Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 15 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnositeljki naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1184/2009
29.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Kasijane Milošević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. marta 2012 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Kasijane Milošević i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 778/96 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kasijana Milošević iz Beograda je 25. juna 2009. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu "protiv postupaka i odluka Opštinskog suda u Velikoj Plani u predmetu P. 778/96, od juna 1996. godine do dana podnošenja ustavne žalbe, punih 13 godina, kojima joj je uskraćeno pravo na nepristrasno i pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava Republike Srbije i pravo na mirno uživanje svojine po osnovu nasleđa nakon smrti oca, zajemčno odredbama člana 58. Ustava".

U ustavnoj žalbi je podnositeljka navela da je navedeni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 24. juna 1996. godine od strane ovde podnositeljke ustavne žalbe i njene sestre M.H. iz Frankfurta, kao ćerki pokojnog Pauna Petrovića, a protiv tužene Danice Petrović iz Krnjeva (žene njihovog pokojnog oca), radi utvrđenja nasleđa. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je odugovlačenjem postupka od strane suda i izvođenjem dokaza koje su "van zdravorazumske logike" tuženoj omogućeno da, bez testamenta ostavioca, slobodno raspolaže kućom sa placem od 10,50 ari i svim stvarima i uređajima za kuću. Predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će sprečiti dalje odugovlačenje u rešavanju ovog parničnog spora i da odluči o naknadi štete zbog suđenja dužeg od razumnog roka - "od nastanka ostavine do pravosnažne presude".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, pribavio odgovor Osnovnog suda u Smederevu VIII Su. 955/11-1 od 21. decembra 2009. godine, te izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu - sudska jedinica u Velikoj Plani P. 778/96 ( ranije Opštinskog suda u Velikoj Plani) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe i M.H. iz Požarevca su 28. juna 1996. godine podnele Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv Danice Petrović, iz Krnjeva, radi utvrđivanja nasleđa odnosno radi utvrđivanja da je ništav kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov.1 2243/82 kod Opštinskog suda u Velikoj Plani dana 22. oktobra 1982. godine (u daljem tekstu: ugovor o prodaji) u delu označavanja kao kupca sa 1/2 udela nepokretnosti - porodične kuće sa placem površine 10,50 ari - dvorište, vinograd, voćnjak u Krnjevu, upisano na kp.br. 7139/1 u KO Krnjevo tužene Bošnjaković Danice, preudate Petrović i da je isključivi kupac nekretnine po ugovoru sada pok. Paun Petrović, kao i da pored ostalih pokretnih i nepokretnih stvari, ta porodična kuća, kao predmet navedenog ugovora, čini njegovu zaostavštinu.

Povodom podnete tužbe formiran je u Opštinskom sudu u Velikoj Plani predmet P. 778/96. Uz odgovor na tužbu kojim je osporila tužbu i tužbeni zahtev u celini, tužena je istakla protivtužbeni zahtev 6. avgusta 1996. godine da se utvrdi da je ona vlasnik sa udelom 1/2 po osnovu zajedničkog sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici pokretnih stvari, bliže pobrojanih kao u protivtužbi.

Spisima ovog predmeta spojeni su spisi predmeta P. 779/96 u kome je tužilja Ana Petrović podnela tužbu protiv Danice Petrović i podnositeljke ustavne žalbe i njene sestre, radi deobe zajedničke nepokretnosti, a radi istovremenog presuđenja.

Pred Opštinskim sud om u Velikoj Plani bilo je zakazano 22 ročišta za glavnu raspravu. Održano je 14 ročišta na kojima je sud u dokaznom postupku saslušao osam svedoka; izvršio uvid u spise Okružnog suda u Beogradu P. 68/86 i Opštinskog suda u Velikoj Plani O. 200/95; radi istovremenog presuđenja spojio predmet P. 779/96 u kome je tužilja Ana Petrović podnela tužbu protiv Danice Petrović i drugih; pokušao mirno rešenje spora 29. jula 2002. godine pred medijatorom; saslušao tužilje i tuženu u svojstvu parnične stranake. Osam ročišta za glavnu raspravu nije odražno, a iz sledećih razloga: dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije a jedno zbog neprisustvovanja ročištu sudije porotnika; jedno zbog promene predsednika veća - sudije u ovom predmetu, dva ročišta nisu održana jer su punomoćnici tužilja tražili odlaganje, a dva jer nisu pristupile tužilje lično iako su bile uredno pozvane radi saslušanja u svojstvu parnične stranke.

Opštinski sud u Velikoj Plani je 1. novembra 2004. godine doneo delimičnu presudu P. 778/96 kojom je u prvom stavu izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim se traži utvrđenje da je ništav ugovor o prodaji nepokretnosti Ov1. br.2243/82 kod Opštinskog suda u Velikoj Plani 22. oktobra 1982. godine u delu kojim je kao kupac sa 1/2 udela porodične kuće sa placem ukupne površine 10,50 ari, dvorište, bunar, vinograd, voćnjak u Krnjevu upisano na kat. parceli 7139/1 k.o. Krnjevo označena tužena Bošnjaković Danica te da je isključivi kupac navedenih nepokretnosti sada pok. Paun Petrović, što je tužena Petrović Danica dužna da trpi kao i da trpi brisanje uknjižbe prava istih u navedenom delu sa svog imena i uknjižbu tog udela u korist pok. Pauna Petrovića u zemljišnoj knjizi. U drugom stavu izreke odlučeno je da će se o preostalim tužbenim zahtevima, kao i troškovima postupka odlučiti naknadno, donošenjem konačne odluke.

Po izjavljenoj žalbi punomoćnika tužilja, pa i podnositeljke ustavne žalbe, Opštinski sud u Velikoj Plani je dostavio spise predmeta nadležnom drugostepenom sudu 17. juna 2005. godine.

Okružni sud u Smederevu je, postupajući po izjavljenoj žalbi, doneo rešenje Gž- 819/05 od 22. februara 2006. godine kojim vraća spise predmeta P. 778/96 Opštinskom sudu u Velikoj Plani radi otklanjanja procesnih nedostataka. U obrazloženju rešenja je navedeno da u spisima nema punomoćja kojim su tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, i tužena ovlastile svoje punomoćnike za zastupanje u ovoj parnici. Na traženje prvostepenog suda oba pununomoćnika su dostavila punomoćja do kraja maja 2006. godine. U spisima predmeta nema dokaza kada su spisi vraćeni Okružnom sudu u Smederevu radi odlučivanja o žalbi tužilja.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 760/06 od 6. maja 2008. godine ukinuo delimičnu presudu Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 778/96 od 1. novembra 2004. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju rešenja je naloženo prvostepenom sudu da u ponovnom postupku prilikom izrade otpravka presude označi obe tužilje i proveri da li postoji uredno punomoćje za tužilju M.H. Takođe, u obrazloženju je ukazano na bitnu povredu postupku koja se ogleda u nejasnim razlozima o odlučnim činjenicama. Naime, u spisima nema punomoćja za overu spornog ugovora i ne može se utvrditi da li je taj dokaz izveden iako su nedostaci u punomoćju razlog zbog kojih se traži utvrđenje ništavosti ugovora. Spisi su iz Okružnog suda u Smederevu vraćeni prvostepenom sudu 30. maja 2008. godine.

U ponovnom prvostepenom postupku sud je održao dva ročišta za glavnu raspravu 7. oktobra i 18. decembra 2008. godine, dok je ročište zakazno za 27. novembar 2008. godine odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na ročištu održanom 18. decembra 2008. godine sud je, radi efikasnosti postupka, rešenjem odbio predlog punomoćnika tužene sa prethodnog ročišta da se združe spisi toga suda Ov. I 2243/82, te da se, ukoliko punomoćja za zaključenje spornog ugovora, koje je tužena dala pok. Paunu Petroviću, nema u spisima, isto zatraži preko Saveznog ministarstva inostranih poslova obzirom da je overeno kod Konzulata SFRJ u Štutgartu. Na istom ročištu, u dokaznom postupku, sud je izvršio uvid u sporni ugovor o prodaji, pročitao spisa istoga suda O. 333/96 ( ranije 200/95) i P. 779/96 i spise Okružnog suda u Beogradu P. 68/86, kao i ostale do tada izvedene dokze, te zaključio glavnu raspravu.

Opštinski sud u Velikoj Plani je ponovo doneo delimičnu presudu P. 778/96 od 18. decembra 2008. godine istovetene izreke sa presudom od 1. novembra 2004. godine. U obrazloženju je, između ostalog, nalazeći da ne postoje razlozi ništavosti spornog ugovora, navedeno da je sud uverenja da navedeni sporni ugovor ne bi mogao biti overen pred sudom da nije postojalo overeno punomoćje. Navedena presuda dostavljena je punomoćniku tužilja 24. jula 2009. godine, a punomoćniku tužene 13. avgusta 2009. godine.

Po izjavljenoj žalbi punomoćnika tužilja 4. avgusta 2009. godine sud je dao naredbu da se spisi dostave Okružnom sudu u Smederevu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7036/10 od 16. decembra 2010. godine odlučeno je da se vraćaju spisi Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 778/96 Osnovnom sudu u Smederevu - sudskoj jedinici u Velikoj Plani. U obrazloženju je navedeno da je u postupku prethodnog ispitivanja sud našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o žalbi tužilje i da je potrebno združiti spise overe Opštinskog suda u Velikoj Plani Ov. I 2243/82 da bi se utvrdilo da li se u istima nalazi punomoćje kojim se od strane tužene ovlašćuje sada pok. Paun Petrović na zaključenje spornog ugovora. Takođe, drugostepeni sud je ukazao da je prilikom pismene izrade prvostepene presude došlo do pogreške u pisanju tako što je u uvodu pobijane odluke izostavljeno ime tužilje M.H. i da se tek nakon postupanja po ovim nalozima spisi predmeta dostave Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi.

Osnovni sud u Smederevu je spise predmeta iz Apelacionog suda u Beogradu primio 18. januara 2011. godine.

Osnovni sud u Smederevu je 23. maja 2011. godine doneo rešenje o ispravci P. 778/96. Protiv ovog rešenja je izjavljena žalba punomoćnika tužilja 27. maja 2011. godine.

Apelacioni sud u Beogradu doneo je rešenje Gž. 5293/11 od 3. novembra 2011. godine kojim se vraćaju spisi Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 778/96 Osnovnom sudu u Smederevu, Sudskoj jedinici Velika Plana jer sud nije postupio po nalogu Apelacionog suda u popunosti - nije združio spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani Ov. 2243/82 već samo ispravio prvostepenu presudu u pogledu označavanja tužilja u uvodu presude.

Spisi predmeta su iz Apelacionog suda u Beogradu upućeni 30. novembra 2011. godine, a primljeni u prvostepeni sud 13. decembra 2011. godine. U toku je postupanje prvostepenog suda po ponovljenom nalogu drugostepenog suda.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 28. juna 1996. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Velikoj Plani , i da još uvek nije okončan. Sa druge strane, iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 15 godina i osam meseci i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da je u konkrtetnom slučaju reč o složenoj pravnoj stvari. Naime, sud je trebalo da utvrdi najpre eventualnu ništavost ugovora o kupoprodaji, pa zatim šta sve čini zaostavštinu pokojnog oca podnositeljke, uz utvrđivanje koja je imovina stečena u toku trajanja braka sa majkom tužilja a koja sa drugom ženom pokojnika- koja je tužena-protivtužilja u ovom postupku. Takođe, ovoj parnici je spojen i predmet po tužbi tužilje Ane Petrović, majke podnositeljke ustavne žalbe, a bivše žene pok. Pauna Petrovića, radi deobe zajedničke nepokretnosti, koja je u međuvremnu preminula, što ovaj spor ne čini jednostavnim ni sa procesnog aspekta. Međutim, i pored složenih činjeničn ih i pravn ih pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak, prvostepeni sud 15 godina i osam meseci rešava o jednom delu tužbenog zahteva - ništavosti dela kupoprodajnog ugovora i utvrđenja prava svojine na nepokretnosti delimičnom presudom koja još uvek nije pravosnažna, iako su, rešenjima drugostepenog suda o vraćanju spisa i ukidanju, prvostepenom sudu bili dati jasni i precizni nalozi koje radnje treba da preduzme u postupku. Naime, drugostepeni sud je u žalbenom postupku, u prethodnom postupku ispitivanja, tri puta vraćao spise prvostepenom sudu radi dopune postupka i ispravki, uz jedno ukidanje delimične presude jer po nalozima drugostepenog suda nije postupljeno. U momentu odlučivanja o ustavnoj žalbi ponovo su spisi vraćeni prvostepnom sudu, jer iako su otklonjeni procesni propusti, nema uslova za utvrđivanje odlučne činjenice kod ocene ništavosti ugovora zato što prvostepeni sud, i pored jasnih naloga drugostepnog suda, nije združio spise overe spornog ugovora tog istog suda.

Takođe, nema nikave sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja u vezi, između ostalog, utvrđenja ništavosti ugovora i prava svojine na nepokretnosti, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnositeljku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka, kao tužilja, svojim ponašanjem , iako je dva puta izostala sa ročišta na kome je bilo zakazano saslušanje u svojstvu parnične stanke, proporcionalno gledajući dužinu trajanja postupka, nije značajnije doprinela njegovom neopravdano dugom trajanju.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje prvostepenog suda isključivi razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka koji posle skoro 16 godina nije završen ni u prvom stepenu , i to u pogledu samo jednog dela tužbenog zahteva. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da je bilo zakazano samo 22 ročišta za glavnu raspravu za prvih osam godina trajanja postupka kada je doneta prva delimična presuda, a da od kraja 2004. godine, narednih skoro osam godina i pored jednog ponovljenog postupka još uvek nije doneta pravosnažna odluka, već se zbog nepostupanja prvostepenog suda po nalozima drugostepnog suda predmet više puta vraća istom sudu i da je trenutno opet kod tog suda zbog stvaranja zakonskih uslova za odluku o žalbi pred drugostepenim sudom.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je postupanje Opštinskog suda u Velikoj Plani (sada Osnovnog suda u Smederevu - sudska jedinica u Velikoj Plani) dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje više od 15 i po godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu - sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 778/96, te je u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete , a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće pravično zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnositeljke u ustavnoj žalbi da joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer sud "nepotrebno" izvodi dokaze i da je ovim postupanjem suda onemogućena u mirnom uživanju svojine čime joj je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnositeljke da joj se utvrdi povreda navedenih Ustavom garantovanih prava preuranjen, iz razloga što u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Smederevu - sudska jedinica u Velikoj Plani P. 778/96 još uvek nije odlučeno o postavljenom tužbenom zahtevu, niti su iscrpljena pravna sredstva za zaštitu navedenih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, u delu u kojem je podnositeljka traži la da joj se utvrdi povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba člana 42b stav 1 . tačka 1) i 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) , odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti