Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko šest godina nakon prethodne odluke Ustavnog suda. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz Aranđelovca, A . S, R . S, D . J, N . S, V. V, S . Ž, J . M, D . M, A . J, S . S, G . S, M . P, N . M, V. Š, D . M, M . K, U . M, I . S, B . O, N . I, Z . Đ, A . C, Ž. K, M . J, M . B, D . M, B. A, D . T. R, B . Đ, D. N, Z . M, V . I, R . Đ , N. K, N . N , G. S, G . V . i D . D, svih iz Lazarevca kod Beograda , Ž. S , N. B . i J . L, svih iz sela Brajkovac, gradska opština Lazarevac, M. B . iz sela Grabovica, opština Gornji Milanovac, P. V . i G . F, obojice iz sela Petka, gradska opština Lazarevac, M. D . iz Ljiga, M . M . iz sela Plužac, opština Osečina, D. I , S. J, Ž . Đ . i M. B, svih iz sela Veliki Crljeni, gradska opština Lazarevac, D. G . iz sela Klanica kod Valjeva, Ž . P . i A . R, obojice iz Valjeva, S. S . iz Koceljeve, A. A , B. J, V. I, Z. A . i V. P, svih iz sela Vreoci, gradska opština Lazarevac, S . Ž . iz Pančeva, J . M . i I. Đ, obojice iz Beograda, O . S . i S . N, obojice iz sela Šopić, gradska opština Lazarevac, B. P . iz sela Zabrdica kod Valjeva, M . J , R. M . i G. M, svih iz sela Dren, gradska opština Lazarevac, D . R . iz sela Barzilovica, gradska opština Lazarevac, D. L . i D . M, obojice iz sela Stepojevac, gradska opština Lazarevac, Ž. M . iz sela Jabučje, opština Lajkovac, M. S . iz sela Slovac, opština Lajkovac, N . S . iz sela Leskovac, gradska opština Lazarevac, V . P . iz sela Bajevac, opština Lajkovac, S. R . iz sela Kruševica, gradska opština Lazarevac, D. S . iz sela Županjac, gradska opština Lazarevac i R . J . iz sela Rudovci, gradska opština Lazarevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P, A . S, R . S, D . J, N . S, V . V, S . Ž, J . M, D . M, A . J, S . S, G . S, M . P, N . M, V . Š, D . M, M . K, U . M, I . S, B . O, N . I, Z . Đ, A . C, Ž . K, M . J, M . B, D . M, B . A, D . T. R, B . Đ, D . N, Z . M, V . I, R . Đ , N. K, N . N , G. S, G . V, D . D, Ž . S, N . B, J . L ., M. B, P . V, G . F, M . D, M . M, D . I, S . J, Ž . Đ, M . B, D . G, Ž . P, A . R, S . S, A . A, B . J, V . I, Z . A, V . P, S . Ž, J . M, I . Đ, O . S, S . N, B . P, M . J, R . M, G . M, D . R, D . L, D . M, Ž . M, M . S, N . S, V . P, S . R, D . S . i R . J . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-6605/22-1 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz Aranđelovca i ostala lica navedena u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 8. novembra 2019. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 9 . juna i 21. decembra 2020. godine, kao i od 18. juna 2021. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-2287/19-1, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01- 2281/2019-01, Upravnim sudom u predmetu U. 8808/13 i koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-3220/2013 od 17. marta 2016. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-504/2009 od 30. septembra 2010. godine, te je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku, te da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd broj 120-6605/22-1 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 24. januara 2007. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 3804/07 od 9. jula 2009. godine.

D. G , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Ustavnom sudu 17. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv označene presude. Odlukom Ustavnog suda Už-504/2009 od 30 . septembra 2010. godine, u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba i utvrđeno da je tom presu dom povređeno pravo navedenog podnosioca na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, u tački 2. izreke, poništena pomenuta presuda i određeno da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-04381/2007-01 od 28. marta 2007. godine. U tački 3. izreke određeno je da odluka iz tačke 2. ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 5. novembra 2010. godine Upravnom sudu.

3.2. Postupak u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-504/2009 od 30. septembra 2010. godine je i dalje u toku.

Odlukom Ustavnog suda Už-3220/2013 od 17. marta 2016. godine ocenjeno je trajanje postupka u periodu od pet godina i tri meseca, odnosno od 5. novembra 2010. godine, kada je Odluka Ustavnog suda Už-504/2009 od 30. septembra 2010. godine dostavljena Upravnom sudu, do 17. marta 2016. godine, kada je doneta odluka o ustavnoj žalbi u predmetu Už-3220/2013, te je usvojena ustavna žalba podnosilaca, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u iznosu od po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a nadležnim organima je naloženo da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku. Istom odlukom je odbačena kao neblagovremena ustavna žalba podnosilaca izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je bio pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 3804/07 od 9. jula 2009. godine, dok je ustavna žalba podnosilaca izjavljena zbog povrede istog ustavnog prava u postupku po ustavnoj žalbi u predmetu Už-504/2009 odbačena kao nedopuštena.

Nakon što je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 8808/13 od 21. januara 2016. godine uvažena tužba podnosilaca i poništeno drugostepeno rešenje broj 120-01-51/2013-01 od 10. aprila 2013. godine, drugostepeni organ je rešenjem broj 120-01-44/2016-01 od 1. marta 2016. godine usvojio žalbu podnosilaca, poništio prvostepeno rešenje broj 120-01-850/12-02 od 16. januara 2013. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

U daljem toku postupka, prvostepena rešenja broj 120-01-850/2012-03 od 4. novembra 2016. godine, broj 120-2112/17 od 7. aprila 2017. godine, broj 120-2117/17-1 od 15. septembra 2017. godine, broj 120-2117/17-3 od 1 . marta 2018. godine, broj 120-2117/17-4 od 14. maja 2018. godine, broj 120-2117/17-5 od 23. jula 2018. godine, broj 120-2117/18 od 17. januara 2019. godine, broj 120-2287/19 od 15. maja 2019. godine, broj 120-2287/19-1 od 20. avgusta 2019. godine i broj 117-8639/19 od 13. decembra 2019. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, poništena su drugostepenim rešenjima broj 120-01-1419/2016-01 od 20. decembra 201 6. godine, broj 120-01-366/2017-01 od 30. maja 2017. godine, broj 120-01-747/2017-01 od 31. oktobra 2017. godine, broj 120-01-914/2018-01 od 23. aprila 2018. godine, broj 120-01-1112/2018-01 od 29. juna 2018. godine, broj 120-01-1298/2018-01 od 30. oktobra 2018. godine, broj 120-01-1953/2019-01 od 8. aprila 2019. godine, broj 120-01-2281/2019-01 od 15. jula 2019. godine, broj 120-01-2650/2019-01 od 31. oktobra 2019. godine i broj 120-01- 126/2020-01 od 21. februara 2020. godine.

Rešenja prvostepenog organa broj 120-4042/20 od 2. juna 2020. godine i broj 120-6605/20 od 25 . avgusta 2020. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbačen kao nedozvoljen, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-345/2020-01 od 21. jula 2020. godine i broj 120-01-687/2020-01 od 23 . novembra 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-6605/20-1 od 30. decembra 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 24. januara 2007. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu za isplatu dodataka na platu za period od 24. januara 2004. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-154/2021-01 od 8. marta 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-6605/20-2 od 20. maja 2021. godine, broj 120-6605/20-3 od 13. avgusta 2021. godine, broj 120-6605/20-4 od 3. novembra 2021. godine i broj 120-6605/22 od 24. januara 2022. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 24. januara 2004. do 26. juna 2006. godine, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-314/2021-01 od 9. jula 2021. godine, broj 120-01-416/2021-01 od 14. oktobra 2021. godine, broj 120-01-495/2021-01 od 17. decembra 2021. godine i broj 120-01-46/2022-01 od 14. marta 2022. godine, te je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je doneo dopunsko rešenje broj 120-6605/22-1 od 21. aprila 2022. godine, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 24. januara 2004. do 26. juna 2006. godine.

Podnosioci su izjavili žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-504/2009 od 30. septembra 2010. godine, i to u periodu koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-3220/2013 od 17. marta 2016. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, koji je trajao pet godina i tri meseca, te je utvrđeno i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od 18. marta 2016. godine koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje šest godina i tri meseca .

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 30. decembra 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 24. januara 2007. godine, dok je dopunskim rešenjem prvostepenog organa od 21. aprila 2022. godine odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 24. januara 2004. do 26. juna 2006. godine, a predmet se u tom delu nalazi u fazi odlučivanja o žalbi podnosilaca.

Ustavni sud ukazuje na to da osporeni postupak još uvek nije okončan iz čega proizlazi da nadležni organi nisu postupili u skladu sa nalogom datim u pomenutoj odluci ovog suda. Pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje se, pre svega, složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca.

U pogledu složenosti predmeta postupka i njegovog značaja za podnosioce, ovaj sud se poziva na razloge date u obrazloženju Odluke Už-3220/2013 od 17. marta 2016. godine.

Ispitujući postupanje upravnih organa i sudova u upravnom sporu, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku čije se trajanje ovde ceni doneto 18 rešenja prvostepenog organa i 17 rešenja drugostepenog organa kojima je odlučeno o žalbama izjavljenim protiv drugostepenih rešenja. Iz toga se može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (presuda Wierciszewska protiv Poljske , predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 12 rešenja tog organa, kojima je zahtev podnosilaca u celini bio odbijen ili odbačen, počeo odvojeno da odlučuje o delu zahteva koji se odnosi na period od 24. januara 2004. do 26. juna 2006. godine i o delu zahteva koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 24. januara 2007. godine, pri čemu je oba dela zahteva odbio kao neosnovana.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, kada su za to postojali uslovi.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-6605/22-1 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije , od 19. septembra 2019. godine (broj predstavke 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (broj predstavke 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti