Odluka Ustavnog suda o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Dosuđeni iznosi naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nisu adekvatni, te se podnositeljkama utvrđuje pravo na veći iznos.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11736/2020
30.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. K . iz sela Manojlovce kod Leskovca , V. S . iz sela Mrštane kod Leskovca i O . M . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 505/20 od 6. oktobra 2 020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje .

2. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 242/20 od 7. oktobra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

3. Usvaja se ustavna žalba O. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 335/20 od 7. oktobra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republ ike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo M. K . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 505/20 od 6. oktobra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo V. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 242/20 od 7. oktobra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo O. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 335/20 od 7. oktobra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz sela Manojlovce kod Leskovca i ostala lica navedena u uvodu i izre ci su, 26. novembra 2020. godine, preko punomoćnika I . P, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu izjavila ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Leskovcu navedenih u tač. 1. do 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnositeljki ustavnih žalbi radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 500 evra – za M . K . i O . M . i 450 evra - za V. S, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznosi dosuđen i osporenim presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnositeljki n a suđenje u razumnom roku ne mogu predstavljati adekvatnu nak nadu za povredu navedenog prava. U vezi sa tim, navedeno je da je u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, u istoj pravnoj situaciji, dosuđivan veći iznos naknade nematerijalne štete. Pored toga, podnositeljke su istakle i povredu prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, zbog propusta suda da namiri njihova potraživanja iz radnog odnosa utvrđena u stečajnom postupku protiv dužnika koji ima pretežan društveni kapital.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, poništi osporene presude Višeg suda u Leskovcu i podnositeljkama dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra, kao i da utvrdi da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu. Zbog povrede prava na imovinu istaknut je i zahtev za naknadu materijalne štete u visini potraživanja koja su podnositeljkama priznata u stečajnom postupku. Takođe, postavljen je zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni su prigovori podnositeljki ustavnih žalbi, te je utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „Z .“ Leskovac u predmetu St. 38/10, a u kome su podnositeljke prijavile svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da podnositeljkama na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos od po 500 evra – za M. K . i O . M . i 450 evra - za V . S , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev podnositeljki preko dosuđenog do traženog izn osa od po 700 evra odbijen.

4. Odlučujući o ustavnim žalbama izjavljenim protiv presuda Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 3. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnositeljki o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima da je visina novčanog obeštećenja koje im je dosuđeno zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljki, a koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljkama ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 3. izreke (kojima im je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 38/10 pravnosnažno dosuđen iznos od po 500 evra – za M. K . i O . M . i 450 evra - za V . S , u dinarskoj protivvrednosti) povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. do 3 . izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavnih žalbi, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 4. do 6. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za i znose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnositeljkama utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavnih ža lbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavne žalbe odbacio, kao u drugom delu tač. 1. do 3. izreke.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama u delu u kom e je istaknuta povreda prava na imovinu, iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10, Ustavni sud je imao u vidu da je rešenjima Privrednog suda u Leskovcu podnositeljkama ustavnih žalbi, kao predlagačima , utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, po prigovoru koji je radi ubrzavanja stečajnog postupka podnet u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U vezi sa tim, Ustavni sud, dalje, konstatuje da je odredbom člana 31. navedenog zakona predviđeno da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnositeljke ustavnih žalbi pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristi le sva z akonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odbacio ustavne žalbe u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. do 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žalbi , Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti