Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po osnovu uznemirenja javnosti, uzimajući u obzir težinu dela i njegove posledice.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Bogdanovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miloša Bogdanovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 86/15 od 5. februara 201 5. godine, Kž2. 149/15 od 9. marta 2015. godine i Kž2. 314/15 od 4. maja 2015. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Bogdanović iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 18. februara 201 5. godine, preko punomoćnika Predraga Stefanovića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 86/15 od 5. februara 2015. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1, člana 3 2. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnu žalbu je dopunio podneskom od 17. marta 2015. godine, pobijajući rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž2. 149/15 od 9. marta 2015. godine, a zatim i podneskom od 8. maja 2015. godine , pobijajući rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž2. 314/15 od 4. maja 2015. godine, oba zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi i njenim dopunama, pored ostalog, navodi: da je pobijanim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 86/15 od 5. februara 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba njegovog branioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 36/15 od 27. januara 201 5. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za još 30 dana , najduže do 26. februara 2015. godine, da je pobijanim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 314/15 od 4. maja 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba njegovog branioca izjavljena protiv rešenj a Višeg suda u Nišu Kv. 211/15 od 24. aprila 2015. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe p rodužen pritvor za još 60 dana, najduže do 23. juna 2015. godine; da je pobijanim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 149/15 od 9. marta 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba njegovog branioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 84/15 od 25. februara 2015. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe produžena mera pritvora za još 60 dana, najd uže do 26. aprila 2015. godine; da u konkretnom slučaju nisu ispunjena dva od tri uslova za postojanje pritvorskog razloga, te da se pritvor protiv podnosioca produžava po automatizmu, na osnovu obrazloženja ovog pritvorskog razloga koje je dato u rešenju kojim je inicijalno određen pritvor, te da sud prilikom daljeg produžavanja pritvora po osnovu razloga iz člana 211 st av 1. tač ka 4) ZKP nije navodio konkretne činjenice i okolnosti iz kojih bi proizilazilo da je nasupilo uznemirenje javnosti, te da takvo uznemirenje ugrožava vođenje krivičnog postupk a; da pobijana rešenj a, kao i prvostepeno rešenje koje je pobijanim rešenjima potvrđeno, ne sadrže niti jedan navod kojim se obrazlaže zbog čega je značaj pritvorskog razloga iz čl ana 211 st av 1. tač ka 4) ZKP i dalje takav; da je javni interes da okrivljeni i dalje bude u pritvoru jači od njegovog prava da ne bude lišen slob ode pre pravnosnažnosti presude.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu Ustavom zajemčenih prava i poništi rešenj a Apelacionog suda u Nišu Kž2. 86/15 od 5. februara 2015. godine i Kž2. 149/15 od 9. marta 2015. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sud om u Nišu se protiv podnosioca vodio krivični postupak.

Krivični postupak je pokrenut 4. maja 2014. godine, donošenjem naredbe Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 159/14 - Kti. 53/14 da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. Krivičnog zakonika u vezi člana 30. KZ.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi preispitivanja optužnice Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 159/14 - Kti. 53/14 od 31. oktobra 2014. godine.

Uvidom u tok predmeta Višeg suda u Nišu K. 15/2015, dostupnog na Portalu sudova Srbije ( www.portal.sud.rs), utvrđeno je da je p rvostepena presuda kojom se optuženi oglašava krivim doneta 17. juna 2015. godine, a drugostepena presuda kojom je prvostepena presuda potvrđena je doneta 3. novembra 2015. godine.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Nišu Kpp. 41/14 od 4. maja 2014. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od istog dana je je i lišen slobode.

Pritvor je potom prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom istrage na osnovu istih odredaba ZKP do 30. jula 2014. godine, a potom na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 4) ZKP.

Nakon podignute optužnice, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe više puta produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe i dopuna ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu produžen za 30 dana rešenjima Višeg suda u Nišu Kv. 36/15 od 27. januara 2015. godine i Kv. 84/15 od 25. februara 2015. godine, a za 60 dana rešenjem istog suda Kv. 211/15 od 24. aprila 2015. godine.

Protiv svih navedenih rešenja o produženju pritvora podnosilac ustavne žalbe je preko branioca izjavljivao žalbe, koje su odbijene kao neosnovane osporenim rešenjima Apelacionog suda u Nišu Kž2. 86/15 od 5. februara 2015. godine, rešenja Kž2. 149/1 5 od 9. marta 2015. godine i Kž2. 314/15 od 4. maja 2015. godine.

Apelacioni sud u Nišu je u osporenim rešenj ima Kž2. 86/15 od 5. februara 2015. godine, Kž2. 149/15 od 9. marta 2015. godine i Kž 2. 314/15 od 4. maja 2015. godine našao da i dalje stoje razlozi za produženje pritvora protiv okrivljenog Miloša Bogdanovića u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, najpre jer je pored postojanja osnovnog uslova vezanog za visinu propisane kazna zatvora preko deset godina za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. K rivičnog zakonika u vezi člana 30. KZ koje se optuženom stavlja na teret, u konkretnom slučaju došlo do uznemirenja javnosti načinom izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da je optuženi Miloš Bogdanović kritičnog dana, ispred kuće u kojoj se nalazilo više mladih lica, nakon kraće rasprave , pokušao da liši života oštećenog Marka Mihajlovića, nanevši mu sedam udaraca nožem , i to u predelu leđa i leve nadlaktice, dok se težina posledice ogleda u tome da su oštećenom, koji je u vreme predmetnog događaja imao 29 godina, nanete teške telesne povrede opasne po život i zbog kojih mu je odstranjen desni bubreg, zatim s obzirom na način izvršenja krivičnog dela za koje je optuženi opravdan sumnjiv, kao i težinu posledica krivičnog dela, posmatrano u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je optuženi iskazao naročitu upornost i odlučnost prilikom izvršenja krivičnog dela, a koja proizilazi iz činjenice da je optuženi, nakon što je oštećeni pao i ležao potrbuške na zemlji, dok su ga dva lica šutirala, zadao oštećenom poslednja dva uboda nožem, da se predmetni događaj odigrao na javnom mestu, ulici ispred kuće svedoka Nikole Vukelića i na očigled lica koja su se u toj kući nalazila, te je, po nalaženju Apelacionog suda , došlo je do uznemirenja javnosti , i to kako svih žitelja naselja Brzi Brod tako i građana Grada Niša, a koje je i dalje takvog intenziteta da bi puštanje optuženog na slobodu, odnosno njegov o vraćanje u sredinu gde se predmetni događaj odigrao, ugrozilo vođenje predmetnog krivičnog postupka , i to izazivanjem reakcija i dod atnim provociranjem javnosti što bi se moglo negativno odraziti na nesmetano i pravično vo đenje krivičnog postupka.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da pored ostalog trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. ( član 31. stav 1. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.)

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog, je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari

Odredbom člana 113. Krivičnog zakonika propisano je da ko drugoga liši života, kazniće se zatvorom od pet do 15 godina.

5. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava, pri čemu je imao u vidu i stavove koje je u ovoj oblasti zauzeo Evropski sud za ljudska prava.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka, ovaj sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tač ka 5. obrazloženja).

Prilikom razmatranja pritvora posebno je važno postojanje osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično delo i ona je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja mere pritvora. Postojanje osnovane sumnje samo po sebi nije dovoljno. Stoga su nadležni sudovi prilikom donošenja odluke o pritvoru, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za produženje ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju. Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, odnosno ne smeju biti proizvoljni.

U odnosu na aspekt proteka vremena, Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonske osnove za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko postupajući sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Pritvorski osnov na kome se zasnivaju osporene sudske odluke o produženju pritvora, definisan Zakonikom o krivičnom postupku u članu 211. stav 1. tačka 4) takođe je razmatran u dosadašnjem radu Ustavnog sud a više puta. Ustavni sud naglašava da je kod ovog pritvorskog osnova, koji se pojednostavljeno naziva „uznemirenje javnosti“, „nadležan sud (...) dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mora nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“ (videti Odluku Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U praksi Evropskog suda za ljudska prava bazičan stav za razumevanje pritvorskog osnova „ugrožavanje javnog reda“, glasi: „(...) ovaj osnov se može smatrati relevantnim i dovoljnim samo ako je zasnovan na činjenicama koje mogu pokazati da bi oslobađanje optužene zaista omelo javni red. Takođe, pritvor će i dalje biti legitiman samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen“ (presuda u slučaju Letellier protiv Francuske, od 26. juna 1991.godine, stav 51.).

Imajući u vidu napred navedene kriterijume za ocenu ustavnosti rešenja o produženju pritvora na koja se žali podnosilac ustavne žalbe Ustavni sud konstatuje da osporena rešenja Apelacionog suda u Nišu ispunjavaju Ustavom i zakonom predviđene kategorije.

Apelacioni sud u Nišu je u osporenim rešenjima Kž 2. 86/15 od 5. februara 2015. godine, Kž2. 149/15 od 9. marta 2015. godine i Kž2. 314/15 od 4. maja 2015. godine kontinuirano nalazio da stoje razlozi za produženje pritvora protiv okrivljenog Miloša Bogdanovića u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4 ) Zakonika o krivičnom postupku. Apelacioni sud je najpre ocenio da je pored postojanja osnovnog uslova vezanog za visinu propisane kazna zatvora preko deset godina za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. krivičnog zakonika u vezi čl ana 30. KZ koje se optuženom stavlja na teret, u konkretnom slučaju došlo do uznemirenja javnosti načinom izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da je optuženi Miloš Bogdanović kritičnog dana, ispred kuće u kojoj se nalazilo više mladih lica, nakon kraće rasprave pokušao da liši života oštećenog Marka Mihajlovića, nanevši mu sedam udaraca nožem , i to u predelu leđa i leve nadlaktice, dok se težina posledice ogleda u tome da su oštećenom, koji je u vreme predmetnog događaja imao 29 godina, nanete teške telesne povrede opasne po život i zbog kojih mu je odstranjen desni bubreg, zatim s obzirom na način izvršenja krivičnog dela za koje je optuženi opravdan sumnjiv, kao i težinu posledica krivičnog dela, posmatrano u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je optuženi iskazao naročitu upornost i odlučnost prilikom izvršenja krivičnog dela, a koja proizilazi iz činjenice da je optuženi, nakon što je oštećeni pao i ležao potrbuške na zemlji, dok su ga dva lica šutirala, zadao oštećenom poslednja dva uboda nožem, da se predmetni događaj odigrao na javnom mestu, ulici ispred kuće svedoka Nikole Vukelića i na očigled lica koja su se u toj kući nalazila, te je, po nalaženju Apelacionog suda , došlo je do uznemirenja javnosti , i to kako svih žitelja naselja Brzi Brod tako i građana Grada Niša, a koje je i dalje takvog intenziteta da bi puštanjem optuženog na slobodu, odnosno njegovim vraćanjem u sredinu gde se predmetni događaj odigrao, ugrozilo vođenje predmetnog krivičnog postupka , i to izazivanjem reakcija i dodatnim provociranjem javnosti koje bi se mogl onegativno odraziti na nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava iz člana 31. stav 1. Ustava koja su učinjena osporenim rešenjima Apelacionog suda u Nišu, prevashodno zasniva na tome ,,da pobijana rešenja, kao i prvostepeno rešenje koje je pobijanim rešenjima potvrđeno, ne sadrže niti jedan navod kojim se obrazlaže zbog čega je značaj pritvorskog razloga iz čl. 211 st. 1. tač. 4. ZKP i dalje takav, da je javni interes da okrivljeni i dalje bude u pritvoru jači od njegovog prava da ne bude lišen slobode pre pravnosnažnosti presude".

Primenjujući kriterijume navedene za postupak analiziranja povrede člana 31. stav 1. Ustava na konkretni slučaj, Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Nišu osporena rešenj a zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporen im odlu kama ar gumentovano obrazložio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka . Ustavni sud je našao da su osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud takođe konstatuje da se tri osporena rešenja među sobom dovoljno razlikuju, da Apelacioni sud u Nišu nije pristupio ponavljanju istovetnih navoda po automatizmu i da je obrazloženje svakog od osporenih rešenja u skladu sa postavljenim zahtevima ograničavanja slobode i bezbednosti po odredbi člana 31. Ustava.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe ,,da u konkretnom slučaju nisu ispunjena dva od tri uslova za postojanje pritvorskog razloga, te da se pritvor protiv podnosioca produžava po automatizmu, na osnovu obrazloženja pritvorskog razloga koje je dato u rešenju kojim je inicijalno određen pritvor, te da sud prilikom daljeg produžavanja pritvora po osnovu razloga iz čl. 211 stav 1. tačka 4) ZKP nije navodio konkretne činjenice i okolnosti iz kojih bi proizilazilo da je nasupilo uznemirenje javnosti, te da takvo uznemirenje ugr ožava vođenje krivičnog postupka".

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta trajanja i produžavanja pritvora, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razlog zbog kojeg je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se dužina trajanja pritvora (koji je do momenta izjavljivanja poslednje dopune ustavne žalbe trajao godinu dana ), objektivno ne može smatrati nerazumno dugom. Takođe Ustavni sud ukazuje da je celokupan krivični postupak okončan u razumnom roku, te da je prvostepena presuda doneta 17. juna 2015. godine, dakle dva meseca od podnošenja druge dopune ove ustavne žalbe, a da je drugostepeni postupak u ovoj krivičnopravnoj stvari okončan 3. novembra 2015. godine.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporen im rešenj ima nave o relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatra o da je zadržavanje okrivljen og u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređen o prav o podnosioca zajemčeno članom 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio u ovom delu ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Što se tiče tvrdnji podnosioca ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. S obzirom na izneto, Ustavni sud je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić