Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro 20 godina. Sud nalaže okončanje postupka u najkraćem roku i utvrđuje pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete od po 1900 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vukašina Nikolića i Mirjane Nikolić, oboje iz Brusnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vukašina Nikolića i Mirjane Nikolić i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu u pred metu P. 1/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Negotinu da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Vukašin Nikolić i Mirjana Nikolić, oboje iz Brusnika, su 2. februara 2010. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Negotinu u predmetu P. 1/10.

Podnosioci ustavne žalbe ističu da su u februaru 1993. godine u svojstvu tužilaca podneli Opštinskom sudu u Negotinu tužbu protiv tuženih, radi utvrđenja prava svojine i da ova parnica još uvek nije okončana, pa smatraju da je u konkretnom slučaju povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku. Predlažu da Ust avni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi im pravo na naknadu štete i naloži Osnovnom sudu u Negotinu i Višem sudu u Negotinu da preduzmu sve mere kako bi se predmetni parnični postupak hitno okončao .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđenja da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosi laca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Osnovnog suda u Negotinu je 16 . novembra 2012. godine dostavio na uvid spise predmeta P. 1/10 i odgovor na ustavnu žalbu, u kome je istakao sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnosilaca ustavne žalbe o povredi njihovog prava na suđenje u razumnom roku u ovom parničnom postupku: da je tužilja Dragica Cojić 29. januara 1993. godine podnela Opštinskom sudu u Negotinu tužbu protiv tuženih Vukašina Nikolića i Mirjane Nikolić, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi utvrđivanja prava svojine na određenim stvarima po osnovu zajedničkog sticanja u vanbračnoj zajednici (u kojoj su vanbračni partneri bili Dragica Cojić i Vukašin Nikolić) i da je predmet zaveden pod brojem P. 172/93; da su tuženi – protivtužioci 17. februara 1993. godine podneli odgovor na tužbu i protivtužbu protiv tužilje – protivtužene Dragice Cojić i tuženih Nebice Nikolić i Veroljuba Nikolića, radi utvrđenja prava svojine na određenim stvarima po osnovu sticanja u vabračnoj zajednici), te da je sud istovremeno postupao po tužbi i protivtužbi; da su 11. juna 1993. godine tuženi – protivtužioci Nebica Nikolić i Veroljub Nikolić podneli protivtužbu protiv Vukašina Nikolića i Mirjane Nikolić, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine i da je prvostepeni sud spojio postupke; da su u ovoj parnici zakazivana ročišta za glavnu raspravu i izvođeni dokazi , ali da do danas nije doneta nijedna prvostepena presuda.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ova svojinska parnica pokrenuta 29. januara 1993. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Negotinu, da su u daljem toku postupka podnosioci ustavne žalbe podneli protivtužbu i da se predmet i dalje nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, imajući u vidu da postupajuć i sudovi (Opštinski sud u Negotinu, odnosno Osnovni sud u Negotinu) nisu još doneli nijednu prvostepenu presudu.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ova parnica do sada traje gotovo 20 godina i da je još u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a uzimajući u obzir da postupajući sudovi nijednom nisu odlučili o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva parničnih stranaka, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce, dvadesetogodišnje trajanje ove parnice, i to bez donošenja ijedne meritorne odluke, ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih u konkretnom slučaju nesporno ima (postojanje tužbe i dve protivtužbe, obiman dokazni postupak koji se odnosi na utvrđivanje doprinosa vanbračnih partnera u sticanju zajedničke imovine) , imajući pri tome u vidu da su podnosioci ustavne žalbe samo neznatno doprineli dužem trajanju postupka, ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje gotovo 20 godina, a da za sve to vreme nijedanput nije odlučeno o tužbenom i protivtužbenim zahtevima, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Opštinskog suda u Negotinu pred kojim se postupak vodio od podnošenja tužbe januara 1993. godine do 1. januara 2010. godine.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izre ke naložio Osnovnom sudu u Negotinu da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakog u iznosu od po 1 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je uzeo u obzir manji doprinos podnosilaca ustavne žalbe nerazumno dugom trajanju parničnog postupka ( nisu prisustvovali na dva ročišta za glavnu raspravu), ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti