Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Privrednog suda. Sud je proizvoljno odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, pogrešno smatrajući postupak okončanim samo zato što je predmet ustupljen javnom izvršitelju na sprovođenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća u postupku po ustavnoj žalbi S. M . Preduzetnik … Kragujevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . Preduzetnik … Kragujevac i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 I. 16/20 od 30. oktobra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kragujevcu R4 I. 16/20 od 30. oktobra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu I Iv. 975/16.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . Preduzetnik … Kragujevac je, 26. novembra 2020. godine, preko punomoćnika M . N, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kragujevcu R4 I. 16/20 od 30. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njen prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, te da je pogrešna ocena Privrednog suda u Kragujevcu da se radi o okončanom predmetu, jer je predmet samo ustupljen javnom izvršitelju radi sprovođenja izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i utvrdi podnositeljki pravo na naknadu nematerijalne štete i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je, 12. oktobra 2020. godine, Privrednom sudu u Kragujevcu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu I Iv. 975/16, ističući da se predmet trenutno nalazi pred javnim izvršiteljem D. Č . iz Kragujevca, radi sprovođenja izvršenja i da se izvršenje sada vodi pod brojem I Iv. 546/16.

Privredni sud u Kragujevcu je 30. oktobra 2020. godine doneo osporeno rešenje R4 I. 16/20, kojim je: u stavu prvom izreke odbacio prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu I Iv. 975/16; u stavu drugom izreke oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem D. Č . u predmetu I Iv . 546/16; u stavu trećem izreke odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka pred navedenim javnim izvršiteljem. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je sud uvidom u spise predmeta utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 15. decembra 2016. godine podnela predlog za izvršenje po kome je doneto rešenje o izvršenju dana 21. decembra 2016. godine, kojim je određeno da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj D. Č . iz Kragujevca; da je to rešenje dostavljeno javnom izvršitelju 5. aprila 2017. godine i da je isto pravnosnažno, te da iz stanja u spisima predmeta sledi da je postupak koji je vođen pred tim sudom u predmetu I Iv. 975/16 pravnosnažno okončan; da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča; da je imajući u vidu citiranu odredbu, te činjenicu da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet 12. oktobra 2020. godine, sud ocenio da se o prigovoru ne može meritorno odlučivati, jer se radi o okončanom izvršnom postupku; da se ovaj sud. imajući u vidu da odlučivanje o prigovoru radi ubrzavanja postupka pred javnim izvršiteljem nije u sudskoj nadležnosti, oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje po prigovoru predlagača radi ubrzavanja postupka pred javnim izvršiteljem D. Č . u predmetu I Iv. 546/16, pa je isti i odbacio, odlučujući kao u izreci.

Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da se izvršni postupak, povodom koga je doneto osporeno rešenje, vodi protiv izvršnog dužnika Ž. „R .“ Kragujevac.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (čl. 32. st. 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (čl. 36. st. 2.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporava rešenje Privrednog suda u Kragujevcu R4 I. 16/20 od 30. oktobra 2020. godine sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje , Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavnom žalbom osporeno rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu I Iv. 975/16, a nastavljen pred javnim izvršiteljem D. Č . iz Kragujevca u predmetu I Iv. 546/16. Ustavni sud je utvrdio da je Privredni sud u Kragujevcu prilikom donošenja osporenog rešenja R4 I. 16/20 od 30. oktobra 2020. godine posmatrao kao odvojene postupke koji se vode pred izvršnim sudom i javnim izvršiteljem, ceneći dozvoljenost prigovora u odnosu na svaki postupak ponaosob. Postupajući sud je ocenio da je nedozvoljen prigovor radi ubrzavanja postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu I Iv. 975/16, zato što se radi o okončanom izvršnom postupku, dok je istovremeno odbacio i prigovor radi ubrzavanja postupka pred pomenutim javnim izvršiteljem, nalazeći da sud prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije nadležan da ceni zakonitost postupanja javnog izvršitelja.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud nalazi da se Privredni sud u Kragujevcu u obrazloženju osporenog rešenja nije pozvao na konkretan pojedinačni akt o okončanju izvršnog postupka kako bi potkrepio ocenu o nedozvoljenosti prigovora podnositeljke ustavne žalbe. Takođe, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da je Privredni sud u Kragujevcu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka nedozvoljen. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Kragujevcu R4 I. 16/20 od 30. oktobra 2020. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu I Iv. 975/16, a nastavljen pred javnim izvršiteljem D. Č . iz Kragujevca u predmetu I Iv. 546/16, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Budući da je poništio osporeno rešenje i da će prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka biti predmet ponovnog odlučivanja Privrednog suda u Kragujevcu , Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnositeljke o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

7. Odlučujući o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je prethodno odredio da će se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava otkloniti poništajem osporenog rešenja . Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.