Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Sud je istakao da ustavna žalba nije pravno sredstvo za preispitivanje činjeničnog stanja i zakonitosti odluka redovnih sudova, već isključivo za zaštitu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1180/2008
12.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija mr Stanka Milanović, koja zamenjuje predsednika Suda, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Staje Savića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Staje Savića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 966/03 od 4. jula 2006. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 689/06 od 26. januara 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 201/07 od 7. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Staja Savić iz Kraljeva podneo je Ustavnom sudu 11. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 966/03 od 4. jula 2006. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 689/06 od 26. januara 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 201/07 od 7. septembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava Republike Srbije. Predložio je da se osporene presude ponište.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
3. Po izvršenom uvidu u ustavnu žalbu i ustavnopravnom ocenom navoda koji su u njoj izneti, Ustavni sud je ustanovio da podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava činjenično stanje koje je utvrđeno osporenim sudskim odlukama. Po njegovom mišljenju, na osnovu dokaza izvedenih u krivičnom postupku, jedino se može zaključiti da se uzrok saobraćajne nezgode zbog koje je pravnosnažnom odlukom osuđen nalazi u propustima drugog lica koje je u njoj učestvovalo. Stoga smatra da nema mesta njegovoj krivičnoj odgovornosti.
Iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda zahteva da kao viši sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova. Imajući u vidu da je identične žalbene razloge podnosilac ustavne žalbe već navodio u žalbi na prvostepenu presudu i u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude u krivičnom postupku, kao i da ustavna žalba, nezavisno od svog obima, ne sadrži relevantne ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede određenog ustavnog prava podnosioca, Ustavni sud je ocenio da je iz razloga na kojima je zasnovana, ustavna žalba nedopuštena.
Prema stavu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, na temelju činjeničnog stanja utvrđenog, po pravilu, u postupku iz koga je proistekla osporena odluka i u okviru zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama ili o osnovanosti sumnje koja je bila osnov za pokretanje postupka, kao i o optužbama, došlo do ustavno nedopuštene povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u rešenju Už. 1370/2008 od 19. februara 2009. godine.
Kako u konkretnom ustavnosudskom postupku podnosilac ustavne žalbe nije pružio relevantne i dovoljne razloge za prihvatljivost ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
Sudija
mr Stanka Milanović, s.r

Slični dokumenti

• Už 51/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao instancionog zahteva
• Už 589/2008: Odbačaj ustavne žalbe zbog nenaležnosti Ustavnog suda za ocenu zakonitosti
• Už 297/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja činjeničnog stanja utvrđenog u krivičnom postupku
• Už 1754/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge već zahteva instancionu kontrolu
• Už 791/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti
• Už 543/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 1418/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog osporavanja primene prava