Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za utvrđivanje poreza na imovinu. Postupak, koji traje skoro devet godina uz višestruka ukidanja odluka, neopravdano je dug.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11753/2021
28.09.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Beograda – Sekretarijat za javne prihod e – Odeljenje Novi Beograd u predmetu broj XXVI-01-436-14/383 pon.pos./2017-013 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. V . na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 16. avgusta 2021. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Beograda – Sekretarijat za javne prihode – Odeljenje Novi Beograd broj XXVI-01-436-14/383 pon.pos./2017-013.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala na nerazumno d ugo trajanje postupka i postavila je zahtev za naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne ž albe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta prvostepenog organa uprave, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za finansije – Uprava javnih prihoda grada Beograda – Sektor javnih prihoda za područje gradskih opština – Odeljenje Novi Beograd broj I-02-436-1/38642/2014-013 od 11. aprila 2014. godine podnositeljki je, kao poreskom obvezniku, utvrđen porez na imovinu za 2014. godinu, u iznosu od 4.322,19 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 10. decembra 2014. godine izjavila žalbu, koja je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Beograd broj 300-436-05-00082/2015-I1000 od 24. marta 2015. godine, odbijena kao neosnovana.

Podnositeljka je 8. maja 2015. godine, protiv navedenog konačnog upravnog akta podnela tužbu , koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 7098/15 od 6. oktobra 2017. godine, poništeno je drugostepeno rešenje , sa obrazloženjem da je upravni organ bio dužan da obrazloži koje su to promenjene okolnosti, u konkretnom slučaju, dovele do uvećanja poreske obaveze tužilje i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Ministarstvo finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd, kao nadležni drugostepeni organ, postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda U. 7098/15, je rešenjem broj 436-05-03784/ 2017-39 od 1. novembra 2017. godine poništio rešenje prvostepenog organa od 11. aprila 2014. godine, nalažući prvostepenom organu da donese odluku saglasno pravnom stavu iznetom u navedenoj presudi Upravnog suda, uz proveru svih dokaza, podataka i okolnosti na osnovu kojih će utvrditi stvarno činjenično stanje, obrazlažući u kome procentu je porez za 2014. godinu uvećan u odnosu na 2013. godinu i navesti razloge za to.

U ponovnom postupku, rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za javne prihode – Odeljenje Novi Beograd broj XXVI-01-436-14/383 pon.pos./2017-013 od 25. decembra 2017. godine, podnositeljki ustavne žalbe, kao poreskom obvezniku, utvrđen je porez na imovinu za 2014. godinu u iznosu od 4.332,19 dinara.

Podnositeljka je 22. januara 2018. godine izjavila žalbu, koja je r ešenjem Ministarstva finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd broj 436-05-02189/2018-39 od 11. jula 2018. godine odbijena kao neosnovana.

Podnositeljka je 3. avgusta 2018. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podnela tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 14310/18 od 22. jula 2021. godine, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen Ministarstvu finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd, kao nadležnom organu, na ponovno odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („ Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka ( član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok ( član 174.).

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Beograda – Sekretarijat za javne prihode – Odeljenje Novi Beograd u predmetu broj XXVI-01-436-14/383 pon.pos./2017-013 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu da li je podnositeljki povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo merodavan period od 10. decembra 2014. godine, kada je podnositeljka izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja . Ustavni sud ističe da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak do sada traje skoro devet godina.

Navedeno trajanje postupka može ukazivati da prevazilazi standard odlučivanja u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno upravnog suda, broja donetih odluka, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je ona propustila da u roku podnese žalbu protiv rešenja prvostepenog organa broj I-02-436-1/38642/2014-013 od 11. aprila 2014. godine, ali da time nije značajno produžen predmetni postupak. Naime, podnositeljka je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu 10. decembra 2014. godine, koju je iako neblagovremeno podnetu, prvostepeni organ uzeo u razmatranje i ocenu, a drugostepeni organ, zbog utvrđivanja stvarnog činjeničnog stanja, takođe uzeo u razmatranje i ocenjivanje. Ustavni sud konstatuje da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju organa uprave kako bi podnositeljka u cilju bržeg okončanja postupka mogla da koristi procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave .

Ispitujući postupanje organa uprave, odnosno suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su za skoro devet godina u predmetnom postupku donete dve odluke prvostepenog organa uprave, tri rešenja nadležnih drugostepenih organa , te da su vođena dva upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine , broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije , broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud o tužbi podnetoj 3. avgusta 20 18. godine odlučio nakon skoro od tri godine, u drugom po redu upravnom sporu u ovoj upravnoj stvari. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom sluča ju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i značaj istaknutog prava za podnositeljku. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za po vredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i Upravnog suda .

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti