Odluka Ustavnog suda o troškovima parničnog postupka nakon ispunjenja zahteva

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv odluka o troškovima postupka. Podnositeljka nije opredeljeno navela troškove do zaključenja glavne rasprave, kako propisuje Zakon o parničnom postupku, zbog čega su sudovi pravilno odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Merside Sadović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Merside Sadović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 od 10. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 624/09 od 29. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mersida Sadović iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela 24. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 od 10. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 624/09 od 29. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da se prvostepena i drugostepena odluka zasnivaju na pogrešnoj primeni čl. 149. do 151. i člana 159. Zakona o parničnom postupku, pri odlučivanju o troškovima parničnog postupka; da je prvostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, iz razloga što je tuženi nakon podnošenja tužbe izvršio uplatu neuplaćenih doprinosa za sporni period; da je članom 151. Zakona o parničnom postupku predviđeno da je stranka dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi troškove protivnoj stranci koje je prouzrokovala svojom krivicom, ali su sudovi odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka; da je Okružni sud to opravdao time što troškovi parničnog postupka nisu opredeljeno navedeni, što „nije tačno“, jer su isti opredeljeno navedeni u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud poništi osporene presude i da joj naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede ustavnih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. jula 2008. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 10. februara 2009. godine, parnične stranke su se saglasile da se zaključi glavna rasprava, a da se van rasprave izvrši uvid u izveštaj Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o uplati doprinosa za tužilju za sporni period. Punomoćnik tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, je tražio troškove postupka za sastav tužbe i za zastupanje na ročištu po AT.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 10. februara 2009. godine doneo presudu P1. 523/08 kojom je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je traženo da se obaveže tuženi Savremena konfekcija „Raška“ iz Novog Pazara da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu za 11 meseci za 1979, 1980, 1981, 1982, 1983. i 1984. godinu, za devet meseci i 23 dana za 1990. godinu i 11 meseci i devet dana za 2004. godinu, kao neosnovan, a u stavu drugom izreke je odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U obrazloženju osporene prvostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je uvidom u izveštaj Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala u Novom Pazaru od 27. februara 2009. godine utvrđeno da je tuženi uplatio tužilji doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za sporne periode; da je odluka o troškovima postupka doneta saglasno članu 149. Zakona o parničnom postupku.

Podnositeljka ustavne žalbe, je 24. marta 2009. godine podnela žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 od 10. februara 2009. godine u delu odluke o troškovima postupka. Predložila je da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu u ožalbenom delu i obaveže tuženog da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.000,00 dinara (za sastav tužbe: 6.000,00 dinara; za pristup na održano ročište: 7.000,00 dinara; za sastav žalbe: 12.000,00 dinara).

Okružni sud u Novom Pazaru je 29. maja 2009. godine, odlučujući o žalbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, doneo presudu Gž1. 624/09 kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 od 10. februara 2009. godine u stavu drugom izreke. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza, cenjenih u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, izveo pravilan zaključak da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, jer punomoćnik tužilje do završetka glavne rasprave nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu, tim pre što je tužbeni zahtev tužilje odbijen u celini kao neosnovan.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 151. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da je stranka dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.

Odredbama člana 159. navedenog Zakona propisano je: da o naknadi troškova odlučuje su na određeni zahtev stranke bez raspravljanja (stav 1.); da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu (stav 2.); da je zahtev za naknadu troškova stranka dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči (stav 3.); da će o zahtevu za naknadu troškova sud odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom (stav 4.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Navod o povredi prava na pravično suđenje podnositeljka ustavne žalbe zasniva na tome da joj sud nije dosudio naknadu troškova parničnog postupka, iako je opredeljeno navela troškove parničnog postupka u prvostepenom postupku. Međutim, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe opredelila zahtev za naknadu troškova parničnog postupka tek u žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 od 10. februara 2009. godine, u delu odluke o troškovima postupka.

Pri odlučivanju o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka, sud najpre vodi računa da li je zahtev za naknadu blagovremeno istaknut. Naime, Zakon o parničnom postupku određuje procesni trenutak do koga zahtev može biti stavljen. Saglasno odredbi člana 159. stav 3. navedenog Zakona, zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči. Međutim, nije dovoljno da zahtev za naknadu troškova bude blagovremeno istaknut, već je potrebno i da stranka opredeljeno navede troškove postupka. To znači da u zahtevu treba da bude označen svaki iznos za koji stranka polaže pravo na naknadu i osnov po kome taj iznos traži.

Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe opredelila zahtev za naknadu troškova parničnog postupka tek u žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 523/08 od 10. februara 2009. godine, u delu odluke o troškovima postupka, Ustavni sud je ocenio da su sudovi pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za zaključak da svaka strana snosi svoje troškove postupka. Po nalaženju Ustavnog suda, sudovi su obrazložili svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to stanovište posledica proizvoljnog tumačenja i neprihvatljive primene materijalnog prava. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Podnositeljka ustavne žalbe takođe smatra da joj je osporenim presudama povređeno i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava. U vezi sa navodima o povredi ovog prava, podnositeljka se nije konkretno pozvala na neki od principa sadržanih u navedenom članu Ustava, već je povredu ovog prava vezala za ishod predmetne parnice. S obzirom na to da je Sud već dao svoju ocenu u delu koji se tiče prava na pravično suđenje, sledi i da navodi podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na imovinu nisu osnovani.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

7. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o troškovima parničnog postupka nakon ispunjenja zahteva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti