Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za naknadu štete trajao je devet godina i pet meseci, što je ocenjeno kao nerazumno dugo. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1175/2011
14.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bore Rajića iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bore Rajića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 306/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bora Rajić iz Sremske Mitrovice je 15. marta 2011. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 306/08.

Podnosilac smatra da su mu zbog desetogodišnjeg trajanja osporenog postupka i stava zauzetog u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1990/10 od 11. novembra 2010. godine povređena navedena ustavna prava. U prilog iznetom, podnosilac ističe da je na osnovu presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 183/09 od 10. septembra 2009. godine od Republičke direkcije za robne rezerve na ime naknade štete naplatio iznos od 3.393.868,00 dinara, koji je dužan da vrati, budući da je pomenutom revizijskom presudom utvrđeno da na strani Direkcije ne postoji solidarna odgovornost sa preduzećem "Agrosrem" (koje je u međuvremenu otišlo u stečaj), za štetu koju je pretrpeo. S tim u vezi navodi da mu je povređeno pravo na zakonitost tj. pravo na sigurnost u poverenje u pravni stav najviše sudske instance, jer je revizijski sud u predmetnom postupku doneo dve suprotne odluke po pitanju solidarne odgovornosti Direkcije - Rev. 2899/07 i Rev. 1990/10. Pored toga, ističe da mu je zbog neokončavanja postupka u okviru razumnog roka onemogućeno da naplati štetu od preduzeća koje je otišlo u stečaj i da mu je zbog toga pričinjena materijalna šteta u visini iznosa koji je dužan da vrati Direkciji. Predlaže da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i traži da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz izveštaja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici VIII Su. 32/13 od 8. oktobra 2013. godine (dostavljenog umesto traženih parničnih spisa koje sud nije mogao da pronađe u arhivi) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac Bora Rajić, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 4. juna 2001. godine, podneo Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tuženih TP "Agrosrem" a.d. iz Sremske Mitrovice i Republike Srbije - Dirkcija za robne rezerve, radi naknade štete u vidu izgubljene dobiti.

Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1162/06 od 26. jula 2007. godine potvrđena je presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1046/05 od 21. marta 2006. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Navedene presude ukinute su rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2899/07 od 5. marta 2008. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje sa nalogom da se u ponovnom postupku oceni pravo tužioca na naknadu štete u vidu izmakle koristi u skladu sa kriterijumima iz čl. 262. do 269. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugu po redu prvostepenu presudu P. 306/08, kojom je odbijen glavni tužbeni zahtev a delimično usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca i tuženi solidarno obavezani da mu na ime naknade štete isplate određeni novčani iznos sa kamatom, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je doneo 18. novembra 2008. godine.

Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovci Gž. 183/09 od 10. septembra 2009. godine, navedena prvostepena presuda je preinačena u odbijajućem delu eventualnog tužbenog zahteva tako što su tuženi obavezani da tužiocu solidarno isplate iznos od još 46.685,07 dinara na ime naknade štete sa kamatom, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1990/10 od 11. novembra 2010. godine preinačene su odluke nižestepenih sudova u delu kojim je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev tužioca i odlučeno o troškovima postupka, tako što je u odnosu na tuženu Republiku Srbiju - Direkciju za robne rezerve tužbeni zahtev odbijen. Istom presudom tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici 4. juna 2001. godine i da je okončan donošenjem revizijske presude Rev. 1990/10 od 11. novembra 2010. godine.

Ustavni sud ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe. Ocena uticaja svakog od ovih činilaca na vremensko trajanje konkretnog parničnog postupka određuje da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Međutim, u konkretnom slučaju, nije bilo moguće ispitati ponašanje podnosioca i postupanje nadležnih sudova, s obzirom na to da prvostepeni parnični sud nije mogao da pronađe tražene parnične spise i da ih dostavi Ustavnom sudu. Ono što se može zaključiti na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu (odluka donetih tokom postupka) jeste da je prva prvostepena presuda doneta pet godina nakon podnošenja tužbe, kao i to da se ne radi o naročito složenom sporu s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti i obimnost sprovedenog dokaznog postupka.

Imajući u vidu da je osporeni parnični postupak trajao devet godina i pet meseci, da je prva prvostepena presuda doneta pet godina posle podnošenja tužbe, te da se nije radilo o složenom postupku, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog roka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnosioca u delu kojim se ističe povreda prava na pravnu sigurnost kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da se Vrhovni sud Srbije u svom rešenju Rev. 2899/07 od 5. marta 2008. godine, donetom u toku trajanja osporenog postupka, nije izjašnjavao o solidarnoj odgovornosti tuženih, već je zbog pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukinuo odluke nižestepenih sudova sa nalogom da se u ponovnom postupku pravo tužioca na naknadu štete u vidu izmakle korist ceni u skladu sa kriterijumima iz čl. 262. do 269. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu da navodi podnosioca ne odgovaraju činjenicama, to Sud nalazi da se takvi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Polazeći od toga da podnosilac nije dostavio dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša. B. Slijepčević

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti