Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu većeg broja policijskih službenika zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak za naknadu troškova prevoza, i nakon prethodne odluke Ustavnog suda, traje nerazumno dugo zbog neefikasnosti upravnih organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . B, M . S, D . M , B. B, Ž . B, S . B, M . Ć , B. S, S . K, Ž . D, N . T, M . P, G . U, I . G, G . B, V . N, D . V, D. U, S. S, S. B F, D. K, M . M, N . V, B . M, Z . L, M . S, S . A, R . Đ, Đ . Š, D . P, M . K, S . B, M . M, S . G, M . B, M . J, S . M, G . N, M . K, Ž . A, B . M, S . V, P . M, G . K, D . P, M . B, Z . Dž, D . M, D . S, D . M, Đ . I, S . K, Đ . N, G . Č, V . N, D . G, D . K, D . D, S . Š . i D . S, svih iz Sremske Mitrovice, V . P, D . J, B . F, G . V, Ž . V, D . D, R . M, R . T, N . K, D . S, P . O, M . K, R . S, N . G, M . Š, J . V . i V . Š, svih iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, B . J, D . R . i D. P, svih iz Manđelosa kod Sremske Mitrovice, I . T, Ž . V, M . P, L . B, S . R, Ž . R, M . J, S . S . i R . P, svih iz Mačvanske Mitrovice kod Sremske Mitrovice, D . S . i M . J, ob ojice iz Noćaja kod Sremske Mitrovice, G . C . i S . J, ob ojice iz Kuzmina kod Sremske Mitrovice, D . T . i A . M, ob ojice iz Jarka kod Sremske Mitrovice, V . B . i S . P, ob ojice iz Čalme kod Sremske Mitrovice, M . R . iz Bosuta kod Sremske Mitrovice, V . J, S . J, V . T . i D . L, svi h iz Salaša Noćajskog kod Sremske Mitrovice, Z . P . iz Divoša kod Sremske Mitrovice, D . R, V . A . i Đ . G, svih Martinaca kod Sremske Mitrovice, Đ. R . iz Putinaca, opština Ruma, Z. S . iz Šišatovca kod Sremske Mitrovice, N . Ć . S . iz Bešenova kod Sremske Mitrovice, D . Đ . iz Šuljama kod Sremske Mitrovice, S . R . iz Žarkovaca, opština Ruma, M. B . iz Zasavice kod Sremske Mitrovice, Đ . R, D . P . i P . M, svih iz Rume, B . S . iz Grgurevaca kod Sremske Mitrovice, B . M . iz Sremske Rače kod Sremske Mitrovice i S . M . iz Velikih Radinaca kod Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B, M . S, D . M , B. B, Ž . B, S . B, M . Ć, B . S, S . K, Ž . D, N . T, M . P, G . U, I . G, G . B, V . N , D. V, S. S, S . B . F, D . K, M . M, N . V, B . M, Z . L, M . S, S . A, R . Đ, Đ . Š, D . P, M . K, S . B, M . M, S . G, M . B, M . J, S . M, G . N, M . K, Ž . A, B . M, S . V, P . M, G . K, D . P, M . B, Z . Dž, D . M, D . S, D . M, Đ . I, S . K, Đ . N, G . Č, V . N, D . G, D . K, D . D, S . Š, D . S, V . P, D . J, B . F, G . V, Ž . V, D . D, R . M, R . T, N . K, D . S, P . O, M . K, R . S, N . G, M . Š, J . V, V . Š, B . J, D . R, I. T, Ž . V, M . P, L . B, S . R, Ž . R, M . J, S . S, R . P, D. S, M . J, G. C, S . J, D. T, A . M, V. B, S . P, M . R, V . J, S . J, V . T, D . L, Z . P, D . R , V. A, Đ. G, Đ. R , Z. S, N . Ć . S, D . Đ, S . R, M . B, Đ . R, D . P, P. M, B . S, B . M . i S . M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u predmetu broj 404-191-15/08 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe Ž. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, a ostalih podnosilaca iz tačke 1. na naknadu nematerijaln e štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba D. P . i D. U . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u predmetu broj 404-191-15/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Sremske Mitrovice i o stala lica navedena u uvodu i u tač. 1. i 4. izreke podneli su Ustavnom sudu, 25. novembra 2020. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 25. juna 2021, 26. avgusta 2022, 26. aprila 2023. i 4. januara 2024. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u predmetu broj 404-191-3/08 od 18. februara 2020. godine, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-809/2017-01 od 20. decembra 2017. godine, Up ravnim sudom u predmetu U. 21654/18 i u vreme podnošenja ustavne žalbe pred Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke ovog suda Už-7820/2016 od 18. oktobra 2018. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji se vodi povodom zahteva od 29. septembra 2008. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to podnosiocima S. B . Filipović i Ž . R . u iznosu od po 2.000 evra, a ostalim podnosiocima svakom u iznosu od po 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici broj 404-191-15/08 i celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe navedeni u tački 1. izreke (u daljem tekstu: podnosioci ustavne žalbe), kao i sada pok. P. P . i A . U, podneli su 29. septembra 2008. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici (u daljem tekstu: prvostepeni organ) zahtev za isplatu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Odlukom Ustavnog suda Už-7820/2016 od 18. oktobra 2018. godine ocenjeno je trajanje postupka u periodu od deset godina i jedan mesec, te je usvojena ustavna žalba podnosilaca (izuzev podnositeljke S . B . F . koja nije izjavila navedenu ustavnu žalbu), utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a nadležnim organima je naloženo da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku. Istom odlukom je odbačena ustav na žalba Ž . R . iz razloga što nije koristio pravna sredstva zbog propuštanja prvostepenog organa da odluči o njegovom zahtevu, kao i ustavna žalba D. P . jer nije stupila u postupak kao pravni sledbenik stranke koja je podnela zahtev.

Nepostupanje prvostepenog organa u izvršenju rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 114-02-17/2017-01 od 23. juna 2017. godine , kojim je poništeno prvostepeno rešenje broj 404-191-9/08 od 4. maja 2017. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, nastavljeno je i posle donošenja Odluke Ustavnog suda.

Povodom žalbe podnosilaca zbog „ćutanja uprave“ od 6. decembra 2017. godine, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 120-01-809/2017-01 od 20. decembra 2017. godine, u čijem dispozitivu je navedeno da se usvaja žalba i predmet vraća prvostepenom organu na ponovni postupak, dok je u obrazloženju tog rešenja navedeno da je u dispozitivu prvostepenom organu određen rok za donošenje rešenja i naloženo obaveštavanje drugostepenog organa o donetom rešenju.

Podnosioci su 5. juna 2018. godine podneli novu žalbu zbog „ćutanja uprave“, a potom i više naknadnih zahteva za donošenje rešenja o žalbi . Tužbu zbog „ćutanja uprave“ su podneli Upravnom sudu 30. novembra 2018. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 404-191-3/08 od 18. februara 2020. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca.

Kako drugostepeni organ o žalbi izjavljenoj 20. februara 2020. godine protiv navedenog prvostepenog rešenja nije odlučio u zakonom propisanom roku, podnosioci su 4. novembra 2020. godine podneli naknadni zahtev za donošenje rešenja o žalbi.

Podneskom od 18. novembra 2020. godine predloženo je prvostepenom organu da donese dopunsko rešenje o zahtevu Ž . R , o kome u prethodnim rešenjima nije odlučeno.

Drugostepenim rešenjem broj 114-05-50/2020-01 od 28. decembra 2020. godine usvojena je žalba podnosilaca i poništeno prvostepeno rešenje od 18. februara 2020. godine.

U međuvremenu je doneta presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 21654/18 od 16. decembra 2020. godine, kojom je uvažena tužba podnosilaca zbog „ćutanja uprave“ od 30. novembra 2018. godine i naloženo drugostepenom organu da u roku od 30 dana odluči o žalbi zbog „ćutanja uprave“ od 5. juna 2018. godine. Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo zaključak broj 120-01-110/2021- 01 od 18. februara 2021. godine kojim je obustavljen postupak po navedenoj žalbi.

U daljem toku postupka, prvostepena rešenja broj 404-191-10/08 od 3. februara 2021. godine (počev od navedenog rešenja odlučuje se i o zahtevu Ž . R .), broj 404-191-10/08 od 23. avgusta 2021. godine, broj 404-191-11/08 od 23. novembra 2021. godine, broj 404-191-12/08 od 16. maja 2022. godine, broj 404-191-13/08 od 19. septembra 2022. godine i broj 404-191-14/08 od 15. marta 2023. godine su poništena drugostepenim rešenjima broj 114-05-10/2021-01 od 6. aprila 2021. godine, broj 120-01-463/2021-01 od 10. novembra 2021. godine, broj 120-01-58/2022-01 od 21. aprila 2022. godine, broj 114-05-22/2022-01 od 15. avgusta 2022. godine, broj 114-05-39/2022-01 od 1. novembra 2022. godine i broj 114-05-21/2023-01 od 8. maja 2023. godine, te je predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 404-191-15/08 od 10. novembra 2023. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca, koji su potom izjavili žalbu drugostepenom organu.

3.2. Kada su u pitanju podnositeljke ustavne žalbe D . P . i D . U, Ustavni sud je konstatovao sledeće:

Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici O. 48/08 od 17. februara 2009. godine za zakonskog naslednika na zaostavštini iza pok. P. P, bivšeg iz Manđelosa, koji je podneo zahtev o kome se odlučuje u postupku, oglašena je, pored ostalih, D. P, ovde podnositeljka ustavne žalbe.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici O. 486/19 od 20. avgusta 2019. godine za zakonskog naslednika na zaostavštini iza pok. A . U, bivšeg iz Sremske Mitrovice, koji je podneo zahtev o kome se odlučuje u postupku, oglašena je, pored ostalih, D. U, ovde podnositeljka ustavne žalbe.

Rešenjem prvostepenog organa broj 404-191-10/08 od 3. februara 2021. godine, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca iz tačke 1. izreke, istovremeno je prekinut postupak u odnosu na P . P . i A. U, zbog smrti tih stranaka. U svim narednim prvostepenim rešenjima je određeno da se prekida postupak u odnosu na pomenuta lica.

Prema podacima u spisima predmeta i dostavljenoj dokumentaciji, podnositeljke D . P . i D . U . nisu predložile nastavak postupka koji je prekinut u odnosu na njihove pravne prethodnike i nisu stupile kao stranke u postupak.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (član 173. stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (član 173. stav 3.).

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku (…) .

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-7820/2016 od 18. oktobra 2018. godine, kojom je bliže označenim podnosi ocima utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, koji je trajao deset godina i jedan mesec, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu, te je naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkre tnom slučaju, cenio period od 17. novembra 2018. godine koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje pet godina i pet meseci .

Ustavni sud ukazuje na to da osporeni postupak još uvek nije okončan iz čega proizlazi da nadležni organi nisu postupili u skladu sa nalogom datim u pomenut oj odlu ci ovog suda. Pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje se, pre svega, složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što je prethodnom Odlukom Ustavnog suda naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet u određenoj meri činjenično složen, imajući u vidu veći broj policijskih službenika koji imaju svojstvo stranke u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka su već u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-8639/2015 od 21. februara 2019. godine. Iz navedene odluke Ustavnog suda proizlazi: da je svrha naknade troškova prevoza da pokrije troškove koje je policijski službenik stvarno imao za dolazak na rad i odlaska sa rada, ali da se, pri tom, mora sprečiti zloupotreba ovog prava koja može da nastane ako naknadu traži policijski službenik koji te troškove nije imao; da su upravni organi dužni da utvrde koji dokazi su od značaja za odlučivanje o pravu na naknadu troškova prevoza i da li postoji zakonska obaveza stranke da ih dostavi ili se oni pribavljaju po službenoj dužnosti; da se odbijanje zahteva za naknadu troškova prevoza ne može obrazlagati propuštanjem stranke da dostavi dokaze o postojanju stvarnih troškova prevoza, ako od nje prethodno nije zahtevano da to učini; da će se od stranke tražiti da priloži precizno određene dokaze o stvarnim troškovima prevoza koji se, po zakonu, od nje mogu tražiti.

Ispitujući postupanje upravnih organa i nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku čije se trajanje ovde ceni doneto osam prvostepenih i sedam drugostepenih rešenja kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja . Iz toga se može uočiti da posmatrani postupak prevashodno obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (presuda Wierciszewska protiv Poljske , predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Doprinos prvostepenog organa se sastoji, takođe, u tome što je tek 18. februara 2020. godine doneo rešenje u izvršenju drugostepenog rešenja od 23. juna 2017. godine. Nepostupanje prvostepenog organa u tom periodu nije prekinuto podnošenjem dve žalbe i jedne tužbe podnosilaca zbog „ćutanja uprave“. Pri tome je upravni spor po tužbi zbog „ćutanja uprave“ trajao dve godine, iako se od suda u tom sporu zahteva da bude posebno ažuran.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, U stavni sud smatra da oni u periodu pre donošenja rešenja od 18. februara 2020. godine nisu mogli uticati na brže odlučivanje prvostepenog organa ranijim podnošenjem pravnih sredstava zbog „ćutanja uprave“, imajući u vidu nedelotvorno i sporo postupanje drugostepenog organa i nadležnog suda po tim pravnim sredstvima . Što se tiče podnosioca Ž. R , Ustavni sud je konstatovao da je, u postupku čije se trajanje ovde ceni, o zahtevu tog podnosioca prvi put odlučeno rešenjem od 3. februara 2021. godine, nakon što je podneskom od 18. novembra 2020. godine ukazano prvostepenom organu da je prethodno propustio da odluči o njegovom zahtevu, pri čemu navedeni podnosilac zbog tog propuštanja nije podnosio žalbu drugostepenom organu .

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe Ž. R . zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, a ostalih podnosilaca navedenih u tački 1. izreke svakom u iznosu od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su navedeni podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa i nadležnog suda, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

U pogledu podnosioca Ž. R, Ustavni sud je uzeo u obzir da je on tek podneskom od 18. novembra 2020. godine uk azao prvostepenom organu na propuštanje da odluči o njegovom zahtevu . Pri tome je Odlukom Už-7820/2016 od 18. oktobra 2018. godine odbačena njegova ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka upravno iz razloga što nije koristio pravna sredstva zbog propuštanja prvostepenog organa da odluči o njegovom zahtevu. Stoga je naknada nematerijalne štete navedenom podnosiocu utvrđena u pomenutom iznosu.

Kada je reč o podnositeljki S . B . F, Sud je imao u vidu da ona nije podnela ustavnu žalbu u predmetu Už-7820/2016, te da je ovom ustavnom žalbom, kao i ostali podnosioci, osporila trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Už-7820/2016 od 18. oktobra 2018. godine, zbog čega je Sud, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, navedenoj podnositeljki utvrdio naknadu nematerijalne štete u iznosu kao i ostalim podnosiocima iz tačke 1. izreke.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije , od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka. Ustavni sud smatra da se iznete ocene Evropskog suda mogu primeniti i na osporeni postupak u kome se odlučuje o pravu većeg broja policijskih službenika na isplatu naknade troškova prevoza koja se traži za ograničeni vremenski period.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na podnositeljke D. P . i D . U , Ustavni sud je utvrdio da one nisu bile stranke u os porenom postupku, budući da nisu stupile u postupak kao pravni sledbeni ci pok. P . P . i pok. A. U, koji su bili podnosi oci zahteva o kome se odlučuje i u odnosu na koje je osporeni postupak prekinut.

Iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano u postupku čije se trajanje osporava ustavnom žalbom.

Imajući u vidu da navedene podnositeljke nisu aktivno legitimisan e za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio nj ihovu ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, o čemu je rešeno kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti