Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu u odnosu na prvostepenu i drugostepenu presudu, a kao nedozvoljenu u odnosu na odluku po vanrednom pravnom leku. Rok za žalbu teče od drugostepene odluke, a Ustavni sud nije instancioni sud.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Akoša Keče iz Kanjiže, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Akoš Keča izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici K. 105/06 od 2. aprila 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2290/07 od 31. marta 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 460/08 od 6. maja 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Akoš Keča iz Kanjiže podneo je Ustavnom sudu 23. juna 2009. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Subotici K. 105/06 od 2. aprila 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2290/07 od 31. marta 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 460/08 od 6. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumente priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Podnosilac ustavne žalbe osporava prvostepenu presudu Okružnog suda u Subotici K. 105/06 od 2. aprila 2007. godine, kojom je oglašen krivim zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.
Osporenom drugostepenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2290/07 od 31. marta 2008. godine odbijena je žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena je presuda Okružnog suda u Subotici K. 105/06 od 2. aprila 2007. godine.
Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 460/08 od 6. maja 2009. godine odbijen je kao neosnovan zahtev branioca podnosioca ustavne žalbe za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Subotici K. 105/06 od 2. aprila 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2290/07 od 31. marta 2008. godine.
4. Po stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku se pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, Zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije po vanrednom pravnom leku. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2290/07 primio pre 6. maja 2009. godine, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavnu žalbu izjavio 23. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na presudu Okružnog suda u Subotici K. 105/06 od 2. aprila 2007. godine i presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2290/07 od 31. marta 2008. godine, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. U odnosu na osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kzp.460/08 od 6. maja 2009. godine, Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da podnosilac ustavne žalbe u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje na kome se zasnivaju prvostepena i drugostepena presuda. Iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova, jer je identične žalbene razloge podnosilac ustavne žalbe već navodio u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude o kojima se Vrhovni sud u osporenoj presudi detaljno izjasnio.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu i u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud jedino utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u rešenjima Už. 1180/08 i Už. 1370/2008.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević