Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu radnika kojem je obustavljeno izvršenje pravosnažne presude za naplatu zarade. Sud je utvrdio da prihvatanje socijalnog programa ne znači odricanje od novčanih potraživanja utvrđenih pravosnažnom sudskom presudom, čime je povređeno pravo na imovinu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vukosava Mrlješa iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vukosava Mrlješa izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 614/08 od 9. juna 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1006/08 od 28. avgusta 2008. godine i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1006/08 od 28. avgusta 2008. godine i određuje da Viši sud u Novom Pazaru ponovo odluči o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 614/08 od 9. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vukosav Mrlješ iz Novog Pazara je 13. oktobra 2008. godine, preko punomoćnika Nataše Mijaljević, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je bio u radnom odnosu kod Društvenog preduzeća Savremena konfekcija „Raška“ iz Novog Pazara i da se od 1998. godine do prestanka radnog odnosa, kada je proglašen tehnološkim viškom 14. decembra 2006. godine, nalazio na plaćenom odsustvu. Za vreme plaćenog odsustva podnosilac ustavne žalbe je više puta tužio poslodavca za naknadu zarade i Opštinski sud u Novom Pazaru je 19. novembra 2003. godine doneo presudu P1. 449/03 kojom je obavezao poslodavca na isplatu zaostalih garantovanih zarada. Nakon privatizacije Društvenog preduzeća veliki broj radnika, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, zaključilo je sa novim vlasnikom preduzeća vansudsko poravnanje radi isplate naknade zarade po osnovu plaćenog odsustva, koje je zbog neizvršenja obaveza od strane poslodavca raskinuto. Nakon raskida vansudskog poravnanja, podnosilac ustavne žalbe je 30. maja 2008. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za dozvolu izvršenja plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika Savremene konfekcije „Raška“ iz Novog Pazara i Opštinski sud u Novom Pazaru je 5. juna 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 614/08. Postupajući po žalbi dužnika, Opštinski sud u Novom Pazaru je osporenim rešenjem I. 614/08 od 9. juna 2008. godine žalbu usvojio i ukinuo navedeno rešenje o izvršenju, a postupak izvršenja obustavio u celini. Okružni sud u Novom Pazaru je osporenim rešenjem Gž. 1006/08 od 28. avgusta 2008. godine žalbu podnosioca ustavne žalbe odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 614/08 od 9. juna 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su Opštinski i Okružni sud u Novom Pazaru neosnovano utvrdili da je potpisivanjem sporazuma o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada prebijen dug preduzeća prema podnosiocu ustavne žalbe. Predložio je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i naloži da se izvrši pravosnažna presuda na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju I. 614/08 od 5. juna 2008. godine. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog ustanovljene povrede ljudskih prava i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo imovine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Novom Pazaru je 19. novembra 2003. godine doneo presudu P1. 449/03 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i obavezao tuženu Savremenu konfekciju „Raška“ Novi Pazar da tužiocu na ime garantovane zarade za period od 7. oktobra 2000. godine do oktobra 2003. godine isplati iznose koji su navedeni u izreci presude, da za isti period izvrši uplatu poreza i doprinosa na ime penzijsko invalidskog osiguranja, kao i troškove postupka u iznosu od 7.800,00 dinara.

S obzirom na to da dužnik svoju obavezu iz pravnosnažne presude nije dobrovoljno izvršio, podnosilac ustavne žalbe je 30. maja 2008. godine podneo predlog za dozvolu izvršenja plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika, a Opštinski sud u Novom Pazaru 5. juna 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 614/08.

Povodom žalbe izvršnog dužnika izjavljene protiv navedenog rešenja o izvršenju, Opštinski sud u Novom Pazaru je 9. juna 2008. godine doneo osporeno rešenje kojim je žalbu usvojio, ukinuo rešenje o izvršenju i sprovedene izvršne radnje, a postupak izvršenja obustavio u celini. Opštinski sud je našao da je žalba izvršnog dužnika osnovana, jer je presuda – izvršna isprava P1. 449/03 od 19. novembra 2003. godine doneta u periodu pre potpisivanja sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika od 8. februara 2007. godine, dakle u postupku u kome izvršni dužnik nije mogao istaći da je u članu 2. sporazuma navedeno da preduzeće (izvršni dužnik), na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog (izvršni poverilac), nema bilo kakva dugovanja prema zaposlenom. Imajući u vidu ovakvo stanje stvari, sud je našao da je potraživanje izvršnog poverioca prestalo. Sud se u svom obrazloženju pozvao na odredbu člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), prema kojoj se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja.

Protiv rešenja I. 614/08 do 9. juna 2008. godine poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe izjavio je žalbu Okružnom sudu u Novom Pazaru, sa predlogom da Okružni sud ukine prvostepeno rešenje ili ga preinači u korist poverioca. Postupajući po podnetoj žalbi, Okružni sud u Novom Pazaru je 28. avgusta 2008. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1006/08, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. Prema stanovištu Okružnog suda, pravilno je prvostepeni sud usvojio žalbu punomoćnika izvršnog dužnika i ukinuo rešenje kojim je određeno izvršenje i sve sprovedene izvršne radnje, uz pravilnu primenu odredaba člana 15. tačka 8) u vezi člana 19. Zakona o izvršnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe zakona:

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenja poravnanja (član 15. tačka 8)); da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje (član 19. stav 1.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna, ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, koji teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenom sudskom odlukom, ako zakonom nije drukčije određeno (član 32. stav 1.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa aspekta Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na imovinu, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja stvari vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prema poslodavcu imao nesporno potraživanje po osnovu garantovane zarade ostvarene za vreme plaćenog odsustva, koje je utvrđeno pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 449/03 od 19. novembra 2003. godine. Pozivanje Opštinskog i Okružnog suda u osporenim rešenjima na odredbe člana 15. tačka 8) i člana 19. Zakona o izvršnom postupku, kao na relevantne odredbe za tvrdnju da je podnosiocu ustavne žalbe prestalo potraživanje na osnovu sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada koji je zaključen 8. februara 2007. godine, a koji se ima upodobiti situaciji kada je poveriočevo potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, nije osnovano budući da se podnosilac ustavne žalbe prihvatanjem socijalnog programa nije odrekao novčanih potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom presudom. U sporazumu je konstatovano da ne postoji dug preduzeća po osnovu neisplaćenih zarada prema zaposlenom (podnosiocu ustavne žalbe). Po oceni Ustavnog suda, na osnovu izjave podnosioca ustavne žalbe o nepostojanju duga preduzeća februara 2007. godine, bez bližeg određenja na koji dug i na koji konkretan period se ova izjava odnosi, sudovi u izvršnom postupku nisu mogli izvesti validan zaključak da je na taj način potraživanje podnosioca ustavne žalbe iz izvršne isprave – presude P1. 449/03 od 19. novembra 2003. godine usled isplate prestalo, odnosno da ga se poverilac izričito odrekao na pravno utemeljen način.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da je podnosilac ustavne žalbe osporenim rešenjima o obustavi izvršnog postupka proizvoljno i nepravedno uskraćen za imovinu, koju predstavlja novčano potraživanje na ime neisplaćene garantovane zarade utvrđene pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 449/03 od 19. novembra 2003. godine. Na taj način su podnosiocu ustavne žalbe povređeni pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud je u svojim ranije donetim odlukama izrazio stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da neizvršenje sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (Vidi odluke Ustavnog suda Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine).

Ustavni sud je isti stav kao u ovom predmetu zauzeo u svojoj Odluci broj Už-1141/08 od 13. maja 2010. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su osporenim rešenjima povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede Ustavom zajemčenih prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja, kako bi nadležni sud doneo novu odluku o izjavljenoj žalbi poverioca u izvršnom postupku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti