Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu državne službenice zbog nedonošenja rešenja o njenom radnom statusu. Utvrđeno je da podnositeljka nije iscrpela sva zakonom predviđena pravna sredstva (žalba, upravni spor) protiv „ćutanja uprave“ pre podnošenja ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1186/2010
16.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Pantić iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vesne Pantić.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Pantić iz Jagodine je 3. februara 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv Godišnjeg rasporeda poslova Osnovnog suda u Jagodini za 2010. godinu I Su. 2/2010 od 6. januara 2010. godine, zbog povrede ustavnih načela iz čl. 21. i 22. Ustava Republike Srbije i prava na ljudsko dostojanstvo, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na obaveštenost i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 23. stav 1. i čl. 36, 51. i 60. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno ukazala na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava na slobodu izražavanja iz člana 10. stav 1, prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. i načela zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je do 31. decembra 2009. godine bila raspoređena na radnom mestu upisničara sudske uprave u Opštinskom sudu u Jagodini, te da je 6. januara 2010. godine iz Godišnjeg rasporeda poslova saznala da nije raspoređena na radno mesto na kome je do tada radila, niti na bilo koje drugo radno mesto predviđeno Privremenim pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Jagodini broj 110-00-00089/2009-03 od 7. oktobra 2009. godine. Takođe, ukazala je na to da do dana podnošenja ustavne žalbe nije dobila rešenje koje bi potvrdilo njen status neraspoređenog državnog službenika. Predložila je da Ustavni sud ukloni štetne posledice povrede prava tako što će se naložiti nadležnom organu donošenje pojedinačne odluke o radnom odnosu podnositeljke ustavne žalbe, u skladu sa njenom stručnom osposobljenošću, i utvrditi joj pravo na naknadu štete zbog propusta državnih organa da preduzmu radnje koje su bili po Ustavu i Konvenciji dužni da učine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena pravna sredstva propisana zakonom kojima se uređuje postupak koji je prethodio postupku pred Ustavnim sudom.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da pravima i slobodama garantovanim označenim odredbama Evropske konvencije, zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

3. Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'', broj 116/08), propisano je: da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obrazovati komisije koje će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz sudova i javnih tužilaštava, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji će doneti ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine (član 16. stav 3.); da se na prava zaposlenih iz člana 16. ovog zakona primenjuju odredbe zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa (član 17.).

Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) propisuje: da se u slučaju donošenja novog Pravilnika, svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim su poslovima radili pre raspoređivanja, da ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene Pravilnika (član 133. ovog zakona) (član 134.); da ako državni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi državni organ, on preuzima i državne službenike iz ukinutog državnog organa, rešenjima koja donosi rukovodilac državnog organa koji je preuzeo delokrug, da do donošenja novog Pravilnika o državnom organu koji je preuzeo delokrug, preuzeti državni službenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo na platu ostvaruju prema dotadašnjim rešenjima, da se posle donošenja novog Pravilnika primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za slučaj kad je nov Pravilnik donesen samo radi promene unutrašnjeg uređenja državnog organa (član 135.); da sva prava iz radnog odnosa državni službenik ostvaruje u državnom organu čiji je rukovodilac doneo rešenje da je državni službenik neraspoređen (član 138. stav 2.); da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu (član 140. stav 4.).

Odredbama člana 208. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01) propisano je: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, a da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (stav 2.).

Zakonom o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.).

4. Iz sadržine ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ne osporava Godišnji raspored poslova Osnovnog suda u Jagodini, već je ustavna žalba podneta zbog radnje nečinjenja nadležnog organa, odnosno zbog nedonošenja rešenja kojim bi se podnositeljka rasporedila na odgovarajuće radno mesto ili kojim bi se utvrdilo da je podnositeljka ustavne žalbe neraspoređena. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, organ koji je bio dužan da donese rešenja o raspoređivanju zaposlenih u sudovima je nadležna komisija Visokog saveta sudstva.

Imajući u vidu da se na postupak odlučivanja o pravima i dužnostima državnih službenika, u smislu člana 140. stav 4. Zakona o državnim službenicima, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, položaj državnih službenika se u konkretnom slučaju, ukoliko nadležni organ u roku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku ne dostavi službeniku rešenje, upodobljava situaciji kada postoji „ćutanje uprave“, protiv koga je pravna zaštita obezbeđena u drugostepenom upravnom postupku i upravnom sporu, pod uslovima predviđenim zakonom.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije iscrpela sva zakonom predviđena pravna sredstva u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti