Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog tumačenja legitimacije akcionara

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog suda Srbije i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Sud je zaključio da akcionar ima pravni interes i legitimaciju da tužbom pokrene upravni spor zbog ćutanja uprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1182/2009
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Vasiljevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Vasiljevića i utvrđuje da su rešenjem Vrhovnog suda Srbije U. 6868/07 od 17. decembra 2008. godine podnosiocu povređena prava na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog suda Srbije iz tačke 1. i nalaže se Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi podnosioca protiv tužene Komisije za hartije od vrednosti.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Vasiljević iz Beograda, preko punomoćnika Gorana Radovića, advokata iz Beograda, podneo je 25. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 6868/07 od 17. decembra 2008. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je podnosilac, kao akcionar „Energoprojekt Oprema“ AD iz Beograda, Komisiji za hartije od vrednosti podneo zahtev za preduzimanje mera prema „Energoprojekt Holding“ AD, na osnovu člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava; da Komisija nije donela „nikakvu odluku – upravni akt“, ni nakon ponovljenog traženja; da se podnosilac obratio Vrhovnom sudu Srbije tužbom zbog ćutanja uprave. Po mišljenju podnosioca, akcionari društva čije se akcije preuzimaju od strane trećeg lica imaju nesumnjiv pravni interes za podnošenje navedenog zahteva Komisiji za hartije od vrednosti, te je Vrhovni sud Srbije, odbacivanjem tužbe kao nedozvoljene, podnosiocu povredio pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije i dostavljenu dokumentaciju, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 7. avgusta 2007. godine podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije protiv Komisije za hartije od vrednosti, zbog ćutanja uprave – nedonošenja odluke po zahtevu, na osnovu člana 24. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Podnosilac je u tužbi naveo da se kao akcionar «Energoprojekt Oprema» AD obratio Komisiji za hartije od vrednosti zahtevom za preduzimanje mera prema «Energoprojekt Holding» AD, na osnovu člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. U tužbi je dalje navedeno da je Komisija bila ovlašćena i obavezna da rešenjem odluči o zahtevu podnosioca, kao zainteresovanog lica, a kako nije odlučila o podnetom zahtevu u zakonskom roku, ni nakon ponovljenog traženja, ispunjeni su uslovi za podnošenje tužbe u upravnom sporu zbog ćutanja uprave.

Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 17. decembra 2008. godine, osporenim rešenjem U. 6868/07 odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca protiv Komisije za hartije od vrednosti, podnetu zbog nedonošenja rešenja u predmetu utvrđivanja obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje akcija. Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju navedenog rešenja, pored ostalog, naveo: da Komisija za hartije od vrednosti, na osnovu odredbe člana 42. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim se ponuđaču utvrđuje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje; da se to rešenje ne dostavlja akcionarima neposredno, već preko ciljnog društva; da u tom postupku akcionar nema položaj stranke iz člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, jer nije lice po čijem zahtevu se pokreće postupak, niti se protiv njega vodi postupak, niti iz navedenih materijalnih propisa proizlazi njegov na zakonu zasnovan interes da učestvuje u tom postupku, zbog čega, u smislu člana 12. Zakona o upravnim sporovima, nema ni aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe u upravnom sporu zbog nedonošenja predmetnog rešenja Komisije. Vrhovni sud Srbije je ocenio da je tužba podneta od neovlašćenog lica i istu odbacio, na osnovu člana 28. stav 1. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, prema kome sud rešenjem odbacuje tužbu ako utvrdi da je očevidno da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Saglasno odredbi člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01), stranka je lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku.

Odredbom člana 208. stav 1. navedenog zakona propisano je da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. Prema stavu 2. ovog člana Zakona, ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor.

Zakonom o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 49/96), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano: da tužilac u upravnom sporu može biti fizičko lice, pravno lice ili druga stranka ako smatra da joj je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes (član 12.); da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (član 24. stav 1.), da na način iz stava 1. ovog člana može postupiti stranka i kad po njenom zahtevu nije doneo rešenje prvostepeni organ protiv čijeg akta nije dozvoljena žalba (stav 2.). Odredbom člana 28. stav 1. tačka 3) ovog zakona je bilo predviđeno da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da je očevidno da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovani interes (član 12.).

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava («Službeni glasnik RS», br. 46/06 i 107/09) uređuju se uslovi i postupak za preuzimanje akcionarskih društava, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava (član 1.)

Odredbom člana 2. navedenog zakona određeno je značenje koje pojedini pojmovi imaju u smislu ovog zakona. Saglasno tački 2) ovog člana Zakona, ponuda za preuzimanje predstavlja javnu ponudu upućenu svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija s pravom glasa, uz uslove i na način određen ovim zakonom, a prema tački 3) ponuđač je, između ostalih, fizičko ili pravno lice, koje je, pod uslovima predviđenim odredbama ovoga zakona, obavezno da objavi ponudu za preuzimanje (obavezna ponuda).

Odredbe člana 3. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava sadrže opšta načela ovog zakona, kojima je, pored ostalog, utvrđeno: da manjinski akcionari mogu pod istim uslovima kao i većinski akcionari da prodaju svoje akcije ponuđaču (tačka 2)), da akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o ponudi za preuzimanje, kako bi imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje (tačka 3)), da je uprava ciljnog društva dužna da u toku sprovođenja postupka preuzimanja postupa u najboljem interesu akcionara ciljnog društva (tačka 4)), da su ponuđač i ciljno društvo dužni da postupak preuzimanja sprovedu u najkraćem mogućem roku, kako ciljno društvo ne bi duže vremena od opravdanog bilo sprečeno u svom poslovanju (tačka 5)).

Prema odredbama člana 13. Zakona, ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja podnese Komisiji zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, samu ponudu, skraćeni tekst ponude, tekst obaveštenja o nameri za preuzimanje i isprave iz člana 20. stav 2. ovog zakona (stav 1.), a Komisija će o zahtevu iz stava 1. ovog člana doneti rešenje u roku od dva radna dana od dana prijema urednog zahteva, i o tome obavestiti Centralni registar (stav 2.).

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona propisano je da ako lice koje je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje to ne učini u zakonskom roku, Komisija će rešenjem utvrditi postojanje njegove obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje i naložiti mu, ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, da proda odgovarajući broj akcija u roku od tri meseca od dana prijema rešenja, tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva. Navedeno rešenje Komisija je dužna da dostavi ponuđaču, ciljnom društvu, akcionarima preko ciljnog društva, Centralnom registru i organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva.

Saglasno odredbama člana 43. Zakona, akti koje donosi Komisija su konačni (stav 1.) i protiv akata Komisije nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor (stav 2.).

Prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata («Službeni glasnik RS», broj 47/06), Komisija za hartije od vrednosti je nezavisna i samostalna organizacija Republike Srbije i za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije (član 219.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je, kao akcionar društva čije se akcije preuzimaju od strane trećeg lica, imao pravni interes da od Komisije za hartije od vrednosti zahteva donošenje rešenja kojim se utvrđuje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija i da je zbog nedonošenja takvog rešenja od strane Komisije bio ovlašćen da podnese tužbu Vrhovnom sudu Srbije zbog ćutanja administracije. Stoga podnosilac zaključuje da mu je Vrhovni sud Srbije, odbacujući tužbu zbog nedostatka aktivne legitimacije, povredio pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre ispitivao postojanje pravnog interesa akcionara da zahteva donošenje rešenja kojim se utvrđuje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je obavezna javna ponuda za kupovinu akcija propisana Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, da ta obaveza postoji u zakonom određenim slučajevima i ima za cilj da primora lice koje je steklo glasačku kontrolu nad akcionarskim društvom da uputi javnu ponudu ostalim akcionarima za kupovinu njihovih akcija po pravičnoj ceni. Strogo propisana forma za mnoge faze preuzimanja akcionarskih društava, po oceni Ustavnog suda, treba da obezbedi društvene i ekonomske ciljeve funkcionisanja samog preuzimanja akcionarskih društava, uz punu zaštitu akcionara i poštovanje prava svih učesnika u postupku preuzimanja. Ustavni sud ukazuje da je u tom postupku nužno obezbediti poštovanje načela ravnopravnosti, javnosti i hitnosti, jer se jedino potpunim, tačnim i blagovremenim obaveštavanjem o ponudi za preuzimanje, omogućava svim akcionarima da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje akcionarskog društva. Odredbama čl. 42. i 43. navedenog zakona propisano je, pored ostalog, da će Komisija za hartije od vrednosti rešenjem utvrditi obavezu objavljivanja ponude, da se navedeno rešenje dostavlja i akcionarima – preko ciljnog društva, da je to rešenje Komisije konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može voditi upravni spor.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da akcionar društva čije se akcije preuzimaju ima nesumnjiv pravni interes da ponuđač objavi ponudu za preuzimanje u roku predviđenom zakonom, a time i pravo da učestvuje u postupku pred Komisijom koji se vodi na osnovu člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Ustavni sud je, takođe, ocenio da se predmetni postupak pred Komisijom pokreće po službenoj dužnosti, ali da se vodi prvenstveno u interesu akcionara i da na njihov položaj u tom postupku ne utiče činjenica da im se rešenje Komisije dostavlja preko ciljnog društva, utoliko pre što je to jedini način na koji svi akcionari ciljnog društva mogu biti upoznati sa sadržinom rešenja Komisije. S obzirom na to da je stranka u upravnom postupku i lice koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku, Ustavni sud je ocenio da akcionar ima svojstvo stranke u upravnom postupku u kome Komisija odlučuje o obavezi objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, i pored toga što u Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava nije izričito navedeno ko su učesnici u postupku preuzimanja, pa samim tim ni da li to svojstvo ima akcionar ciljnog društva. Po shvatanju Ustavnog suda, iako je zaštita pravnog interesa akcionara poverena Komisiji, ukoliko takva zaštita izostane, akcionar je ovlašćen da zahteva od Komisije donošenje rešenja kojim se utvrđuje obaveza ponuđača da objavi ponudu. Imajući u vidu da je odredbom člana 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da stranka može neposredno pokrenuti upravni spor ako organ u postupku koji se vodi po službenoj dužnosti a u interesu stranke, ne donese u propisanom roku rešenje protiv koga žalba nije dopuštena, ovaj sud je ocenio da je akcionar društva legitimisan za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave u situaciji kada Komisija ne donese rešenje u smislu člana 42. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Polazeći od navedene ocene o položaju akcionara u predmetnom postupku pred Komisijom, Ustavni sud je našao da se obrazloženje osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije temelji na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari, što je imalo za posledicu da merodavno pravo u konkretnom slučaju bude primenjeno na štetu podnosioca ustavne žalbe i da mu bude uskraćeno pravo na pravno sredstvo (tužbu u upravnom sporu). Naime, Vrhovni sud Srbije je zaključio da u postupku preuzimanja akcija akcionar nema položaj stranke iz člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, te da nema ni aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe u upravnom sporu zbog nedonošenja rešenja Komisije, zanemarujući pri tome činjenicu da se radi o nedonošenju rešenja po službenoj dužnosti koje je u interesu stranke, kada stranka, saglasno članu 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, ima ovlašćenje na neposredno pokretanje upravnog spora. Po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije je pogrešno primenio odredbe člana 12. i člana 28. stav 1. tačka 3) tada važećeg Zakona o upravnim sporovima, nalazeći da su ispunjeni uslovi za odbacivanje tužbe zbog nedostatka aktivne legitimacije podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje i na to da se postojanje na zakonu zasnovanog interesa ocenjuje polazeći od materijalnopravnog propisa, a da je dodatni uslov za tužilačku legitimaciju subjektivna ocena lica koje podnosi tužbu da mu je povređeno neko pravo ili pravni interes. Iz toga sledi da je zadatak nadležnog suda da oceni da li je takva povreda zaista učinjena, a da se tužba može odbaciti zbog nedostatka aktivne legitimacije samo u slučaju da je na prvi pogled jasno da se upravnim aktom ili njegovim nedonošenjem ne dira u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovani interes, pod kojim treba razumeti promenu subjektivne pravne situacije tužioca do koje dolazi posredno, rešavanjem o pravu ili obavezi druge stranke u višestranačkim upravnim stvarima.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da su osporenim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke poništio osporeno rešenje kao meru otklanjanja utvrđenih povreda Ustavom zajemčenih prava, uz određivanje da nadležni sud o tužbi podnosioca ustavne žalbe donese novu odluku.

6. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o tužbi podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje u ovom delu ustavne žalbe.

Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog tumačenja legitimacije akcionara

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti