Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, jer je do kašnjenja došlo isključivo zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj ž albi Dragana Praštala iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Praštala i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 369/03 povređeno pravo pod nosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Praštalo iz Subotice je 1. februara 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv. (I) 862/03 od 14. maja 2003. godine, Ipv. (I) 626/04 od 16. avgusta 2004. godine, I. 369/03 od 2. decembra 2004. godine i Ipv. (I) 774/05 od 2. decembra 2005. godine zbog povrede načela iz čl. 10 . i 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim o pštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 369/03.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo 21. marta 2003. godine predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv dužnika - Republika Srbija – Ministarstvo pravde , na osnovu pravnosnažog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Subotici Ki. 206/02 od 8. januara 2003. godine; da iako je sud bio dužan da donese rešenje o izvršenju u roku od tri dana, Četvrti opštinski sud u Beogradu je tek 2. decembra 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 369/ 03, kojim je delimično usvojio predlog poverioca za izvršenje i odredio troškove izvršenja; da je Četvrti opštinski sud u Beogradu tek krajem decembra 2009. godine dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije na izvršenje; da imajući u vidu da je od podnošenja predloga za izvršenje pa do sprovođenja izvršenja proteklo skoro sedam godina, podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv. (I) 862/03 od 14. maja 2003. godine, Ipv. (I) 626/04 od 16. avgusta 2004. godine i Ipv. (I) 774/05 od 18. maja 2005. godine napisana latinicom, iako je članom 10. stav 1. Ustava utvrđeno da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo; da je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv. (I) 774/05 od 18. maja 2005. godine pravnosnažno odbijen predlog podnosioca za naplatu zakonske zatezne kamate na iznos tro škova izvršnog postupka, čime je povređeno njegovo pravo na pravično suđenje i na je dnaku pravnu zaštitu, budući da je Četvrti opštinski sud u Beogradu u nizu predmeta dosudio zakonsku zateznu kamatu na troškove izvršnog postupka .

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu povređena navedena ustavna načela i prava, te da odredi da se uklone štetne posledice i naknadi šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 369/03 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. marta 2003. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv dužnika - Republika Srbija – Ministarstvo pravde, na osnovu pravnosnažog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Subotici Ki. 206/02 od 8. januara 2003. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 2. aprila 2003. godine doneo rešenje I. 369/03, kojim je odbio predlog poverioca za izvršenje, kao neosnovan. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu rešenja Opštinskog suda u Subotici Ki. 206/02 od 8. januara 2003. godine, kojim su okrivljenom dosuđeni troškovi istražnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu na ime nagrade za rad njegovog branioca, te je određeno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije ; da je sud utvrdio da navedena izvršna isprava nije podobna za izvršenje, saglasno odredbi člana 20. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, s obzirom na to da ne postoji jasno utvrđena obaveza na određenu isplatu traženog novčanog iznosa na strani dužnika označenog u predlogu za izvršenje.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 14. maja 2003. godine, odlučujući u veću o prigovoru poverioca, doneo rešenje Ipv. (I) 862/03, kojim je odbio prigovor poverioca izjavljen protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 369/03 od 2. aprila 2003. godine.

Vrhovni sud Srbije je 21. januara 2004. godine, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, doneo rešenje Gzz. 548/03, kojim je ukinuo rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv. (I) 862/03 od 14. maja 2003. godine i predmet vratio Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. U obrazloženju reš enja je, pored ostalog, navedeno: da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravni zaključak nižestepenih sudova zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava; da su izrekom izvršne isprave poveriocu dosuđeni troškovi istražnog postupka u tačno određenom iznosu i određeno je da ti troškovi padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije; da je izvršna isprava podobna za izvršenje, saglasno odredbi člana 20. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, jer su u njoj označeni poverilac i dužnik, kao i predmet i vrsta obaveze; da, prema tome, pravnosnažno rešenje krivičnog suda o troškovima krivičnog postupka predstavlja podobnu izvršnu ispravu za određivanje prinudnog izvršenja radi naplate tog potraživanja od Republike Srbije, iako ona nije izričito označena kao dužnik; da bi, u protivnom, poverilac ostao bez mogućnosti da naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje o kome se naknadno u ovom sporu ne može suditi.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 16. avgusta 2004. godine, odlučujući u veću o prigovoru poverioca izjavljenom protiv rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 369/03 od 2. aprila 2003. godine, doneo rešenje Ipv. (I) 626/04, kojim je usvojio prigovor poverioca, ukinuo rešenje tog suda I. 369/03 od 2. aprila 2003. godine i predmet vratio izvršnom sudu na ponovni postupak.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 2. decembra 2004. godine doneo rešenje I. 369/03, kojim je: u stavu prvom izreke delimično usvojio predlog poverioca za izvršenje i odredio izvršenje protiv dužnika - Republika Srbija – Ministarstvo pravde, na osnovu pravnosnažog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Subotici Ki. 206/02 od 8. januara 2003. godine, radi naplate potraživanja poverioca na ime nagrade za rad njegovog branioca u odgovarajućem novčanom iznosu, kao i troškova izvršnog postupka u iznosu od 4.585,00 dinara, plenidbom novčanih sredstava dužnika i isplatom poveriocu; u stavu drugom izreke naložio Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu da sprovede izvršenje; u stavu trećem izreke zabranio Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu da sa računa dužnika vrši isplate trećim licima; u stavu četvrtom izreke u preostalom delu odbio predlog poverioca, kojim je traženo da se odredi izvršenje protiv dužnika radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos troškova izvršnog postupka počev od dana donošenja rešenja o izvršenju pa do konačne isplate, kao neosnovan.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 18. maja 2005. godine, odlučujući u veću o prigovorima poverioca i dužnika, doneo rešenje Ipv. (I) 774/05, kojim je odbio prigovore poverioca i dužnika izjavljene protiv rešenja tog suda I. 369/03 od 2. decembra 2004. godine, kao neosnovane.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 21. maja 2009. godine doneo zaključak I. 369/03, kojim je naložio Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu da postupi po rešenju o izvršenju tog suda I. 369/03 od 2. decembra 2004. godine, koje je dostavljeno u prilogu tog zaključka.

Narodna banka Srbije je dopisom od 26. oktobra 2012. godine obavestila Ustavni sud da je rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 369/03 od 2. decembra 2004. godine izvršeno u celini 6. januara 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva , bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 10. stav 1. Ustava utvrđeno je da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom č lana 32 stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o izvršnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/00 i 71/01), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.); da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave (član 16. stav 1.); da su izvršne isprave, pored ostalog, izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje (član 16. stav 2. tačka 1)); da se sudskom odlukom u smislu ovog zakona smatra presuda, odnosno odluka, rešenje, platni i drugi nalog suda, izabranog suda i arbitraže, a da se sudskim poravnanjem smatra poravnanje zaključeno prema tim sudovima (član 17. stav 1.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („ Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/00 i 71/01).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 21. marta 2003 . godine, podnošenje m predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan 6. januara 2010. godine prinudnom naplatom potraživanja . Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak trajao šest godina , devet meseci i šesnaest dana.

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u p ostupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na duž inu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da izvršni postupak nije bio činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmetnog postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postojao materijalni značaj za podnosioca , jer se radilo o namirenju novčanog potraživanja, koje je utvrđeno pravnosnažnim sudskim rešenjem .

Ocenjujući ponašanje podnosioca ust avne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac , kao poverilac u izvršnom postupku , nije doprineo dugom trajanju izvršnog postupka.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje suda isključivi razlog ovako d ugog t rajanja izvršnog postupka. Naime, nadležan prvostepeni sud je zauzeo pogrešno pravno sta novište da pravnosnažno rešenje krivičnog suda kojim su podnosiocu dosuđeni troškovi krivičnog postupka na teret budžetskih sredstva ne predstavlja izvršnu ispravu podobnu za izvršenje. Stoga je Vrhovni sud Srbije usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog ja vnog tužioca, ukinuo drugostepeno rešenje i predmet vratio na ponovno suđenje. To je imalo za posledicu da rešenje o izvršenju bude doneto tek nakon jedne godine i osam meseci od dana podnošenja predloga. Takođe, s poro i nedelotvorno postupanje ogledalo se i u tome što je prvostepeni sud dostavio Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu rešenje o izvršenju I. 369/03 od 2. decembra 2004. godine, sa nalogom da se novčani iznos koji je predmet izv ršenja prenese sa računa dužnika na račun poverioca , tek 21. maja 2009. godine, odnosno nakon četiri godine od p ravnosnažnosti rešenja.

Iz tih razloga, Ustavni s ud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 369/03 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke .

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ipv. (I) 862/03 od 14. maja 2003. godine, Ipv. (I) 626/04 od 16. avgusta 2004. godine, I. 369/03 od 2. decembra 2004. godine i Ipv. (I) 774/05 od 18. maja 2005. godine zbog povrede načela iz čl. 10. i 21. Ustava, kao i prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenih čla nom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava , Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti.

Naime, ustavna žalba je kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinčani akti državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje koje su preduzete, nakon stupanja na snagu Ustava.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se podnetom ustavnom žalbom osporavaju akti doneti pre stupanja Ustava na snagu, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od z načaja u konkretnom slučaju, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ust avne žalbe pretrpeo isključivo zb og neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9. i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti