Odbačaj ustavne žalbe koja osporava zakonitost odluka redovnih sudova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer ne sadrži ustavnopravne razloge, već ponavlja navode iz redovnog postupka kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje i primena materijalnog prava. Sud nije nadležan da deluje kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Batice Milojevića i Stanka Milojevića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Batice Milojevića i Stanka Milojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 369/07 od 28. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Leskovcu Kv. 23/07 od 19. februara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Batica Milojević i Stanko Milojević iz Aleksinca izjavili su Ustavnom sudu 22. juna 2007. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 369/07 od 28. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Leskovcu Kv. 23/07 od 19. februara 2007. godine, zbog „kršenja čl. 22, 36, 145. i 156. Ustava“, kao i kršenja odredaba više članova Zakonika o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja i Zakona o izvršnom postupku. Podnosioci navode da je osporenim rešenjima „prekršen Ustav, navedeni zakoni i Evropska konvencija o ljudskim pravima“, jer je pri njihovom donošenju bilo zloupotrebe službenog položaja, prikrivanja učinilaca krivičnih dela, falsifikovanja službenih isprava, sprečavanja dokazivanja, prouzrokovanja materijalne štete i narušavanja ugleda i dostojanstva. Zahtevaju od Ustavnog suda da odgovori na niz postavljenih pitanja, predlažu da Sud službenim putem pribavi spise različitih predmeta Opštinskog suda u Aleksincu, Okružnog suda u Nišu i Vrhovnog suda Srbije, kao i da „zaštiti Ustav i zakone Republike Srbije“.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Iz navoda ustavne žalbe i uvidom u osporena rešenja, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava, već se ponavljaju razlozi koje su podnosioci izneli u žalbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije protiv osporenog rešenja Okružnog suda u Leskovcu. Navedenim razlozima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i nepravilnu primenu materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje. Razlozi ustavne žalbe se ne mogu dovesti u vezu sa nekim od prava označenih u ustavnoj žalbi, pa se, po oceni Suda, ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih rešenja redovnih sudova, što ne spada u nadležnosti Ustavnog suda utvrđene odredbama čl. 167. i 170. Ustava.
Saglasno odredbama Ustava i Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašđenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
4. Imajući u vidu da predmetna žalba po svojoj sadržini nema karakter ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da nije nadležan za odlučivanje i da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačaj ustavne žalbe koja osporava zakonitost odluka redovnih sudova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti