Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u imovinskom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje ustavne žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne odluke donete po nedozvoljenom vanrednom pravnom leku. Žalba je podneta po isteku propisanog roka od 30 dana.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Jankovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ljubiše Jankovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 317/05 od 16. jula 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ljubiša Janković iz Niša podneo je 10. oktobra 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 317/05 od 16. jula 2007. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i prava na nasleđivanje iz člana 59. Ustava.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari.
Pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 317/05 vođen je postupak radi utvrđivanja prava svojine, koji je pravosnažno okončan presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 4437/07 od 21. novembra 2007. godine. Pobijajući presude Opštinskog suda u Nišu P. 317/05 od 16. jula 2007. godine i Okružnog suda u Nišu Gž. 4437/07 od 21. novembra 2007. godine, podnosilac ustavne žalbe je podneo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda. Republičko javno tužilaštvo je dopisom Gt. I 421/08 od 13. marta 2008. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe, kao predlagača, da nije podiglo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih sudskih odluka. Po prijemu tog obaveštenja, podnosilac ustavne žalbe, preko svog punomoćnika, izjavio je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući po podnetom zahtevu, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Sgzz. 605/08 od 17. jula 2008. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 404, u vezi člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).
Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem presude po reviziji ili zahtevu za zaštitu zakonitosti smatra se da je u parničnom postupku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, ali samo u onim slučajevima kada je izjavljivanje ovih vanrednih pravnih sredstava, prema Zakonu o parničnom postupku, dozvoljeno i kada su izjavljena na zakonom propisan način. U suprotnom, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje Vrhovnog suda Srbije po vanrednom pravnom leku. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu presudu Okružnog suda u Nišu Gž. 4437/07 od 21. novembra 2007. godine primio pre 13. marta 2008. godine, kada je Republičko javno tužilaštvo svojim dopisom Gt. I 421/08 obavestilo podnosioca ustavne žalbe da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavnu žalbu izjavio 10. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
|
|
|
PREDSEDNIK dr Bosa Nenadić |