Ustavna žalba protiv revizijske presude u sporu o konfiskovanoj imovini

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđeno je da zahtev za naknadu vrednosti konfiskovane imovine, do donošenja zakona o restituciji, nije mogao biti osnovan ni na sticanju bez osnova ni na naknadi štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11861/2019
18.11.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. Č . iz Palića kod Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. novembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. Č . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Subotica u predmetu broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. Č . iz Palića kod Subotice je , 14. novembra 2019 . godine, preko punomoćnika N. K . R , advokata iz Subotice, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Subotica u predmetu broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala da postupak traje od 2011. godine, te da nije pravnosnažno okončan. Podnositeljka ustavne žalbe je postavila zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Subotica broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 12. maja 2006. godine primila rešenje 413-1-11375/05 od 3. maja 2006. godine o utvrđivanju porez a na prenos apsolutnih prava u iznosu od 14.163,13 dinara. Podnositeljka je 19. maja 2006. godine izvršila uplatu u iznosu od 14.163,50 dinara na ime glavnice i 17,00 dinara na ime kamate, ali navedenu uplatu nije izvršila sa pozivom na broj koji je naveden u poreskom rešenju , već je uplatu izvršila na drugi poziv na broj, koji pripada drugom poreskom obvezniku – E.G. Zbog pogrešne uplate nadležna poreska uprava je donela rešenje kojim se radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hipoteke, a radi obezbeđenja naplate dospele a neplaćene poreske obaveze, a pre početka prinudne naplate, nalaže popis i procena nepokretnosti podnositeljke. Podnositeljka je nakon prijema tog rešenja ponovo uplatila iznos od 14.164,00 dinara. Poreska uprava je potom utvrdila da na računu poreza na prenos apsolutnih prava obveznika E.G. stoji pretplata u iznosu od 14.180,50 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe je 23. decembra 2011. godine podnela zahtev za povraćaj „pogrešno“ uplaćenog iznosa od 14.164,00 dinara sa računa 840-713421843-12 – Porez na prenos apsolutnih prava.

Predmetni zahtev je odbačen rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 433-05263/2011-40/11-40/1 od 6. aprila 2012. godine.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 24. maja 2012. godine izjavila žalbu, te je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Novi Sad broj 433-671/12 od 23. oktobra 2013. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1 od 23. januara 2014. godine predmetni zahtev podnositeljke je odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 11. februara 2014. godine izjavila žalbu, te je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Novi Sad broj 200-433-02-302/2014-G2001 od 22. aprila 2014. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 7. maja 2014. godine podnela tužbu, ali je ista odbijena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6898/14 od 23. decembra 2016. godine

U ponovnom postupku, rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1 od 7. jula 2014. godine predmetni zahtev podnositeljke je ponovo odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 11. jula 2014. godine izjavila žalbu, te je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Novi Sad broj 200-433-02-01092/2014-I2001 od 22. novembra 2016. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1 od 15. januara 2018. godine odobren je povrat iznosa od 14.163,13 dinara, ali poreskom obvezniku E.G.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu, te je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Novi Sad broj 433-02-00779/2018-39 od 21. novembra 2018. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1 od 17. maja 2019. godine delimično je odobren povrat u iznosu od 17,00 dinara, dok je odbijen u iznosu od 14.163,13 dinara, odbijen zahtev za isplatu kamate, kao i zahtev za isplatu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 5. juna 2019. godine izjavila žalbu, te je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak Novi Sad broj 433-02-02199/2018-39 od 13. januara 2021. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak; u tom slučaju, drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje; da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", br. 111/09), propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Subotica u predmetu broj 316-433-5263/2011-40/11-40/1 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je upravni postupak započet 23. decembra 2011. godine, podnošenjem zahteva, te da nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak traje skoro deset godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, broja donetih odluka, kao i značaj a istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja .

Ustavni sud konstatuje da predmet spora objektivno nije od većeg značaja za podnositeljku ustavne žalbe, imajući u vidu iznos koji čiji povrat podnositeljka zahtevom potražuje.

Prilikom ispitivanja da li je podnositeljka ustav ne žalbe svojim radnjama doprinela trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke. Ust avni sud konstatuje da podnositeljka nije uvek kada je za to imala mogućnosti, koristila procesnopravna sredstva proti v „ćutanja uprave“ kako bi doprinela skraćenju trajanja predmetnog postupka.

Međutim, ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da je za skoro deset godina u predmetnom postupku doneto pet rešenja prvostepenog organa uprave i isto toliko rešenja drugostepenog organa uprave. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. presude u predmetima Pavlyulynets protiv Ukrajine, br. 70767/01 od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije br. 17271/04 od 10. juna 2008. godine). Pri tome, Ustavni sud konstatuje da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan, te da se nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Ustavnopravna ocena ukupnog postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Kako podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje Odluke vid pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kao i zahtev kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 3. izreke ove odluke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba protiv revizijske presude u sporu o konfiskovanoj imovini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti