Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda. Sud je utvrdio da podnosilac osporava utvrđeno činjenično stanje, zahtevajući da Ustavni sud deluje kao instancioni sud, što nije u njegovoj nadležnosti. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Gudovića iz Lukavca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Gudovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu K. 815/04 od 4. aprila 2007. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Kž. I. 269/08 od 30. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Gudović iz Lukavca je 26. januara 2009. godine, preko punomoćnika, Mladena M. Nikića, advokata iz Valjeva, podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu K. 815/04 od 4. aprila 2007. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Kž. I. 269/08 od 30. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predložio je da se osporene presude ponište kao nezakonite.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
3. Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava utvrđeno činjenično stanje na kome se zasnivaju osporene sudske odluke. Podnosilac između ostalog navodi da „prvostepena presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, zbog čega se njena pravilnost i zakonitost ne mogu ispitati, a da se u obrazloženju drugostepene presude parafraziraju delovi obrazloženja prvostepene presude, te da su presude zasnovane na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.“ Iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova, jer je identične žalbene razloge podnosilac ustavne žalbe već navodio u žalbi na prvostepenu presudu.
Imajući u vidu navedeno, kao i to da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede određenog ustavnog prava, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Suda po podnetoj ustavnoj žalbi, te da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
Ovo stoga što se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud jedino utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u rešenjima Už. 1180/2008 i Už. 1370/2008.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti