Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko pet godina. Sud je utvrdio da je trajanje postupka opravdano zbog nedostupnosti svedoka, stranih državljana, i insistiranja odbrane na njihovom saslušanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1174/2008
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radivoja Šćekića iz Samarinovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radivoja Šćekića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Negotinu u predmetu K. 11/08, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radivoje Šćekić iz Samarinovca, preko punomoćnika Ivice Radonjića, advokata iz Negotina, podneo je Ustavnom sudu 6. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije, kao i prava na naknadu štete zajemčenog članom 35. stav 2. Ustava, u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Negotinu u predmetu K. 11/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je postupak vođen „uz puno propusta i nedostataka, što je dovelo i do dva ukidanja prvostepenih presuda..., a sve to, naravno, i do nedopustivog odugovlačenja istog postupka... a što je dovelo do konačnog odustanka tužioca od daljeg krivičnog gonjenja. Za svo to vreme, podnosilac je trpeo velike štetne posledice, budući da je, kao radnik MUP-a, drastično profesionalno derogiran... dve godine proveo na nižem radnom mestu..., a uz to su njegova čast i ugled teško narušeni...“. Predložano je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi da su podnosiocu uskraćena navedena ljudska prava i slobode, odredi „da se uklone štetne posledice“ i da mu se naknadi šteta u iznosu od „najmanje 2.000.000 dinara“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Negotinu K. 11/08 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Istražni sudija Okružnog suda u Negotinu doneo je 25. februara 2003. godine rešenje o sprovođenju istrage Ki. 5/03 protiv podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. KZRS, a Okružni javni tužilac je 18. marta 2003. godine pred Okružnim sudom u Negotinu protiv podnosioca podigao optužnicu Kt. 9/2003. Nakon sprovedenog prvostepenog postupka, Okružni sud u Negotinu je svojom presudom K. 3/03 od 8. avgusta 2003. godine podnosioca oglasio krivim za krivično delo primanje mita i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, izrekavši mu i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva u trajanju od jedne godine.

Rešavajući o izjavljenim žalbama, Vrhovni sud Srbije je 26. aprila 2005. godine doneo rešenje Kž. 1215/04 kojim je žalbe uvažio, ožalbenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Razlog ukidanja prvostepene presude bila je povreda odredbe člana 24. stav 1. ZKP, jer je veće prvostepenog suda sudilo u nepropisnom sastavu od troje, umesto petoro sudija.

U 2005. i 2006. godini sud je pokušavao da održi glavni pretres, međutim nije uspevao s obzirom na činjenicu da su dvojica oštećenih rumunski državljani koji žive u Rumuniji i koji su bili nedostupni našim pravosudnim organima. Kako se oštećeni nisu odazivali pozivima postupajućeg suda, a podnosilac i njegov branilac su i dalje insistirali na njihovom ponovnom saslušanju, sud je nastojao da obezbedi njihovo neposredno saslušanje na glavnom pretresu dostavom poziva zamolnim putem preko nadležnih državnih organa Srbije i Rumunije. Na glavnom pretresu održanom 31. oktobra 2006. godine postupajući sud je, i pored insistiranja odbrane da se oštećeni ponovo pozovu i saslušaju, doneo rešenje da se oštećeni ne saslušavaju neposredno, već da se pročitaju njihovi iskazi iz istrage i sa glavnog pretresa održanog u ranije sprovedenom postupku, nakon čega je doneo presudu K. 40/05 kojom je podnosioca oglasio krivim za krivično delo primanja mita iz člana 254. stav 1. KZRS i izrekao mu uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Vrhovni sud Srbije je, rešavajući o žalbi podnosioca i njegovog branioca protiv prvostepene presude, doneo 30. oktobra 2007. godine rešenje Kž. 1149/07 kojim je prvostepenu presudu još jednom ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. Prvenstveni razlog ukidanja prvostepene presude bila je nerazumljivost njene izreke i nedostatak opisa službene radnje koju okrivljeni kao policajac nije izvršio a morao ju je izvršiti, a koja čini biće krivičnog dela.

U ponovnom postupku, u predmetu K. 11/08, Okružni sud u Negotinu je opet pokušao da obezbedi prisustvo oštećenih rumunskih državljana, radi njihovog saslušanja, i da održi glavni pretres koji je započeo 4. septembra 2008. godine ali ga nije dovršio zbog odustanka Okružnog javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenog, pa je postupajući sud istog dana rešenjem obustavio krivični postupak.

Posebnim rešenjem K. 11/08 od 10. septembra 2008. godine Okružni sud u Negotinu je podnosiocu dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 334.600,00 dinara.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.).

Odredbom člana 168. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 i 49/07), važećim u vreme vođenja osporenog postupka, bilo je propisano da se u slučajevima koji nisu predviđeni ovim zakonikom dostava obavlja po odredbama koje važe za parnični postupak, a odredbom člana 130. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), takođe važećim u vreme vođenja postupka, da će se, kad dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uživaju imunitet, dostavljanje izvršiti diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili u zakonu (član 141) nije što drugo određeno.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnot Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je na snagu stupio Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je, u skladu sa svojom izgrađenom sudskom praksom, ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Okružnog suda u Negotinu Ki. 5/03 od 25. februara 2003. godine, a obustavljen je rešenjem Okružnog suda u Negotinu K. 11/08 od 4. septembra 2008. godine, odnosno da je trajao nešto preko pet i po godina.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje jedino prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih pravnih i činjeničnih pitanja. Međutim, nedostupnost sudu oštećenih rumunskih državljana i insistiranje podnosioca i njegovog branioca na njihovom ponovnom neposrednom saslušanju, u najvećoj meri je doprinelo trajanju ovog postupka. Naime, prvostepeni sud je prvu presudu, u postupku u kome su oštećeni rumunski državljani na glavnom pretresu saslušani, doneo nakon šest meseci od pokretanja krivičnog postupka. Drugu prvostepenu presudu sud je doneo nakon godinu i po dana od ukidanja prethodne prvostepene presude, u kom periodu je Okružni sud u Negotinu najviše vremena utrošio pokušavajući da oštećenima dostavi zamolnim putem pozive za glavni pretres. U drugi put ponovljenom postupku, prvostepeni sud je započeo glavni pretres nakon nepunih godinu dana od ukidanja prethodne presude. I ovaj period je, uglavnom, protekao u pokušajima pozivanja oštećenih radi njihovog neposrednog saslušanja na glavnom pretresu. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud postupao u okviru svojih zakonskih obaveza i dinamikom koja je u datim okolnostima bila prihvatljiva, imajući u vidu preduzete radnje i činjenicu da su oštećeni strani državljani kojima su pozivi morali biti dostavljeni u inostranstvu preko nadležnih državnih organa dve zemlje, u diplomatskoj proceduri koja, sama po sebi, zahteva određeno vreme.

Podnosilac ustavne žalbe je, svojim insistiranjem na ponovnom neposrednom saslušanju oštećenih, uslovio usporeno postupanje suda i njegovo iscrpljivanje neuspešnim pozivanjem oštećenih. Međutim, kako je ovakav predlog okrivljenog i njegovog branioca bio legitiman i usmeren u interesu njegove odbrane, ova okolnost se ne može uzeti kao skrivljeni doprinos suda ili podnosioca dužem trajanju osporenog krivičnog postupka.

Priroda zahteva o kome se u krivičnom postupku odlučivalo, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe policajac, predstavljala je za podnosioca u statusnom, moralnom i materijalnom pogledu vrlo važno pitanje.

S obzirom na sve navedeno, po oceni Ustavnog suda, trajanje osporenog krivičnog postupka može se pripisati, pre svega, višekratnom nastojanju postupajućeg suda da na glavnom pretresu ponovi izvođenje dokaza saslušanjem nedostupnih stranih državljana, na čemu je upravo odbrana istrajavala, kao i činjenici da je prvostepena presuda dva puta ukidana, zbog čega je bilo razumljivo nastojanje prvostepenog suda da se oštećeni saslušaju još jednom neposredno, kako bi se konačno utvrdili svi elementi bitni za odlučivanje o postojanju ili nepostojanju krivičnog dela i krivice na strani okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da se ukupno trajanje predmetnog sudskog postupka objektivno ne može smatrati nerazumno dugim i da u postupku koji se osporava ustavnom žalbom nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Iz istih razloga, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno ni posebno pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja zajemčeno odredbom člana 33. stav 6. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede posebnih prava okrivljenog odbio.

6. U vezi sa navodima podnosioca ustavne žalbe da mu je u krivičnom postupku povređeno pravo na naknadu štete zajemčeno članom 35. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe odlučivano o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, a ne o njegovom zahtevu za naknadu štete. Zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada suda ili drugog državnog organa može se ostvariti u parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se ovi navodi podnosioca ratione materiae ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom prava na čiju se povredu poziva, pa je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u navedenom delu odbacio jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti