Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog oglašavanja mesne nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu, smatrajući da nije povređeno pravo na pravično suđenje u razumnom roku. Sudovi su ispravno, brzo i u skladu sa zakonom utvrdili mesnu nenadležnost u izvršnom postupku, a podnosilac je doprineo dužini postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1175/2008
23.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Markovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubomira Markovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 1897/08 od 28. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Gornjem Milanovcu Gž 1458/08 od 10. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Marković iz Gornjeg Milanovca podneo je Ustavnom sudu 10. oktobra 2008. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da se Opštinski sud u Gornjem Milanovcu osporenim rešenjem I 1897/08 od 28. jula 2008. godine oglasio mesno nenadležnim, iako je podnosilac ustavne žalbe uz predlog za izvršenje dostavio nepobitne dokaze iz kojih jasno proizlazi da Republika Srbija u Gornjem Milanovcu ima finansijsku ekspozituru preko koje prima naloge građana za uplatu taksi i poreza u gotovom novcu, a koje dokaze ovaj sud u obrazloženju rešenja nije pomenuo. Ovo rešenje potvrđeno je od strane Okružnog suda u Gornjem Milanovcu. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporena rešenja u suprotnosti sa dokazima dostavljenim uz predlog za izvršenje i žalbu, te da takvo ''proizvoljno suđenje koje se isključuje sa sadržinom dokaza nije pravično''. Navodi da je posledica proizvoljnog odlučivanja nezakonito i neopravdano odugovlačenje postupka prinudnog izvršenja pravosnažne odluke suda, jer je obaveza državnih organa da pravosnažne odluke izvršavaju u kratkom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajamčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i ustavnom žalbom pobijane sudske odluke i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove pravne stvari:
Pravosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P 306/08 od 27. maja 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija da podnosiocu ustavne žalbe plati 5.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. avgusta 2006. godine do isplate, kao i troškove spora u iznosu od 21.900,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude.
Podnosilac ustavne žalbe je 25. jula 2008. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu podneo predlog za izvršenje presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P 306/08 od 27. maja 2008. godine.
Opštinski sud u Gornjem Milanovcu se osporenim rešenjem I 1897/08 od 28. jula 2008. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje po podnetom predlogu i odredio da se spisi predmeta dostave Opštinskom sudu u Kragujevcu, kao mesno nadležnom sudu, a po pravosnažnosti ovog rešenja. U obrazloženju rešenja se navodi da Narodna banka Srbije vodi račun izvršnog dužnika, a da je organizacionom šemom Narodne banke predviđeno da ona ima sedište u Beogradu i filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu, iz čega proizlazi da Narodna banka, kod koje se vodi konsolidovani račun dužnika, nema ni sedište, niti organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Sud je primenom odredbe člana 196. Zakona o izvršnom postupku utvrdio da je u konkretnom slučaju za izvršenje nadležan Opštinski sud u Kragujevcu, jer je za podnosioca ustavne žalbe povoljnije da svoje potraživanje ostvaruje kod tog suda, nego u Beogradu.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 1897/08 od 28. jula 2008. godine izjavio žalbu, u kojoj je naveo da Uprava za trezor, kod koje se vodi račun Republike Srbije, ima svoju ekspozituru u Gornjem Milanovcu, a kao dokaz je dostavio nalog za uplatu takse i nalog za uplatu poreza.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž 1458/08 od 10. septembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 1897/08 od 28. jula 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je: da izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 3. stav 2.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika (član 196.).
Zakonom o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – ispr. dr. zakona, 85/06 i 86/06 – ispravka) propisano je: da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti (član 2. tačka 6); da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, a da se novčana sredstva budžeta deponuju na konsolidovani račun trezora (član 8. st. 1. i 2.).
Zakon o Narodnoj banci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 72/03, 55/04 i 85/05) propisuje: da je sedište Narodne banke Srbije u Beogradu (član 5. stav 3.); da Narodna banka može obrazovati filijale (član 7. stav 1.); da je aktom o organizaciji Narodne banke Srbije predviđeno da Narodna banka Srbije ima filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava kojom se garantuje pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da su o predlogu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P 306/08 od 27. maja 2008. godine odlučivali Ustavom i zakonom ustanovljeni organi i da su nadležni sudovi postupali i o podnetom predlogu odlučivali u granicama ovlašćenja propisanih zakonom. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni izvršni postupak vođen na način kojim je podnosiocu bilo omogućeno pravo na pravično suđenje.
Analizirajući dužinu trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak izvršenja pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe 25. jula 2008. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 28. jula 2008. godine, a da je po žalbi izjavljenoj 1. avgusta 2008. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 10. septembra 2008. godine. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak pred nadležnim sudovima je trajao nešto više od mesec dana.
Ustavni sud je stanovišta da se postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, već naprotiv, sudovi su osporene odluke doneli bez odlaganja i pravovremenim i efikasnim postupanjem preduzeli sve neophodne zakonske mere kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite.
Ustavni sud je ocenio da je upravo podnosilac ustavne žalbe, kao predlagač, u postupku izvršenja pravosnažne sudske odluke doprineo dužini trajanja ovog postupka, iz razloga što je predlog za izvršenje podneo mesno nenadležnom sudu. Pretpostavka je da se stranka mora obratiti mesno nadležnom sudu za odlučivanje po njenom zahtevu. U tom smislu, Sud je stanovišta da se odugovlačenje postupka ne može pripisati postupajućim sudovima u izvršnom postupku.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nema povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog oglašavanja mesne nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti