Odbijanje ustavne žalbe zbog nekorišćenja pravnih sredstava u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer podnosilac, u petogodišnjem upravnom postupku pred katastrom, nije koristio raspoloživa pravna sredstva kao što su žalba zbog ćutanja administracije i tužba Upravnom sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić , Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. Č . iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. Č . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Subotica u predmetu broj 952-02-12791/2012.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. Č . iz Subotice , preko punomoćnika N. K . R, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu, 22. decembra 2017. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Subotica u predmetu broj 952-02-12791/2012.

U u stavnoj žalb i se povred a označenog prava obrazlaže propuštanje m prvostepenog organa da blagovremeno odluči o zahtevu podnosioca podnetom 29. novembra 2012. godine, uprkos urgenciji podnetoj 15. aprila 2013. godine i pritužbama podnetim 31. oktobra i 17. novembra 2017. godine.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu štete u iznosu od 40.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-11679/12-451 od 31. oktobra 2012. godine dozvoljena je u listu nepokretnosti broj … KO P . ispravka površine k.p. broj …/1, dosadašnjeg stanja: njiva 3. klase, površine 63 a 56 m2, tako da novo stanje glasi: njiva 3. klase, površine 61a 76 m2. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila K. Š, vlasnik te parcele.

Podnosilac ustavne žalbe je 29. novembra 2012. godine podneo prijavu Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Subotica za upis promene u katastarskom operatu na k.p. broj …/1 KO P, površine 61a 76 m2, na osnovu ugovora o poklonu zaključenog sa K . Š . i overenog pred Osnovnim sudom u Subotici, Ov. 6852/12 od 28. novembra 2012. godine .

U dopisu prvostepenog organa dostavljenom podnosiocu ustavne žalbe povodom urgencije podnete 12. aprila 2013. godine, kojom je traženo donošenje odluke o predmetnom zahtevu, navedeno je da „postoji prethodni predmet koji nije pravnosnažan “, te će po njegovoj pravnosnažnosti biti sproveden ugovor o poklonu overen pred Osnovnim sudom u Subotici, Ov. 6852/12 od 28. novembra 2012. godine.

U pritužbi podnetoj 30. oktobra 2017. godine podnosilac ustavne žalbe je naveo da je uvidom u kopiju žalbe K. Š . izjavljenu protiv rešenja tog organa broj 952-02-13349/2012-c od 20. decembra 2012. godine utvrđeno da se radi o k.p. broj … KO P, a ne o predmetnoj parceli.

U dopisu prvostepenog organa koji je dostavljen podnosiocu ustavne žalbe povodom navedene pritužbe navodi se da je K. Š . odustala od žalbe izjavljene protiv rešenja broj 952-02-13349/2012-c od 20. decembra 2012. godine, ali da je izjavila žalbu i protiv rešenja tog organa broj 952-02-11697/12-451 od 31. oktobra 2012. godine, te da je pozvana da se izjasni o tome da li odustaje od žalbe podnete protiv tog rešenja .

Rešenjem prvostepenog organa od 28. novembra 2017. godine dozvoljen je u listu nepokretnosti broj … KO P . upis prava svojine u korist podnosioca ustavne žalbe na k.p. broj …/1 površine 6176 m2, njiva 3. klase, dosadašnjeg vlasnika K. Š.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o povredi označenog ustavnog prava od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano: da kada je podneto više zahteva za upis na istoj nepokretnosti, prvo će se uzeti u postupak zahtev koji je prvi primljen (član 125. stav 3.); da se do konačnosti rešenja donetog u prvom stepenu neće odlučivati po novom zahtevu za upis na istoj nepokretnosti (član 130. stav 1.).

Odredbama člana 208. Z akona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i “Službeni glasnik R S“, broj 30/10) bilo je propisano: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja ( rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, a u ostalim slučajevima, najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (stav 1.); da ako nadležni organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen (stav 2.) .

Saglasno odredbama člana 236. navedenog zakona, ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku , drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku, a ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca. Ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta (stav 1.). Prema stavu 2. istog člana Zakona, a ko drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku, posle čega će sam rešiti upravnu stvar i t akvo rešenje je konačno.

Suštinski istu sadržinu imaju odredbe čl. 145. i 173. v ažećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18).

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 119/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je postupanjem Službe za katastar nepokretnosti Subotica u predmetu broj 952-02-12791/2012 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je o njegovom zahtevu za upis promene prava na nepokretnosti odlučeno posle pet godina.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni postupak započeo 29. novembra 2012. godine, podnošenjem predmetnog zahteva podnosioca ustavne žalbe Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Subotica, a da je pravnosnažno okončan 13. decembra 2017. godine, istekom roka za podnošenje žalbe protiv rešenja prvostepenog organa od 28. novembra 2017. godine.

Ustavni sud konstatuje da činjenica da je osporeni postupak trajao nešto duže od pet godina može, sama za sebe, ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, i majući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih organa u predmetnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da prvostepeni organ nije doneo odluku o zahtevu u roku propisanom zakono m, iako nije postojao ranije podnet zahtev drugog lica za upis prava na spornoj katastarskoj parceli, što bi, saglasno navedenim odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, bio razlog da se zastane sa odlučivanjem o zahtevu podnosioca ustavne žalbe do donošenja odluke o žalbi tog lica. Naime, u konkretnom slučaju je p oklonodavac iz ugovora o poklonu, na osnovu kojeg je podnosilac ustavne žalbe tražio promenu nosioca prava na spornoj parceli , izjavio žalbu protiv rešenja kojim je po službenoj dužnosti izvršena ispravka površine te parcele, pri čemu je u predmetnom ugovoru označeno novo stanje površine te parcele, u skladu sa donetim rešenjem o ispravci.

Ustavni sud nalazi da u predmetnoj upravnoj stvari nije bilo složenih činjeničnih ili pravnih pitanja, kao i da je odluka u predmetnoj upravnoj stvari za podnosioca ustavne žalbe bila od značaja, imajući u vidu pravne posledice upisa prava na nepokretnostima u javne knjige.

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprine o predugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke.

Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava, u vezi sa propuštanjem nadležnog organa da u razumnom roku odluči o podnetom zahtevu, izrazio sledeće stavove:

- da je podnositeljka zahteva imala na raspolaganju pravna sredstva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i da u tim okolnostima ona ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom ( odluka o dopuštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcar protiv Hrvatske, broj predstavke 46279/99, od 20. januara 2000. godine );

- da tokom upravnog postupka podnosilac nije ni pokušao iskoristiti dostupna domaća pravna sredstva, uprkos činjenici da nije nikad osporavao njihovu delotvornost i da ga to što je od predsednika Upravnog suda tražio obaveštenje o napretku svog slučaja nije oslobodilo obaveze iskorišćavanja dostupnih domaćih pravnih sredstva (odluka o dopuštenosti zahteva u predmetu Grčar protiv Hrvatske, broj predstavke 22715/09, od 17. septembra 2013. godine , stav 44.).

Ustavni sud konstatuje da je u osporenom postupku odlučivanja o zahtevu za upis promene u katastru nepokretnosti podnosilac ustavne žalbe propustio da izjavi žalbu zbog nedonošenja rešenja o njegovom zahtevu – kako bi se utvrdilo da li za to postoje opravdani razlozi i, u slučaju neuspeha u postupku po tom pravnom sredstvu, da podnese tužbu zbog “ćutanja administracije“. Budući da navedena pravn a sredstv a podnosilac uopšte nije koristi o u periodu od pet godina, već se prvostepenom organu obraćao urgencijom i pritužbama, Ustavni sud nije mogao oceniti eventualnu delotvornost navedenih pravn ih sredstva u konkretnoj upravnoj stvari, niti može da, in abstracto, ispituje da li bi njihovo podnošenje dovelo do kraćeg trajanja predmetnog upravnog postupka. Ustavni sud je ovakav stav izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-3504/2013 od 23. decembra 2015. godine i Už- 7539/2014 od 29. septembra 2016. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nekorišćenja pravnih sredstava u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti