Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe o troškovima parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka o naknadi parničnih troškova. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je izrazio neslaganje sa primenom materijalnog prava, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milisava Bekčića iz sela Vržegrnci, grad Novi Pazar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milisava Bekčića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 729/08 od 20. marta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 662/09 od 29. maja 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milisav Bekčić iz sela Vržegrnci, grad Novi Pazar je 24. juna 2009. godine, preko Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 729/08 od 20. marta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 662/09 od 29. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da su osporene sudske odluke zasnovane na pogrešnoj primeni čl. 149-151. i člana 159. Zakona o parničnom postupku i bliže se iznose razlozi zbog kojih podnosilac smatra da je sud nepravilno odlučio kada je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe priznao samo troškove na ime sastava tužbe i zastupanja na jednom ročištu kao nužne troškove, a nije priznao troškove na ime preciziranja tužbenog zahteva i potom održanog ročišta, a trebalo je da mu prizna i te troškove. Predlaže se da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru i stav dva izreke osporene presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Novom Pazaru, te utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom u iznosu od 25.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona sledi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno označeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju navodi o njenoj povredi ili uskraćivanju. Samo formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe i priloga koji su uz nju dostavljeni, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo osporenu presudu na osnovu priznanja P. 729/08 od 20. marta 2009. godine, kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe u celosti i obavezao tuženog - Ministarstvo rada i socijalne politike da tužiocu na ime naknade štete za neisplaćenu dopunsku porodičnu invalidninu isplati iznos od 25.863 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28. jula 2008. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja, a u stavu drugom izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 8.498 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja. U obrazloženju presude prvostepeni sud je naveo razloge za svoju odluku kojom nije u potpunosti prihvatio zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova.

Rešavajući o žalbi podnosioca protiv prvostepene presude u delu odluke o troškovima parničnog postupka, Okružni sud u Novom Pazaru je doneo osporeno rešenje Gž1. 662/09 od 29. maja 2009. godine, kojim je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 729/08 od 20. marta 2009. godine. U obrazloženju rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru se konstatuje da u prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti povreda na koje se žalbom podnosioca ukazuje, te da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u izreci pobijane odluke. Takođe se navodi da je drugostepeni sud u celini prihvatio razloge date u obrazloženju odluke prvostepenog suda i daju se razlozi zbog kojih Okružni sud u Novom Pazaru smatra neosnovanim navode žalbe da su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 152. Zakona o parničnom postupku, već da je naknadu troškova trebalo utvrditi primenom čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, kako je to i učinio prvostepeni sud.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se ustavna žalba poziva. Istovremeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ponavlja osnovne razloge iznete u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud cenio pri donošenju osporene odluke. Na taj način se ustavnom žalbom od Ustavnog suda, u stvari, zahteva da kao instancioni sud ispita pravilnost i zakonitost osporenog rešenja o naknadi parničnih troškova.

Imajući u vidu da se podnetom žalbom od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka donetih u parničnom postupku, postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević