Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 17 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 17 godina. Iako je predmet bio složen, nedelotvorno postupanje sudova, uključujući prekid postupka od osam godina, glavni je razlog povrede.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1172/2014
25.02.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Veljka Mrđena iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Veljka Mrđena i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 87/13.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

3. Odbacuje se predlog za odlaganje izvršenja presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 87/13 od 10. oktobra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Veljko Mrđen iz Novog Sada podneo je, 11. februara 2014. godine, preko punomoćnika Branka Čvokića, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 87/13.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je predmetni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe, 29. avgusta 1996. godine , Opštinskom sudu u Novom Sadu i da je okončan nakon više od 17 godina; da usled dugog trajanja postupka trpi nenadoknadivu štetu u visini zakonske zatezne kamate i troškova parničnog postupka koje je obavezan da plati, i to ne svojom krivicom; da je obavezan da tužiocu isplati iznos od 863.253,97 dinara, od čega glavnica duga iznosi 17.200,00 dinara, a zakonska zatezna kamata za 17 godina iznosi 626.511,19 dinara, dok troškovi parničnog postupka iznose 219.063,00 dinara. Predložio je da Ustavni s ud usvoji ustavnu žalbu i da donese odluku kojom će odložiti izvršenje presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 87/13 od 10. oktobra 2013. godine, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 845.574,79 dinara na ime zakonske zatezne kamate i troškova postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu P. 87/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ iz Novog Sada podnela je 29. avgusta 1996. godine, Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženih, ovde podnosioca ustavne žalbe i M. L. i T. J , svih iz Novog Sada, radi isplate iznosa od 44.831,49dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Do donošenja presude održana su tri ročišta na kojima su: izvedeni dokazi ekonomskim veštačenjem i saslušanjem sudskog veštaka i konstatovano da je tužilac povukao tužbu u odnosu na drugotuženog i trećetuženog, dok dva ročišta nisu održana zbog nepostojanja procesnih pretpostavki.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5001/96 od 24. aprila 2002. godine je u celosti usvojen precizirani tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu na ime duga isplati iznos od 212.324,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. avgusta 1999. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 42.893,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3597/02 od 4. decembra 2003. godine ukinuo prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5001/96 od 24. aprila 2002. godine i predmet vratio istom prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku je, po sprovedenom dopunskom veštačenju , na ročištu od 17. septembra 2004. godine , određen prekid postupka u ovoj parnici do zauzimanja stava Vrhovnog suda Srbije povodom spornog pravnog pitanja.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 3. septembra 2010. godine predložio nastavak postupka, ali ročište od 24. novembra 2010. godine, zakazano povodom navedenog predloga, nije održano zbog izostanka punomoćnika parničnih stranaka.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 11816/10 od 30. avgusta 2012. godine prekinuo postupak u ovoj parnici zbog nastupanja posledica otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem.

Postupajući po podnesku punomoćnika tužioca od 6. novembra 2012. godine kojim je obavestio sud da je stečajni upravnik tužioca preuzeo parnicu, Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 8849/12 od 7. novembra 2012. godine nastavio postupak.

Osnovni sud u Novom Sadu se rešenjem P. 9423/12 od 17. decembra 2012. godine oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Privrednom sudu u Novom Sadu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Pred Privrednim sudom u Novom Sadu održana su četiri ročišta na kojima je izveden dokaz ekonomskim veštačenjem.

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P. 87/13 od 10. oktobra 2013. godine je, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 17.200,00 dinara, sa kamatom počev od 25. januara 1994. godine ; stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan prvi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 60.200,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. septembra 1996. godine ; stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kamate na iznos od 1.006.294,46 dinara počev od 2. februara 2012. do 7. februara 2013. godine, a stavom četvrtim izreke je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.006.294,46 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. oktobra 2013. godine do isplate , kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 219.063,00 dinara.

Odlučujući o žalbama stranaka , Privredni apelacioni sud je presudom Pž. 9539/13 od 12. decembra 2013. godine, u stavu prvom izreke , odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio ožalbenu presudu Privrednog suda u Novom Sadu P. 87/13 od 10. oktobra 2013. godine , u delu stava četvrtog njene izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 219.063,00 dinara , dok je stavom drugim izreke preinačena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i četvrto m njene izreke, u delu zahteva za isplatu glavnog duga sa pr ipadajućom kamatom, tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 17.200,20 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. avgusta 1996. godine do isplate, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 17.200,20 dinara za period od 25. januara 1994. do 28. avgusta 1996. godine i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za troškove drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi rešavanja spornog pravnog pitanja i da je sud koji je pokrenuo postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja dužan da zastane sa postupkom dok se ne okonča postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom (član 176.); da je Vrhovni kasacioni sud dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva (član 178. stav 1.); da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 4)); da osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti: ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12.) i ako se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednih događaja (poplava i sl.) odsečeno od suda (član 215.); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1 )-5) ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine , da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak i da će se u svim ostalim slučajevima prekinuti postupak nastaviti na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida (član 217. st. 1 , 2. i 3.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je tužba podneta 29. avgusta 1996. godine, Opštinskom sudu u Novom Sadu i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 9539/13 od 12. decembra 2013. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak ukupno trajao 17 godina i dva meseca, što može ukazivati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora bio relativno činjenično i pravno složen. Naime, parnični sud je trebalo da utvrdi, nakon perioda hiperinflacije, u kojoj meri su ispunjene ugovorne obaveze stranaka, što je uslovilo i nešto obimniji dokazni postupak, ali što nikako ne može biti opravdanje za gotovo sedamnaestogodišnje trajanje postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe i njegovog punomoćnika, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, kao tuž eni, doprineo dužini trajanja označenog parničnog postupka. Ustavni sud nalazi da nakon prekida parničnog postupka od 17. septembra 2004. godine, zbog zauzimanja stava Vrhovnog suda Srbije, punomoćnik tuženog nije predložio nastavak postupka, a ni nakon šest godina, nije pristupio ročištu zakazanom povodom predloga tužioca za nastavak postupka, pa je sud dve godine nakon predloga za nastavak postupka doneo rešenje o prekidu postupka zbog otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem.

Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je ipak nedelotvorno postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi i istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Kada je reč o postupanju nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud, nakon tri održana ročišta, odnosno nakon pet godina i osam meseci od podnošenja tužbe, doneo presudu koja je u postupku po žalbi tužioca ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku je određen prekid postupka, a postupak je nastavljen tek po proteku osam godina i dva meseca, pred Privrednim sudom u Novom Sadu , koji je nakon četiri održana ročišta doneo novu prvostepenu presudu. Privredni apelacioni sud je po žalbama stranaka preinačio prvostepenu presudu i 12. decembra 2013. godine konačno odlučio o tužbenom zahtevu.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15-dr.zakon i 103/15 ), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

6. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koji je opredeljen u visini iznosa zakonske zatezne kamate i troškova postupka na čije plaćanje je obavezan podnosilac u parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kom e se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza. Ovakav zahtev nije podnet, a zahtev za naknadu materijalne štete zbog finansijskih posledica koje podnosilac trpi usled gubitka spora u parnici nije spojiv sa svrhom naknade štete koja se oštećenom priznaje u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je , stoga , u tački 2. izreke odbacio zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete , na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 87/13 od 10. oktobra 2013. godine, s obzirom na to da podnosilac ustavnom žalbom nije osporio presudu podobnu za izvršenje.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 3) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 17 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti