Utvrđena povreda prava na ograničeno trajanje pritvora zbog prekoračenja roka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na ograničeno trajanje pritvora. Mera zabrane napuštanja stana, kao oblik lišenja slobode, produžena je preko maksimalnog zakonskog trajanja od 60 dana u skraćenom postupku pre podnošenja optužnog akta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi F. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba F. J . i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 22/18 od 27. septembra 2018. godine i Kpp.Po3. 22/18 – Kv. 3546/18 od 11. oktobra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. F. J . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 16. oktobra 2018. godine, preko K. p . lj . p , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 22/18 od 27. septembra 2018. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1 . Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je dopunio ustavnu žalbu 2. novembra 2018. godine, tako što je osporio i rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 22/18 – Kv. 3546/18 od 11. oktobra 2018. godine.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je podnosiocu ustavne žalbe, pre podnošenja optužnog predloga, pravnosnažno produžena mera zabrane napuštanja stana na osnovu odredaba člana 209. u vezi sa članom 208. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode pet meseci, da mu je najpre bio određen pritvor, a nakon što je žalbeni sud ukinuo rešenje o određivanju pritvora određena mera zabrane napuštanja stana, koja je, bez jasnih razloga, produžena osporenim rešenjima. U ustavnoj žalbi je navedeno da je 8. avgusta 2018. godine zaključen sporazum sa nadležnim javnim tužiocem o priznanju krivičnog dela, te da će pretres na kome će se odlučivati o predmetnom sporazumu biti zakazan u roku od deset dana, ali do dana podnošenja ustavne žalbe okrivljeni ni njegov branilac taj poziv suda nisu primili.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da utvrdi podnosiocu pravo na naknadu štete u skladu sa članom 89. Zakona o Ustavnom sudu i da na osnovu člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ukine osporeno prvostepeno rešenje do donošenja odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

U vreme donošenja osporenih rešenja pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu Kt.Vtk. 143/18 trajao je postupak preduzimanja određenih dokaznih radnji prema podnosiocu ustavne žalbe zbog sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 22/18 od 15. juna 2018. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 22/18 - Kv. 2209/18 od 27. juna 2018. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačeno je prvostepeno rešenje o određivanju pritvora, tako što je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut, te mu je izrečena mera zabrane napuštanja stana uz zabranu korišćenja mobilnog telefona i interneta.

Osporenim drugostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp.Po3. 22/18 – Kv. 3546/18 od 11. oktobra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv ustavnom žalbom takođe osporenog prvostepenog rešenja istog suda Kpp.Po3. 22/18 od 27. septembra 2018. godine, kojim je mera zabrane napuštanja stana uz zabranu korišćenja telefona i interneta prema podnosiocu produžena iz razloga što postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, u fazi preduzimanja istražnih radnji u skraćenom postupku, pre podnošenja optužnog predloga, a zbog postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navedeno je da je sudija za prethodni postupak prema osumnjičenom produžio meru zabrane napuštanja stana na osnovu odredbi čl. 208. i 209. ZKP uz zabranu korišćenja interneta i telefona, pravilno ocenjujući činjenice da imajući u vidu da je na svom facebook profilu, na kojem ima 614 pratilaca i koja je inače dostupna velikom broju ljudi, objavio tekst : „Nemojte večeras piti vodu…prosut je neki plin u vodu sa nekim kancerogenim shitom ….. za BG važi“ , koji je izazvao paniku kod većeg broja ljudi, pri čemu bi dostupnost računara i internet mreže okrivljenom omogućilo da u kratkom vremenskom periodu ponovi krivično delo.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (član 31. stav 1).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 , 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, pored ostalih, zabrana napuštanja stana (član 188. stav 6.); da će prilikom određivanja mera iz člana 188. ovog zakonika, organ postupka voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom, da u slučaju potrebe, organ postupka može odrediti dve ili više mera iz stava 1. ovog člana i da će se mera iz stava 1. ovog člana ukinuti i po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih je određena, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi (član 189. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 2. stav 1. tačka 23) ZKP, izraz „lišenje slobode“ ima sledeće značenje: hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se, u skladu sa ovim zakonikom, uračunava u pritvor.

Uslovi za određivanje mere zabrane napuštanja stana propisani su članom 208. ZKP, i to: da ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, ili okolnosti predviđene u članu 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ovog zakonika, sud može zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odrediti uslove pod kojima će boraviti u stanu, kao što su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan (stav 1.); da izuzetno od stava 1. ovog člana, okrivljeni može i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu većeg obima i da je okrivljeni dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija (stav 2.).

Odredbama člana 209. ZKP je propisano: da o određivanju mere iz člana 208. stav 1. ovog zakonika odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (stav 1.); da u toku istrage obrazloženo rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju mere iz stava 1. ovog člana donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optužnice veće, da ako meru nije predložio javni tužilac, a postupak se vodi za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, sud će pre donošenja odluke zatražiti mišljenje javnog tužioca (stav 2.); da će se okrivljeni u rešenju o izricanju mere iz stava 1. ovog člana upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečenu zabranu (stav 3.); da mera iz stava 1. ovog člana može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode i da je sud dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano (stav 4.); da protiv rešenja kojim se određuje, produžava ili ukida mera iz stava 1. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, da javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje mere i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Kontrola poštovanja mere zabrane napuštanja stana propisana je članom 190. ZKP, i to: da sud može naložiti da se prema okrivljenom kome je određena mera iz člana 188. tačka 6) ovog zakonika primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su određena (stav 1.); da uređaj za lociranje – odašiljač, na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi način pričvršćuje stručno lice, koje pri tom okrivljenom daje detaljna uputstva o načinu rada uređaja i da stručno lice rukuje uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru – prijemnik (stav 2.); da elektronski nadzor obavlja organ državne uprave nadležan za izvršenje krivičnih sankcija ili drugi državni organ određen zakonom (stav 3.).

Odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Prema odredbi člana 495. ZKP, u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivaće se odredbe člana 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Odredbama člana 498. stav 2. ZKP propisano je da pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana, a ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produžiti najviše za još 30 dana.

Odredbama člana 343. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispr, 107/05-ispr, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) (u daljem tekstu: KZ) propisano je: ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (stav 1.); ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, kazniti zatvorom od jedne do osam godina (stav 2.).

5. Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito spr ovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud, nadalje, ukazuje da mera zabrane napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora, nesumnjivo predstavlja lišenje slobode, imajući u vidu stepen ograničenja koji kod ove mere postoji, odnosno da se po intenzitetu ograničenja ne razlikuje od mere pritvora, bez obzira na bolje uslove (u smislu navedenog videti, pored ostalih: presud e Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) u predmet ima Lavents protiv Letonije, broj 58442/00, od 28. novembra 2002. godine, stav 63. i Mancini protiv Italije, broj 44955/98, od 2. avgusta 2001. godine, stav 17; D. protiv Nemačke, broj 11703/85, odluka Evropske komisije od 9. decembra 1987. godine – Odluke i Izveštaji (DR) 54, strana 117; A.B. protiv Švajcarske, broj 20872/92, odluka Evropske komisije od 22. februara 1995. godine – Odluke i Izveštaji (DR) 80, strana 55; presudu Velikog veća ESLjP u predmetu Buzadji protiv Republike Moldavije, broj 23755/07, od 5. jula 2016. godine, st. 103-110; Odluku Ustavnog suda u predmetu Už-9137/2014 od 21. decembra 2017. godine, tačka 5. obrazloženja).

Istovremeno, Ustavni sud ukazuje i da je u svojoj Odluci donetoj u predmetu Už-9137/2014, uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava, stao na stanovište da se odredbe člana 31. Ustava imaju primeniti i na trajanje mere zabrane napuštanja stana, pri čemu se trajanje navedene mere ima ceniti zajedno sa trajanjem mere pritvora kao ukupnog perioda lišenja slobode (citirana presuda u predmetu Lavents protiv Letonije, st. 65. i 66.), te da dužina ukupnog trajanja lišenja slobode koje neće dovesti do povrede prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (citirane presude ESLjP u predmetima: Lavents protiv Letonije, st. 70. i 71; Buzadji protiv Republike Moldavije, stav 113.).

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe istakao povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, navodeći da je lišen slobode u periodu dužem od pet meseci, a da glavni pretres, na kojem bi se odlučivalo o sklopljenom sporazumu za priznanje krivičnog dela još uvek nije zakazano, dodatno ukazujući da osporena rešenja nisu zasnovana na relevantnim razlozima, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi istaknutih prava cenio u okviru povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava.

6. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac do podnošenja ustavne žalbe (16. oktobra 2018. godine) bio lišen slobode ukupno četiri meseca, računajući od 14. juna 2018. godine, kada mu je određeno zadržavanje, po odobrenju zamenika Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt.Vtk. 143/18, rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava kriminalističke policije – Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ku. 111/18 LS. 133/18.

Ustavni sud je dalje utvrdio da je mera zabrane napuštanja stana prema podnosiocu ustavne žalbe produžena zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda iz člana 343. stav 2. KZ, za koje je propisano sprovođenje skraćenog krivičnog postupka, kao i da su 8. avgusta 2018. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu i podnosilac ustavne žalbe sklopili sporazum o priznanju krivičnog dela u predmetu Kt.Vtk. 143/18, a da do donošenja osporenih rešenja protiv podnosioca ustavne žalbe nije podnet optužni predlog.

Ustavni sud ukazuje na to da je trajanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku pre podnošenja optužnog predloga vezano za dokaznu aktivnost javnog tužioca. U skladu sa tim, citiranom odredbom člana 498. stav 2. ZKP propisano je da pritvor može trajati dok se ne sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana. Izuzetak je predviđen za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna, kao u konkretnom slučaju, kada pritvor pre podnošenja optužnog predloga može trajati i duže od 30 dana, i to samo na osnovu obrazloženog predloga javnog tužioca kojim bi dodatnim argumentima uverio sud da su ga opravdani razlozi sprečili da prikupi dokaze u toku trajanja pritvora od 30 dana.

Polazeći od toga da prema podnosiocu ustavne žalbe nije doneta naredba o sprovođenju istrage, već da su prema njemu sprovedene dokazne radnje , Ustavni sud konstatuje da je, saglasno člana 31. Ustava u vezi sa članom 498. stav 2. ZKP, lišenje slobode okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u skraćenom krivičnom postupku pre podnošenja optužnog predloga moglo trajati najduže 60 dana.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 14. juna 2018. godine, da su se prema njemu sprovodile dokazne radnje zbog krivičnog dela za koje je predviđeno sprovođenje skraćenog krivičnog postupka, da su okrivljeni i javni tužilac zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela 8. avgusta 2018. godine, kao i da do donošenja osporenog prvostepenog rešenja (27. septembra 2018. godine) optužni akt protiv podnosioca ustavne žalbe nije podnet, Ustavni sud je utvrdio da je pravnosnažnim produženjem mere zabrane napuštanja stana iz člana 208. ZKP po isteku 60 dana od dana lišenja slobode podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju učinjena povreda prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava.

Pored toga Ustavni sud, takođe, smatra da osporeno rešenje ne sadrži ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje, s obzirom na to da činjenica da je podnosilac ustavne žalbe na svom facebook profilu, na kojem ima svega 614 pratilaca, objavio komentar koji je njegova majka čula na pijaci, ne predstavlja takav nivo uznemirenja javnosti koji bi opravdao lišenje slobode u navedenom trajanju, s obzirom na to da, iako je društvena mreža facebook „dostupna velikom broju ljudi“, po oceni Ustavnog suda, u osporenom rešenju nisu navedeni dovoljni razlozi koji bi dov eli do sumnje da je konkretan komentar bio pročitan od većeg broja ljudi od broja njegovih pratilaca, izazivajući kod njih paniku.

7. Iako je podnosilac u ustavnoj žalbi tražio da se utvrdi njegovo pravo na naknadu štete, Ustavni sud je ocenio da će se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvariti objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ .

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.