Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku koji traje preko 15 godina. Konstatovano je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, višestruko ukidanje odluka i dugi periodi neaktivnosti kao ključni razlozi povrede.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1184/2008
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije: dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Markovića iz Paraćina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Markovića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu O. 1972/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Paraćinu da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Marković iz Paraćina podneo je Ustavnom sudu 10. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetima O. 831/05 i P. 55/04, odnosno Okružnim sudom u Jagodini u predmetu Gž. 1426/07, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u ostavinskom postupku O. 831/05 upućen da pokrene parnicu da bi dokazao šta ulazi u sastav zaostavštine pokojnog Dušana Markovića, iako je postojala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Paraćinu P. 737/79, koja ni u ostavinskom, a kasnije ni u parničnom postupku nije prihvaćena kao dokaz o vlasništvu podnosioca ustavne žalbe i njegove supruge na ½ katastarske parcele broj 4363, njive 1. klase „Crvenica“ od 36,96 ari, KO Paraćin, već je greškom u katastru evidentirano vlasništvo ostavioca na celoj spornoj parceli. Ističe da je nakon pokretanja parničnog postupka P. 55/04 postupajući sudija u tom postupku, umesto da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan, jer među strankama nije bilo ništa sporno, održao 23 ročišta i presudio tek 1. marta 2007. godine. Stoga predlaže da se utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetima Opštinskog suda u Paraćinu O. 831/05 i P. 55/04 i u predmetu Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07, kao i da mu je presudama Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine i Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine, povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu O. 1972/10, kao i ranijeg Opštinskog suda u Paraćinu O. 412/06 i P. 55/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Dana 7. marta 1996. godine dostavljena je Opštinskom sudu u Paraćinu smrtovnica pok. Dušana Markovića iz Paraćina, povodom koje je formiran predmet O. 154/96.

Prvo ročište u ovoj pravnoj stvari zakazano za 2. april 1996. godine održano je i na istom je Draginja Marković, supruga ostavioca, dala nasledničku izjavu. Nakon toga, na ročištu održanom 3. april 1996. godine, nasledničke izjave su dali sinovi ostavioca Slavoljub Marković, Dragoljub Marković i Dobrosav Marković, da bi na ročištu održanom 16. aprila 1996. godine navedeni prvostepeni sud doneo rešenje O. 154/96, kojim je u stavu prvom izreke utvrdio od čega se sastoji zaostavština pok. Dušana Markovića, dok je stavom drugim izreke oglasio Slobodana Markovića, Slavoljuba Markovića, Dragoljuba Markovića i Dobrosava Markovića za naslednike ostavioca. Okružni sud u Jagodini je 2. jula 1996. godine doneo rešenje Gž. 1178/96, kojim je ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio Opštinskom sudu u Paraćinu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je prvostepeno rešenje doneto uz postojanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pri čemu je, po nalaženju Okružnog suda u Jagodini, prvostepeni sud biti dužan da postupak prekine do okončanja parnice koja se vodi povodom ugovora o poklonu Ov. 230/92, pa će tek po okončanju te parnice moći da nastavi postupak raspravljanja zaostavštine. Spisi predmeta O. 154/96, sa navedenim drugostepenim rešenjem, su dostavljeni prvostepenom sudu 18. jula 1996. godine.

U ostavinskom postupku pokrenutom iza smrti pok. Draginje Marković, koji je takođe vođen pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu O. 623/01, na ročištu održanom 7. decembra 2001. godine, izvršen je uvid u predmet P. 2125/94 i konstatovano sledeće: da je presudom P. 2125/94 od 16. oktobra 1995. godine, pored ostalog, raskinut ugovor o poklonu zaključen između sada pok. tužilaca Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, kao poklonodavaca i Slobodana Markovića, koji je overen pod sudskim brojem Ov. 230/92, kao i da je „odbačena revizija od strane Vrhovnog suda u Beogradu Rev. 4711/00“. Na ročištu održanom 20. decembra 2001. godine doneto je rešenje da se predmetu O. 623/01 združe spisi predmeta O. 401/96 koji se vodio povodom ostavine pok. Dušana Markovića, radi jedinstvenog donošenja rešenja.

Opštinski sud u Paraćinu doneo je rešenje O. 623/01 od 20. decembra 2001. godine, kojim je stavom prvim izreke utvrdio sastav zaostavštine pok. Dušana Markovića, stavom drugim izreke je utvrdio sastav zaostavštine pok. Draginje Marković, dok je stavom trećim izreke oglasio naslednike pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, među kojima i Slobodana Markovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 607/02 od 4. aprila 2002. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Paraćinu O. 623/01 od 20. decembra 2001. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da se u ponovnom postupku otklone bitne povrede odredaba parničnog postupka i potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje i uz pravilnu primenu materijalnog prava donese pravilna i na zakonu zasnovana odluka, iz naznaku da će u ponovnom postupku sud ceniti da li ima mesta prekidu raspravljanja zaostavštine do utvrđivanja svih spornih činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe, sastav zaostavštine i ostala prava naslednika.

U ponovnom postupku, ročište zakazano za 21. maj 2002. godine na zahtev učesnika u postupku je odloženo. Imajući u vidu da se pred Opštinskim sudom u Paraćinu vodila parnica u predmetu P. 260/02, te kako nisu znali ishod te parnice, učesnici su na ročištu održanom 17. juna 2002. godine predložili da se naredno ročište odloži na neodređeno vreme, a oni će sami inicirati nastavak postupka. Postupajući po tom zahtevu prvostepeni sud je doneo rešenje: “Predmet držati u kalendaru. Po predlogu učesnika a po okončanju parnice P. br. 260/02, izneti sudiji na dalji rad.“ Dopisom od 11. oktobra 2005. godine, punomoćnik Slavoljuba Markovića, advokat Milentije Milačić, je zamolio prvostepeni sud da nastavi postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković.

Na zapisniku sastavljenom van ročišta 15. novembra 2005. godine, na zahtev učesnika u postupku, odnosno njihovih punomoćnika, Opštinski sud u Paraćinu je doneo rešenje kojim je razdvojio postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, tako da se postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića dalje vodio u predmetu O. 832/05, a postupak raspravljanja zaostavštine pok. Draginje Marković u predmetu O. 831/05.

Na ročištu održanom 15. novembra 2005. godine nasledničke izjave su dali Slavoljub Marković, Slobodan Marković, Nadežda Marković i Dobrosav Marković, kojim su se prihvatili nasleđa koje im po zakonu pripada. Pri tom je Slobodan Marković izjavio da ostalim učesnicima osporava pravo na nasleđe i tražio da ga sud uputi na parnični postupak kako bi dokazao šta čini zaostavštinu pok. Dušana Markovića. Opštinski sud u Paraćinu je doneo rešenje O. 831/05 od 15. novembra 2005. godine, kojim je u stavu prvom izreke prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića, stavom drugim izreke upućen je Slobodan Marković da u parničnom postupku protiv Dobrosava Markovića, Slavoljuba Markovića i Nadežde Marković, utvrdi sastav zaostavštine, dok je stavom trećim izreke obavezan da parnicu pokrene u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja, a u protivnom će sud zaostavštinu pok. Dušana raspraviti na osnovu podataka kojima raspolaže. Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 476/06 od 9. maja 2006. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Paraćinu O. 831/05 od 15. novembra 2005. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da se u ponovnom postupku utvrdi da li se vodi spor za utvrđivanje zaostavštine pok. Dušana Markovića, te ukoliko se takav postupak vodi, bilo bi mesta da se postupak raspravljanja zaostavštine prekine do okončanja tih postupaka, a ako se spisi predmeta na koje se pozvao Slobodan Marković ne odnose na raspravljanje zaostavštine, tada bi imalo mesta upućivanju na parnicu učesnika koji osporava sastav zaostavštine.

U ponovnom postupku, na ročištu održanom 4. jula 2006. godine, na predlog učesnika i njihovih punomoćnika, prvostepeni sud je doneo rešenje da se prekida postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića u predmetu broj O. 412/06 do okončanja parnica P. 55/04 i P. 260/02.

Zatim je u postupku raspravljanja zaostavštine pok. Draginje Marković u predmetu broj O. 63/07, na ročištu održanom 23. februara 2007. godine prvostepeni sud doneo rešenje da se tom predmetu „združi“ predmet O. 412/06. Na ročištu održanom 23. aprila 2007. godine punomoćnik Slobodana Markovića je tražio izuzeće postupajućeg sudije, u vezi kojeg je predsednik Opštinskog suda u Paraćinu doneo rešenje VII Su. 80/07 od 26. novembra 2007. godine, kojim je taj zahtev odbacio kao nedozvoljen. Na ročištu održanom 17. janura 2008. godine punomoćnik Dobrosava Markovića, Slavoljuba Markovića i Nadežde Marković je izjavio da je presuda P. 55/04 od 1. marta 2007. godine potvrđena presudom drugostepenog suda, tako da ne postoje smetnje da se ne raspravi o zaostavštini. Ročište zakazano za 21. februara 2008. godine je održano, kao i ročište zakazano za 17. april 2008. godine, na kojem je prvostepeni sud čitao presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine, kao i Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine.

Opštinski sud u Paraćinu je doneo rešenje O. 63/07 od 17. aprila 2008. godine, kojim je u stavu prvom izreke utvrdio šta čini zaostavštinu pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, stavom drugim izreke je oglasio zakonske naslednike navedenih ostavilaca, među kojima i Slobodana Markovića, dok je stavom trećim izreke obavezao zakonske naslednike da plate odgovarajuće novčane iznose na ime sudske paušalne takse. Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 1227/08 od 24. oktobra 2008. godine u žalbenom postupku ukinuo rešenje Opštinskog suda u Paraćinu O. 63/07 od 17. aprila 2008. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da se, pored ostalog, u ponovnom postupku činjenično stanje u pogledu sastava zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković ponovo utvrdi, da se po potrebi saslušaju učesnici u postupku, pa nakon toga pravilno izvrši deoba zaostavštine ostavilaca, kao i da se cene i ostali navodi žalbe učesnika koji su izjavili žalbu.

U ponovnom postupku vođenom pred Opštinskim sudom u Paraćinu su održana tri ročišta (19. januara 2009. godine, 2. marta 2009. godine i 13. aprila 2009. godine), na kojima su čitani spisi predmeta i izjave davali pojedini učesnici, odnosno njihovi punomoćnici, a punomoćnik Slobodana Markovića je predložio da se posebno odlučuje o zaostavštini pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, kao i da je sporna parcela k.p. 4363 KO Paraćin, kao i vlasništvo zgrade na k.p.3126/21 KO Paraćin, ulica Maksima Gorkog 107-A.

Opštinski sud u Paraćinu je doneo rešenje O. 697/08 od 13. aprila 2009. godine, kojim je u stavu prvom izreke prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, stavom drugim izreke uputio je Slobodana Markovića da u parničnom postupku protiv Dobrosava Markovića i Slavoljuba Markovića utvrdi sastav zaostavštine, dok je stavom trećim izreke obavezao Slobodana Markovića da parnicu pokrene u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja, jer će u protivnom sud doneti odluku na osnovu podataka kojima raspolaže. Viši sud u Jagodini je doneo rešenje Gž. 176/10 od 9. septembra 2010. godine, kojim je ukinuo rešenje Opštinskog suda u Paraćinu O. 697/08 od 13. aprila 2009. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Paraćinu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je prvostepeno rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba Zakona o parničnom postupku, jer je izreka nerazumljiva i protivrečna razlozima rešenja, razlozi koji su dati u rešenju su nejasni i protivrečni i postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između onoga što se u razlozima rešenja navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku u samih tih isprava i zapisnika.

U ponovnom postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Paraćinu, na ročištu održanom 30. novembra 2010. godine nasledničke izjave su dali Slavoljub Marković, Slobodan Marković, adv. Vladimir Marković u ime i za račun Nadežde Marković i Dobrosav Marković. Na tom ročištu prvostepeni sud je doneo rešenje O. 1972/10, kojim je u stavu prvom izreke prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, stavom drugim izreke uputio je Slobodana Markovića da u parničnom postupku protiv Dobrosava Markovića, Slavoljuba Markovića i Nadežde Marković utvrdi sastav zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković, dok je stavom trećim izreke obavezao Slobodana Markovića da parnicu pokrene u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja, jer će u protivnom sud doneti odluku na osnovu podataka kojima raspolaže. Protiv navedenog rešenja žalbu su 9. februara 2011. godine izjavili Dobrosav Marković, Slavoljub Marković i Nadežda Marković. U vreme odlučivanja Ustavnog suda postupak po navedenoj žalbi pred drugostepenim sudom nije okončan.

Dana 14. januara 2002. godine, tužilac Slobodan Marković, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Opštinskom sudu u Paraćinu tužbu protiv Slavoljuba Markovića, Dragoljuba Markovića i Dobrosava Markovića, radi utvrđenja.

Opštinski sud u Paraćinu je 26. maja 2003. godine doneo presudu P. 24/02, kojom je, pored ostalog, u stavu prvom izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca da je tužilac vlasnik po osnovu kupovine ½ parcele k.p. 4363 KO Paraćin v.v. po PL 9143, u stavu drugom izreke je odbijen prigovor tuženih da je predmet tužbenog zahteva pravnosnažno presuđena stvar, dok je stavom trećim izreke tužilac obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Jagodini je 3. decembra 2003. godine doneo rešenje kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Paraćinu P. 24/02 od 26. maja 2003. godine u izreci pod tač. 1. i 3. i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Paraćinu je 1. marta 2007. godine doneo osporenu presudu P. 55/04, kojom je, pored ostalog, u stavu prvom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca Slobodana Markovića i Dragice Marković, da se utvrdi da su vlasnici po osnovu sticanja u zajednici sa pok. Dušanom i pok. Draginjom, i to na po ¼ svako od njih na k.p. 4363 na mzv.“Crvenica“, površine 36.96 ari iz pl. 9143 KO Paraćin br. 52/140, stavom drugim izreke je odbačen prigovor zastarelosti, stavom trećim je odbijen neosnovan prigovor tuženičke strane da već teče parnični postupak između istih stranaka o istoj pravnoj stvari i prigovor zastarelosti, dok je stavom četvrtim izreke obevezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka.

Opštinski sud u Paraćinu je 17. aprila 2007. godine doneo rešenje P. 55/04, kojom je ispravio presudu Opštinski sud u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine u stavu četvrtom izreke tako da umesto reči: „obavezuje se tužilac da tuženima naknadi“ stoji: „obavezuju se tužioci da solidarno naknade“.

Okružni sud u Jagodini je 23. oktobra 2007. godine doneo osporenu presudu Gž. 1426/07, kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine, ispravljena rešenjem Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 17. aprila 2007. godine, u stavu prvom i četvrtom izreke. Navedena presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 11. decembra 2007. godine.

Opštinski sud u Paraćinu je 14. januara 2008. godine doneo rešenje P. 55/04, kojim je odbacio nedozvoljenu reviziju tužilačke strane izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine.

Okružni sud u Jagodini je 11. februara 2008. godine doneo rešenje Gž. 240/08, kojim je ukinuo rešenje Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 14. januara 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud Srbije je 12. juna 2008. godine doneo rešenje Rev. 1610/08, kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilaca izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega.

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88 i"Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisanio je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima (član 87.); da se postupak pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo (član 89. stav 1.); da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo (član 119. stav 1.); da ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom u ovim slučajevima: ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu; ako između naslednika postoji spor povodom zahteva potomaka ostaviočevih koji su sa njim živeli u zajednici da im se iz zaostavštine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostaviočeve imovine (član 121.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji, s tim da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku (član 214. st. 1. i 2.); da žalba protiv rešenja kojim se utvrđuje (član 212.) ili određuje (član 213.) prekid postupka, kao i protiv rešenja kojim se utvrđuje mirovanje postupka (član 216.) ne zadržava izvršenje rešenja (218.).

Važeći Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisuje: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji, s tim da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku (član 216. st. 1. i 2.); da je protiv rešenja kojim se utvrđuje (član 214.) ili određuje (član 215.) prekid postupka dozvoljena je posebna žalba (član 218.).

5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u postupku raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak u kome se raspravlja zaostavština pok. Dušana Markovića u predmetu sada Osnovnog suda u Paraćinu broj O. 1972/10 (prvobitni broj predmeta je bio O. 154/96, da bi kasnije dobijao nove brojeve O. 401/96, O. 623/01, O. 831/05, O. 412/06, O. 63/07 i O. 697/08) pokrenut 7. marta 1996. godine, dostavljanjem Opštinskom sudu u Paraćinu smrtovnice pok. Dušana Markovića iz Paraćina. Ovaj postupak do donošenja odluke Ustavnog suda o ovoj ustavnoj žalbi nije pravnosnažno okončan i predmet se nalazi na odlučivanju u Osnovnom sudu u Paraćinu.

Navedeno trajanje postupka od petnaest godina samo po sebi ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. I pored ove konstatacije, Sud je kod ocene podnosiočevih navoda pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, postupanje samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja parničnog sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da su se u postupku raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića postavila određena složena činjenična pitanja, koja su doprinela trajanju tog vanparničnog postupka. Ovo stoga što je među učesnicima tog postupka sporno šta treba da čini sastav zaostavštine pok. Dušana Markovića i s tim u vezi su se često i vodili odgovarajući parnični postupci. Ovaj vanparnični postupak se činjenično postao složeniji naknadnim spajanjem postupka raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića sa postupkom raspravljanja zaostavštine pok. Draginje Marković.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je podnosilac ustavne žalbe delimično doprineo dugom trajanju postupka. Naime, u postupku u kome je raspravljana zaostavština pok. Dušana Markovića više puta su donošena rešenja o prekidu tog postupka iz razloga što je podnosilac osporavao sastav zaostavštine ostavioca, pa je upućivan na parnični postupak radi utvrđivanja sastava zaostavštine. Pri tome je dužini trajanja postupka doprinela i činjenica je navedeni postupak bio prekinut u periodu od 4. jula 2006. godine do 17. aprila 2008. godine, pored ostalog, i zbog toga što se vodio parnični postupak u predmetu P. 55/04 u kojem se ispostavilo da je tužbeni zahtev ovde podnosioca ustavne žalbe bio neosnovan. Nesumnjivo je da je pitanje raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, budući da je podnosilac zakonski naslednik ostavioca i da zaostavštinu čine određene nepokretnosti.

Ocenjujući postupanje Opštinskog suda u Paraćinu u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka prevashodno doprinelo nedelotvorno postupanje tog suda. Odgovornost prvostepenog vanparničnog suda za neopravdano produženje postupka se prvenstveno ogleda u tome što su tri prvostepena rešenja o nasleđivanju bila ukinuta, što je imalo za posledicu vraćanje predmeta prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da je drugostepeni sud ukinuo još tri prvostepena rešenja kojim su prekidani postupci u kojima je raspravljana zaostavštine pok. Dušana Markovića i spise predmeta vraćao prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U tom smislu, opravdanje za navedeno trajanje postupka ne može biti ni okolnost da je ranijim Zakonom o parničnom postupku bila data mogućnost da se predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu neograničeni broj puta. Ustavni sud je stanovišta da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se organizacija sudskog sistema izvrši na način koji omogućava donošenje sudskih odluka bez nepotrebnog odlaganja, kako građani kod ostvarivanja svojih Ustavom zajemčenih prava ne bi trpeli štetne posledice. Najzad, Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava, po kome činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljni nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine od 6. septembra 2005. godine). Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča. Naime, nakon donošenja rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1178/96 od 2. jula 1996. godine, u čijem obrazloženju je, pored ostalog, istaknuto da će prvostepeni sud biti dužan da postupak prekine do okončanja parnice koja se vodi povodom ugovora o poklonu Ov. 230/92, prvostepeni sud nije doneo rešenje kojim se prekida osporeni postupak raspravljanja zaostavštine. Umesto toga prvostepeni sud jednostavno, u periodu od 18. jula 1996. godine do 20. decembra 2001. godine, nije preduzimao nikakve procesne radnje. Kako u navedenoj situaciji prvostepeni sud nije doneo rešenje o prekidu postupka, a što je morao u smislu člana 121. Zakona o vanparničnom postupku, to po oceni Ustavnog suda, nije bilo pravnog osnova za nepostupanje prvostepenog suda u navedenom periodu. Iz istog razloga, prema oceni Ustavnog suda, nije bilo pravnog osnova ni za nepostupanje prvostepenog suda u periodu od 17. juna 2002. godine do 15. novembra 2005. godine, imajući u vidu da rešenje doneto na zapisniku sa ročišta održanog 17. juna 2002. godine, kojim je predviđeno da se predmet „drži u kalendaru“, te da se sudiji iznese u rad tek po predlogu učesnika, a nakon okončanja parničnog postupka u predmetu P. 260/02, nema procesno-pravni značaj rešenja o prekidu postupka. Zatim, Ustavni sud smatra da je procesna efikasnost Opštinskog suda u Paraćinu narušena i zbog činjenice da je predsedniku tog suda trebalo pet meseci da reši o zahtevu za izuzeće postupajućeg sudije u predmetnom vanparničnom postupku, kao i činjenice da je prvostepeni sud u dva navrata spajao, odnosno tri puta razdvajao postupke raspravljanja zaostavštine pok. Dušana Markovića i pok. Draginje Marković.

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena do sada sprovedenog vanparničnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da su u konkretnom slučaju povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, i to naročito radnjama Opštinskog suda u Paraćinu. Pri tome ni određena složenost predmeta spora, niti ponašanje podnosioca ustavne žalbe ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za trajanje postupka od 15 godina. Otuda je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke (prvi deo).

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio u tač. 2. i 3. izreke da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari nalaganjem nadležnom prvostepenom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku, kao i objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

6. U pogledu osporavanja presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, te tvrdnje podnosioca da mu je u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 55/04 i Okružnim sudom u Jagodini u predmetu Gž. 1426/07, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Prema utvrđenom stavu Ustavnog suda, korišćenjem revizije smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete o žalbi.

Polazeći od navedenog, i činjenice da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv osporene presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine odbačena rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1610/08 od 12. juna 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je 11. decembra 2007. godine podnosilac ustavne žalbe primio presudu Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine, a da je ustavna žalba Ustavnom sudu podneta 10. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na osporenu drugostepenu presudu, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 55/04 od 1. marta 2007. godine i Okružnog suda u Jagodini Gž. 1426/07 od 23. oktobra 2007. godine, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je iz istih razloga u ovom delu izreke odbacio ustavnu žalbu i u odnosu na pozivanje podnosioca na povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 55/04 i Okružnim sudom u Jagodini u predmetu Gž. 1426/07. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba izjavi zbog povrede navedenog prava i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni na isti način kao kada se ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti