Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom naknade troškova postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka o troškovima parničnog postupka. Utvrđeno je da su sudovi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za svoju odluku o visini nužnih troškova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Simića i Radmile Simić, oboje iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Momčila Simića i Radmile Simić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 719/08 od 20. marta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 661/09 od 29. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Simić i Radmila Simić, oboje iz Novog Pazara su 24. juna 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Mare Popović iz Novog Pazara, izjavili ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 719/08 od 20. marta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 661/09 od 29. maja 2009. godine.
Ustavnom žalbom se označena presuda opštinskog suda osporava u delu kojim je obavezan tuženi - Ministarstvo rada i socijalne politike da podnosiocima ustavne žalbe, koji su u sporu imali svojstvo tužilaca, naknadi troškove postupka u iznosu od 11.001,00 dinara, dok se u celini osporava navedeno rešenje okružnog suda, kojim je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv ovog dela prvostepene presude. Podnosioci smatraju da su sudovi prilikom odlučivanja o troškovima postupka zasnovali svoje odluke na pogrešnoj primeni odredaba čl. 149, 150, 151. i 159. Zakona o parničnom postupku i tako priznali podnosiocima ustavne žalbe samo troškove na ime sastava tužbe i zastupanja na jednom ročištu, propustivši da im dosude troškove preciziranja tužbenog zahteva, a koji zahtev su oni mogli da postave tek nakon što su dobili odgovor na tužbu od tuženog. Na ovaj način je, po mišljenju podnosilaca ustavne žalbe, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu zajemčeno članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije. Predložili su da Ustavni sud poništi osporene odluke i da obaveže Republiku Srbiju da podnosiocima naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede ustavnih prava, kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene odluke i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 719/08 od 10. marta 2009. godine, stavom drugim, obavezan je tuženi Ministarstvo rada i socijalne politike da tužiocima (podnosiocima ustavne žalbe) solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 11.001,78 dinara. U obrazloženju presude, u delu koji se odnosi na troškove postupka, navedeno je da je odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 149. Zakona o parničnom postupku i da se odnosi na nužne troškove koje su tužioci imali za sastavljanje tužbe od strane advokata, za zastupanje od strane advokata na jednom ročištu i troškove koje su imali na ime takse za tužbu i odluku suda.
Protiv navedene presude podnosioci ustavne žalbe su izjavili žalbu, kojom su osporili deo presude koji se odnosi na troškove postupka. Rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 661/09 od 29. maja 2009. godine žalba je odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je: da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo; da je prvostepeni sud nakon priznanja tužbenog zahteva od strane punomoćnika tuženog doneo presudu na osnovu priznanja i odlučio o troškovima postupka; da su neosnovani navodi tužioca da je tuženi u obavezi da im isplati troškove postupka u iznosu od 17.498,00 dinara, jer iz spisa predmeta nesumnjivo proizlazi da je tužilac imao troškove koji su bili nužni i neophodni, ali ne i troškove koje punomoćnik tužilaca zahteva, zbog čega je tuženi dužan da tužiocima naknadi troškove postupka u smislu čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, kako je to pravilno prvostepeni sud odmerio i dosudio.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, kao i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58.).
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano: da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1.); da o naknadi troškova sud odlučuje na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja, da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu i da je zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči, kao i da će o zahtevu za naknadu troškova sud odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom (član 159. st. 1, 2, 3. i 4.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je nakon sprovedenog postupka našao da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje. Ovo stoga što je Ustavni sud utvrdio da su osporene akte doneli zakonom ustanovljeni organi sudske vlasti, u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama važećeg procesnog zakona, kao i da osporeni akti sadrže ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima se doneta odluka zasniva. Naime, prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocima - ovde podnosiocima ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 150. stav 1. Zakona o parničnom postupku, naknadi parnične troškove koji su bili potrebni radi vođenja postupka. Polazeći od svog ovlašćenja sadržanog u navedenoj zakonskoj odredbi, postupajući sud je cenio da je u konkretnom slučaju tuženi priznao tužbeni zahtev, pa je tužiocima dosudio one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Po oceni Ustavnog suda, prvostepeni sud, a potom i drugostepeni sud u postupku u kome je utvrdio neosnovanost žalbe, dali su ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima su zasnovali svoje odluke, dok su suprotni navodi podnosilaca ustavne žalbe izraz njihove subjektivne ocene o tome koji su troškovi bili nužni i potrebni za vođenje konkretne parnice.
Saglasno iznetoj oceni, te činjenici da je podnosiocima ustavne žalbe bilo omogućeno da korišćenjem svojih procesnih prava učestvuju u postupku, preduzimaju zakonom dopuštene radnje i ulažu pravne lekove, Ustavni sud je utvrdio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu prava na imovinu, već povredu ovog prava smatraju posledicom povrede prava na pravično suđenje. Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio da osporenim aktima podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, to je ocenjeno da nema osnova za tvrdnju podnosilaca ustavne žalbe o povredi Ustavom garantovanog prava na imovinu.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom naknade troškova postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti