.B , koji je svoj izostanak pravdao zdravstvenim razlozima preko svog branioca, a poternica protiv podnosioca ustavne žalbe nije realizovana i potražno odeljenje nije dostavilo izveštaj sudu o postupanju po raspisanoj poternici ; 5. septembra 2012. godine, zbog nemogućnosti da se realizuje poternica protiv podnosioca ustavne žalbe, koji se prema izveštaju potražne službe Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici nalazi u bekstvu.
Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 1477/12 od 21. septembra 2012. godine određeno je da se podnosiocu ustavne žalbe sudi u odsustvu, koje rešenje je postalo pravnosnažno odbijanjem žalbe njegovog branioca rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2730/12 od 4. decembra 2012. godine. 7. juna i 12. jula 2013. godine glavni pretres je bio održan, kada su saslušani okrivljeni, ispitan veštak i pročitani pisani dokazi.
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10 (2007) od 12. jula 2013. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3856/13 od 18. decembra 2014. godine ukinuta je prvostepena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10 (2007) od 12. jula 2013. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.
Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji je 9. januara 2015. godine primio predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10 (2007), nakon ukidanja prvostepene presude i zaveo ga pod brojem K. 8/15, s obzirom na to da je na osnovu Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2014. godine , na taj sud prešla nadležnost za vođenje predmetnog krivičnog postupka.
U ponovnom prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu K. 8/15 podnosilac je opravdano izostao sa pripremnog ročišta 8. jula 2015. godine, a sud je zakazao četiri pripremna ročišta, jer prva tri nisu mogla biti održana zbog nedolaska pojedinih branilaca (1. aprila, 25. maja i 8. jula 2015. godine), s tim što njegov nedolazak nije bio jedini razlog za nepostojanje procesnih pretpostavki za održavanje glavnog pretresa. Nakon održanog pripremnog ročišta, sud je, do donošenja prvostepene presude, deset puta zakazao glavni pretres, koji je održan samo dva puta , jer su okrivljeni i njihovi branioci naizmenično izostajali iako su bili uredno pozivani; podnosilac ustavne žalbe se nije odazivao pozivima suda za tri od navedenih osam termina zakazivanog i neodržanog glavnog pretres a.
Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15 utvrđeno je da glavni pretres, u napred navedenom ponovnom prvostepenom postupku, nije mogao da se održi iz sledećih razloga: 1. aprila 2015. godine, jer nisu pristupili branioci pojedinih okrivljenih, među njima i branilac podnosioca ustavne žalbe; 25. maja 2015. godine, jer nisu pristupili branioci pojedinih okrivljenih, među njima i branilac podnosioca ustavne žalbe ; 8. jula 2015. godine, jer nisu pristupili branioci pojedinih okrivljenih, među njima i branilac podnosioca ustavne žalbe, a 17. septembra 2015. godine održano je pripremno ročište; 9. novembra 2015. godine, zbog izostanka uredno pozvanog podnosioca ustavne žalbe i okrivljenog D.Đ. i njegovog branioca i svedo ka, koji nisu bili uredno pozvani; 20. novembra 2015. godine, zbog nedolaska advokata M.T. i svedoka; 18. decembra 2015. godine, zbog nedolaska okrivljenog D.Đ, advokata M.T. i uredno pozvanih svedoka, a rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15 od 18. decembra 2015. godine kažnjen je branilac okrivljenog Đ.D, advokat M.T, zbog neopravdanog izostanka sa glavnog pretresa ; 22. januara 2016. godine, zbog izostanka uredno pozvanog podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca , još trojice branilaca i svedoka, svi su opravdali svoje izostanke, a rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15 od 12. februara 2016. godine kažnjen je svedok zbog neopravdanog izostanka sa glavnog pretresa; 7. marta 2016. godine, zbog izostanka uredno pozvanog podnosioca ustavne žalbe; 29. marta 2016. godine, zbog nedolaska branioca okrivljenog D.Đ; 8. aprila 2016. godine, zbog nedolaska uredno pozvana dva branioca (branilac podnosioca ustavne žalbe nije pristupio), rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15 od 8. aprila 2015. godine kažnjen je branilac okrivljenog Đ.D, advokat M.T, zbog neopravdanog izostanka sa glavnog pretresa , a 21. aprila 2016. godine glavni pretres je održan; 10. maja 2016. godine, zbog odsustva uredno pozvana dva brani oca, a okrivljeni A.M. nije bio doveden iz Kazneno-popravnog zavoda, te iako nisu bile ispunjene pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, sud je, u cilju ekonomičnosti postupka i uz saglasnost prisutnih stranaka, doneo rešenje da se van glavnog pretresa ispita veštak klinički psiholog.
19. maja 2016. godine doneta je i javno objavljena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela prikrivanja u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 971/16 od 28. septembra 2016. godine, povodom žalbi podnosioca ustavne žalbe, preinačena je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K.8/15 od 19. maja 2016. godine, tako što je, na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku , prema njemu odbijena optužba da je izvršio krivično delo prikrivanj e, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Drugostepena presuda je podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu uredno uručena 8. decembra 2016. godine.
4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je utvrdio da je prema podnosiocu ustavne žalbe predmetni krivični postupak trajao devet godina i sedam meseci, računajući od kada je pokrenut 12. februara 2007. godine, donošenjem rešenja da se protiv njega sprovede istraga, do pravnosnažno g okonča nja presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 971/16 od 28. septembra 2016. godine.
Analizirajući složenost krivičnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak vođen protiv pet okrivljenih lica tako što su prvookrivljeni i drugookrivljeni bili optuženi za produženo krivično delo teška krađa, trećeokrivljeni za jedno krivično delo teška krađa, četvrtookrivljeni i podnosilac ustavne žalbe kao petookrivljeni za saizvršilaštvo u iz vršenju krivičnog dela prikrivanje, dok je provookrivljeni bio prvobitno optužen i za krivično delo lažno prijavljivanje ; da je u toku dokaznog postupka nadležni javni tužilac uočio da je nužno precizirati optužni akt i izvršiti pravnu prekvalifikaciju dela koja se optuženima stavljaju na teret, pa je prvookrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo utaja u produženom trajanju, drugookrivljeni da je pomagao u izvršenju produženog krivičnog dela utaja, trećeokrivljeni da je pomagao u izvršenju jednog krivičnog dela utaja, a četvrtookrivljeni i podnosilac ustavne žalbe za saizvršilaštvo u izvršenju krivičnog dela prikrivanje. Stoga se , po oceni Ustavnog suda, predmetni postupak može smatrati srednje složenim , u činjeničnom smislu.
Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog u osporenom krivičnom postupku, Ustavni sud je, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K. 8/15 (ranije predmeta Opštinskog sud a u Inđiji K. 273/07 i Osnovn og sud a u Sremskoj Mitrovici K. 560/10) , utvrdio: da podnosilac, iako uredno obavešten, u toku postupka, više puta nije prist upio na zakazan glavni pretres, kao i da pojedinim ročištima nije bio prisutan njegov branilac, kako je to opisano u tački 3. obrazloženja ove odluke; da je sud 22. februara 2012. godine prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku ( zbog očiglednog izbegavanja da dođe na glavni pretres), te mu je do prvobitno donete prvostepene presude (12. jula 2013. godine) suđeno u odsustvu. Ustavni sud, takođe, konstatuje da nedolazak podnosioca ili njegovog branioca nije bio isključivi razlog zbog kojeg glavni pretres nije mogao da se održi. Naime, glavni pretres na koji više puta nije pristupao podnosilac ili njegov branilac ne bi mogao da bude održan zbog nedolaska ostalih okrivljenih, odnosno njihovih branilaca, kao i svedoka. Međutim, i pored navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su okrivljeni u međusobnom sadejstvu, među njima i podnosilac ustavne žalbe, zajedno opstruirali rad suda zloupotrebom svojih procesnih ovlašćenja, što je, po oceni Suda , prevashodno uticalo na to da postupak traje van razumnog roka. Stoga, činjenica da je protiv podnosioca ustavne žalbe sud bio prinuđen da raspiše poternicu i odredi pritvor, sama za sebe, govori da je doprinos podnosioca ustavne žalbe u opstrukciji predmetnog krivičnog postupka bi o značaj an. S tim u vezi Ustavni sud ukazuje na to da je u svojoj Odluci Už-3874/2011 od 21. maja 2014. godine iskazao jasan stav da se podnosilac ustavne žalbe, da bi se pozvao na povredu prava na pravično suđenje , sam mora ponašati u skladu s pravilima postupka koji osporava, te se pozvao na stav koji proizlazi i iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava koji konstatuje: „Sud je konstatovao da je obaveza pojavljivanja pred sudom suštinski element krivičnog postupka, osim u slučajevima više sile ili tamo gde postoji legitimno opravdanje i nezamislivo je (ne dolazi u obzir) da podnosilac ima koristi od svoje odluke (izbora) da pobegne od pravde“ (videti odluku Evropskog suda u predmetu: Sari protiv Turske i Danske, apelacija broj 21889/93, od 8. novembra 2001. godine).
Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe okončana za manje od četiri meseca, a da je od stupanja optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Inđiji Kt. 321/06 od 7. juna 2007. godine na pravnu snagu ( odbijanjem prigovora okrivljenih rešenjima Opštinskog suda u Inđiji Kv. 147/07 od 26. juna 2007. godine, Kv. 158/07 od 28. juna 2007. godine i Kv. 13/08 od 20. februara 2008. godine), do zakazivanja glavnog pretresa 6. oktobra 2010. godine, proteklo dve godine i osam meseci , te da se period procesne neaktivnosti u navedenom periodu može staviti na teret Opštinskom sud u u Inđiji .
U daljem toku postupka, kada je nadležnost sa vođenje krivičnog postupka prešla na Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici u periodu od 1. januara 2010. do 1. januara 2014. godine, glavni pretres bio je zakazan 15 puta, od čega je održan samo četiri puta . Ustavni sud ukazuje na to da, iako bi se moglo staviti na teret Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici to što 15 puta zakazivan, glavni pretres nije mog ao da bude održan 11 puta , Ustavni sud je uvidom u spise premeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10 (kasnije Osnovnog sud a u Staroj Pazovi K. 8/15) utvrdio da je taj sud preduzimao sve mere koje mu ZKP dozvoljava, kako bi obezbedio da procesne pretpostavke za održavanje glavnog pretresa budu ispunjene, pa je tako sud prema podnosiocu ustavne žalbe, nakon neuspešnog pozivanja i prinudnog dovođenja, raspisao poternicu i odredio pritvor (22. februara 2012. godine), a kada ni to nije bilo dovoljno da se obezbedi njegovo prisustvo na glavnom pretresu, doneo je rešenje o suđenju u odsustvu 21. septembra 2012. godine. Ustavni sud takođe ukazuje i na to da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici u navedenom periodu pokušavao da spreči zloupotrebu procesne opstrukcije postupka tako što je novčano kažnjavao branioce okrivljenih i svedoke, a i kada nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, u cilju ekonomičnosti postupka, kad je to bilo moguće, van glavnog pretresa izvodio dokaze.
Nakon ukidanja prvobitno donete prvostepene osuđujuće presude rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3856/13 od 18. decembra 2014. godine, predmetni krivični postupak je u dve sudske instance pravnosnažno okončan za godinu dana i sedam meseci, što se, i pored malog broja održanih ročišta za glavni pretres pred Osnovnim sud om u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji ne može okarakterisati kao neažurno postupanje suda, s obzirom na to da je i taj sud van glavnog pretresa izv eo pojedine dokaze, u cilju ekonomičnijeg vođenja postupka, i tako umanjio štetne posledice nemogućnosti da obezbedi procesne pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, zbog naizmeničnog izostajanja petorice okrivljenih i njihovih branilaca i pored urednog pozivanja.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud konstatuje da se ukupno trajanje predmetnog krivičnog postupka od devet godina i sedam meseci , koliko je proteklo od pokretanja istrage protiv podnosioca ustavne žalbe (12. februara 200 7. godine), do njegovog pravnosnažnog okončanja (28. septembra 2016. godine), u okolnostima konkretnog slučaja, i pored ocene Suda da Opštinski sud u Inđiji nije pokazao potrebnu efikasnost u vođenju predmetnog krivičnog postupka nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, do prve pravosudne reforme 1. januara 2010. godine, ne može pripisati neažurnom postupanju suda.
Imajući u vidu relativnu složenost predmeta odlučivanja, a naročito okolnost da su petorica optuženih koristeći se svojim pravima u toku postupka naizmenično nalazili načine da vrše opstrukciju postupka svojim izostancima, što je, i pored zadovoljavajuće reakcije postupajućih sudova da to spreči, dovelo do dugogodišnjeg trajanja krivičnog postupka, koji je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe rezultirao nastupanjem apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, te imajući u vidu da je postupajući krivični sud blagovremeno zakazivao glavni pretres, nalagao privođenja, određivao pritvor kada su se za to stekli procesni uslovi, sudio u odsustvu okrivljenom koji je nedostupan , novčano kažnjavao nedošavše branioce i svedoke, pokušavajući da stvori procesne uslove za održavanje glavnog pretresa u odnosu na sve optužene, te da je van glavnog pretresa izvodio pojedine dokaze kada je to bilo moguće, Ustavni sud je utvrdio da Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu K. 8/15 (ranije predmeti Opštinskg sud a u Inđiji K. 273/07 i Osnovn og suda u Sremskoj Mitrovici K. 560/10) nije tolerisao zloupotrebu prava lica koja u njemu učestvuju, te stoga Ustavni sud smatra neosnovanim navod e ustavne žalbe da su sud i tužilaštvo „kasnili sa preduzimanjem radnji“ i nepotrebno odugovlačili postu pak.
Sledom navedenog, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, i odlučio kao u prvom delu izreke.
5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava iz čl. 35. i 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži nijedan ustavnopravno prihvatljiv razlog kojim bi bila obrazložena povreda istaknutih prava, a kako samo formalno pozivanje na povredu ustavnih prava, bez adekvatnog obrazloženja, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sud, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje ustavnosudskog postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke .
6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.