Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu bivše zaposlene koja je u parnici dobila 400 evra naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku. Sud je utvrdio da je taj iznos neadekvatan i povredio pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11816/2018
03.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz sela M , kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 361/18 od 14. avgusta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 361/18 od 14. avgusta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz sela M, kod Leskovca, podnela je Ustavnom sudu, 17. oktobra 2018. godine , preko punomoćnika G. S , advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 925/17 od 7. marta 2018. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 361/18 od 14. avgusta 201 8. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21. i 22, člana 32. stav 1, čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka je istakla i povredu prava iz čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola broj 1 i člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.

Ustavnom žalb om osporene su presud e donet e u parničn om postup ku vođen om po tužb i podnosi teljke ustavne žalbe za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je podneta protiv Republike Srbije – Privredni sud u Leskovcu. Osporenom drugostepenom presudom pravnosnažno je obavezana tužena da podnositeljki na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos od 47.400,00 dinara (400 evra ), sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljka je osporila visinu iznosa dosuđene naknade, smatrajući da je naknada nepravilno i prenisko određena. U vezi sa tim, navela je da je u odlukama Evropskog suda za ljudska prava , u istim pravnim stvarima, dosuđivan veći iznos naknade nematerijalne štete. Takođe, osporila je odluku o troškovima postupka. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih načela i prava i preinači osporene presude, kao i da utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih ustavnih načela i prava. Takođe, postavila je i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

U vezi sa istaknutim povredama prava iz čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 1. Protokola broj 1 i člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud konstatuje da je sadržina načela i prava garantovana navedenim odredbama Konvencije i Protokola utvrđena i odgovarajućim odredbama Ustava, i to odredbama člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, zbog čega Ustavni sud njihovu eventualnu povredu ceni u odnosu na odredbe Ustava.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 69/10 od 2 4. decembra 20 10. godine pokrenut je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom T . „T .“ AD Grdelica – preduzećem sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom . U predmetnom stečajnom postupku, podnositeljka je prijavila svoje potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, a koje joj je i utvrđeno u tom postupku.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2184/16 od 22. novembra 201 6. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za ubrzavanje postupka i utvrđena joj je povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 925/17 od 7. marta 201 8. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i obavezana je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povred e prava na suđenje u razumnom roku , utvrđene rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2184/16 od 22. novembra 2016. godine u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 69/10, isplati novčani iznos od 41.475,00 dinara (350 evra), sa zakonskom zateznom kamatom . U stavu drugom izreke presude, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahtev a preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od 97.600,00 dinara (800 evra), dok je u stavu trećem izreke, obavezana tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 361/18 od 14. avgusta 201 8. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pored dosuđenog iznosa od 41.475,00 dinara (350 evra), isplati i iznos od još 5.925,00 dinara (50 evra), sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke presude odbijena je kao neosnovana žalba tužilje u preostalom delu, te je potvrđena prvostepena presuda u preostalom nepreinačenom odbijajućem delu, dok je stavom trećim određeno da ista presuda ostaje neizmenj ena u stavu 3. izreke. Stavom četvrtim izreke presude odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno : da se osnovano žalbom tužilje ukazuje da je visina novčanog obeštećenja prenisko odmerena; da uzimajući u obzir sve relevantne činjenice koje su od uticaja na odmeravanje visine novčanog obeštećenja, a posebno imajući u vidu dužinu trajanja stečajnog postupka, te da se radi o potraživanju tužilje koje je od egzistencijalnog značaja za nju, jer je iz radnog odnosa, Viši sud je ocenio da bi novčano obeštećenje u iznosu od 47.400,00 dinara (400 evra) bilo adekvatno i dovoljno, s obzirom na pravično zadovoljenje, kako je propisano članom 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv osporenih presuda, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna. Kako je osporenom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu podnositeljke, to je Ustavni sud navode o povredi označenog prava i razmatrao u odnosu na osporenu drugostepenu presudu.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoj e prav nosnažno dosuđeno potraživanj e iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je u vreme nastanka potra živanja bio u pretežnoj druš tvenoj, odnosno državnoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporen om presud om Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 361/18 od 14. avgusta 201 8. godine, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 69/10, pravnosnažno dosuđen iznos od 47.400,00 dinara (400 evra ), povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. U stava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljn om i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presud e Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 361/18 od 14. avgusta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je osporena odluka o troškovima postupka, sadržana u osporenoj presudi, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost odluke o troškovima postupka.

Kako je podnositeljki ustavne žalbe utvrđena povreda prava na pravično suđenje i utvrđeno joj je pravo na naknadu nematerijalne štete, to Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povred e načela i prava iz čl. 21, 22, 36. i 58. Ustava.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. 8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 15052/2021: Utvrđivanje adekvatnog novčanog obeštećenja u stečajnom postupku
• Už 12439/2022: Dosuđivanje adekvatnog novčanog obeštećenja za nerazumnu dužinu postupka
• Už 15573/2021: Usklađivanje naknade za povredu razumnog roka sa ustavnim standardima
• Už 2670/2021: Utvrđivanje adekvatne naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje
• Už 14547/2021: Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete
• Už 3510/2021: Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2138/2022: Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj naknadi štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku