Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv nižestepenih presuda, utvrdivši da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Navodi o pristrasnosti suda i povredi prava na imovinu ocenjeni su kao ustavnopravno neprihvatljivi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1188/2009
27.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenandić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Stojiljkovića iz Vlasotinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bratislava Stojiljkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Vlasotincu P. 37/08 od 22. oktobra 2008. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3693/08 od 1. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Stojiljković iz Vlasotinca je 25. juna 2009. godine, preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Vlasotincu P. 37/08 od 22. oktobra 2008. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3693/08 od 1. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz razloga što su sudovi bili „očigledno pristrasni“ u odnosu na tužioca, s obzirom na to da je tužilac sudija suda pred kojim je parnični postupak vođen, te da su njega kao tuženog protivno Ustavu i zakonu lišili imovine kada su ga obavezali da „iz svoje imovine servisira registraciju vozila tužiočeve supruge“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Opštinskog suda u Vlasotincu P. 37/08 od 22. oktobra 2008. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca T.S. i tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe obavezan da na ime duga isplati iznos od 350 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji isplaćuje Narodna banka Srbije na dan plaćanja, sa domicilnom kamatom počev od 1. aprila 2007. godine do dana konačne isplate, kao i da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 29.840,00 dinara.

Okružni sud u Leskovcu je povodom izjavljene žalbe doneo osporenu presudu Gž. 3693/08 od 11. maja 2009. godine kojom je žalbu tuženog odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Vlasotincu P. 37/08 od 22. oktobra 2008. godine. U obrazloženju presude je navedeno: da se žalbom nije sporilo činjenično utvrđenje prvostepenog suda da je tužilac dao tuženom 350 evra na ime registracije putničkog vozila koje je trebalo da od tuženog kupi tužiočeva supruga, kao i da nije sporna činjenica da je došlo do raskida kupoprodajnog ugovora nakon izvršene registracije i pribavljenog ovlašćenja, te povraćaja predatog dela kupoprodajne cene u iznosu od 3500 evra tužiočevoj supruzi od strane tuženog; da sud nalazi da je navedeni iznos od 350 evra dat u cilju realizacije kupoprodajnog ugovora, što stranke i ne spore, pa da kako je došlo do raskida ugovora, to se ima primenti odredba člana 132. Zakona o obligacionim odnosima, a ne odredba člana 262. stav 1. istog zakona kako je prvostepeni sud pogrešno učinio, a kojom je propisano da u slučaju raskida ugovora svaka strana ima pravo da zahteva vraćanje datog; da je tuženi izvršio povraćaj iznosa primljene kupoprodajne cene, ali ne i iznosa koji mu je bio dat na ime registracije vozila i pribavljanja ovlašćenja; da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom se tuženi obavezuje da tužiocu izvrši povraćaj iznosa bliže navedenog u izreci presude, s obzirom na to da tuženi na ročištu koje je održano 9. aprila 2008. godine nije osporio prijem novca, osnov po kojem je navedeni novac uzeo i činjenicu da ga nije vratio tužiocu nakon raskida kupoprodajnog ugovora.

4. Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku koji je prethodio postupku po ustavnoj žalbi, pravnosnažno presuđeno da je podnosilac u obavezi da tužiocu plati iznos od 350 evra, s obzirom na to da mu je navedeni iznos dat na ime realizacije kupoprodajnog ugovora, tj, registracije putničkog vozila i pribavljanja ovlašćenja, koji je naknadno raskinut. Okružni sud u Leskovcu je u osporenoj presudi jasno i detaljno naveo razloge zbog kojih je smatrao da je Opštinski sud u Vlasotincu pravilno utvrdio osnov i iznos dugovanja tuženog u odnosu na tužioca, te obrazložio zašto je prvostepeni sud trebalo da primeni član 132, a ne član 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na to da se radi o raskidu ugovora kada svaka strana ima pravo da zahteva vraćanje datog. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeni akti ni na koji način ne stvaraju sumnju u nepristrasnost sudova prilikom odličivanja, te se stoga navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je pravo na pravično suđenje povređeno „očiglednom pristrasnošću prvostepenog i drugostepenog suda u odnosu na tužioca koji je sudija Opštinskog suda u Vlasotincu“, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu garantovano članom 58. Ustava, pošto podnosilac ustavne žalbe povredu prava na imovinu zapravo smatra posledicom povrede prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti